Дуг за ПДВ већи од 249 милиона

Бањалука - Укупан дуг 8.728 пореских обвезника у БиХ по основу пријављеног, а неплаћеног ПДВ-а, на крају прошле године износио је 249,4 милиона КМ, а међу највећим дужницима су "Сарајевска пивара", "МБ Кекеровић" и с њим повезане фирме, те робне резерве РС и ФБиХ, сазнаје "Глас Српске".

У извјештају Одјељења за макроекономску анализу Управе за индиректно опорезивање БиХ наводи се да су дугови по основу ПДВ пријава у 2012. години повећани за 57 милиона марака у односу на претходну годину.

- Укупан дуг, који укључује и дуг по аутоматском разрезу за обвезнике који нису поднијели пријаве ПДВ-а износи 306 милиона КМ - подаци су УИО.

"Глас Српске" сазнаје да дуг "Сарајевске пиваре" износи четири милиона, "МБ Кекеровић" такође четири милиона, а са њим повезаних фирми "Елипсе" из Посушја и "Еуро-сола" из Кнежице 2,5 милиона, односно 1,8 милиона КМ.

- Са фирмом "МБ Кекеровић" било је повезано десетак или 15 фирми које су незаконито тражиле поврат ПДВ-а измјењујући између себе фиктивне фактуре - наводи извор "Гласа Српске".

Међу највећим дужницима за ПДВ су и фирме министра пољопривреде, водопривреде и шумарства ФБиХ Јерка Иванковића Лијановића, које заједно имају више од четири милиона КМ дуга, без затезних камата. Како сазнајемо, Лијановићева фирма "Фармко" дугује два милиона, "Ми-Мо" око милион, колико и Месна индустрија "Фармер", а дуг има и његова четврта фирма "Лактат".

Међу највећим дужницима су и Републичка дирекција за робне резерве РС која дугује око четири милиона КМ, те Федерална дирекција робних резерви са дугом од око три милиона КМ.

Фирме "Ђуша" из Фојнице и "Техел" из Сарајева дугују више од три, а Фабрика дувана Бањалука око 2,8 милиона КМ. "Јањош" из Приједора дугује 1,8 милиона, а "Aгрокомерц" из Велике Кладуше 1,5 милиона КМ.

Ови износи чине само основни дуг предузећа, док су са урачунатим затезним каматама ти дугови знатно већи.

- Основни дуг "Сарајевске пиваре" износи око четири милиона КМ, али је укупан дуг овог предузећа, са затезним каматама и накнадним теретом принуде нарастао на скоро осам милиона. Слична ситуација је и са осталим дужницима, односно и њихови дугови су далеко већи када им се додају затезне камате и накнадни терет принуде. Накнадни терет принуде износи десет одсто на пријављени износ дуга, док затезна камата износи 0,06 одсто сваким даном закашњења - рекао је извор "Гласа Српске".

Такође, сазнајемо да проблем представља и то што велики број ових фирми скоро и не ради.

Управни одбор УИО почетком овог мјесеца прихватио је измјене и допуне Закона о поступку индиректног опорезивања на основу којих ће бити омогућена објава имена дужника.

Приједлог измјена и допуна овог закона упућен је у даљу процедуру, а коначну ријеч даће Парламент БиХ.

Злоупотребе

У извјештају Одјељења за макроекономску анализу наводи се да је у 2012. години наплаћено око осам милиона КМ прихода мање него у 2011. години. Коначни ефекти наплате индиректних пореза су испод очекиваних, прије свега због временских непогода почетком године, промјене у структури потрошње деривата и злоупотребе код употребе лож-уља, супституције потрошње цигарета резаним дуваном, раста поврата ПДВ-а и дугова по основу ПДВ-а. У УИО истичу да је потребно хитно редефинисање акцизне политике у БиХ како би се смањиле пореске злоупотребе и елиминисала сива економија, нелегална производња, шверц и кријумчарење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.