Дубоке подјеле у ЕУ: Јединство пуца због Москве

БРИСЕЛ – Самит у Бриселу открио је дубоке и све веће подјеле унутар Европске уније око питања односа са Русијом, као и око тога ко уопште има политички и институционални легитимитет да води евентуалне преговоре о окончању рата у Украјини.

• Самит Европске уније у Бриселу открио је дубоке подјеле међу државама чланицама око односа према Русији и могућих дипломатских контаката са Москвом у контексту рата у Украјини. 
• Док предсједник Европског савјета Антонио Кошта заговара одржавање комуникационих канала са Русијом, Француска и Њемачка сматрају да није вријеме за директне разговоре са Кремљом. 
• Додатне подјеле постоје и међу чланицама ЕУ, јер поједине земље подржавају дијалог са Москвом, док друге упозоравају да би то угрозило јединство Запада. Спор се проширио и на питање ко има надлежност да води евентуалне преговоре у име Уније, што је указало на институционалне несугласице унутар европског блока. 
• Аналитичари оцјењују да се више не ради о тактичким разликама, већ о дубоком неслагању о будућем правцу развоја и улози Европске уније у новом геополитичком поретку.

Спор између Француске и Њемачке, с једне стране, и већег дијела осталих држава чланица, с друге, све више указује да Европска унија улази у фазу у којој се разлике не односе само на тактичка питања, већ на стратешку визију будућег европског поретка.

Француски предсједник Емануел Макрон и њемачки канцелар Фридрих Мерц критиковали су иницијативе унутар Европске уније које су ишле у правцу отварања комуникационих канала са руским предсједником Владимиром Путином, укључујући и настојања предсједника Европског савјета Антонија Коште да у име свих 27 држава чланица успостави одређене дипломатске контакте са Москвом.

Дводневни самит, одржан 18. и 19. маја у Бриселу у, како су многи оцијенили, необично затвореном формату, без савјетника, техничких тимова и мобилних телефона, трајао је знатно дуже од планираног, што је, према писању појединих бриселских медија, одразило дубину неслагања и озбиљност политичких разлика унутар Уније. Кошта наводно заступа став да Европска унија не смије бити искључена из будућих мировних процеса и да мора задржати оперативне канале комуникације са Москвом. 

Према наводима појединих бриселских медија, његов кабинет је већ у више наврата контактирао са руским званичницима, с образложењем да је неопходно очувати бар минимум дипломатских контаката који би могли бити активирана у тренутку преговора. Његови сарадници објаснили су да се ради о техничким и ограниченим контактима, чији је циљ одржавање комуникационог моста у условима прекинутих званичних односа.

До ових контаката, како пишу медији, дошло је након  што су поједини бриселски званичници постали забринути због планиране посјете Москви специјалног изасланика америчког предсједника Стива Виткофа и зета америчког лидера Џареда Кушнера, јер би то наводно могло да сигнализира да америчке власти намјеравају да преговарају са Русијом о Украјини без европског учешћа.

ПРИСТУПИ

Супротан приступ од Коштиног заступају Макрон и Мерц, који сматрају да тренутно није политички тренутак за директне разговоре са Москвом. 
Према њиховом виђењу, свака иницијатива у овом правцу мора бити строго контролисана и ограничена на западни формат, прије свега кроз неформалну групу Е3 (Француска, Њемачка и Велика Британија), која би у њиховој визији задржала кључну улогу у дефинисању европске линије према Русији.
Према оцјенама аналитичара, унутрашње подјеле унутар Европске уније више се не могу описати као техничке разлике у приступу. Оне све више попримају карактер дубоких политичких подјела. Белгија, Луксембург, Италија, Словачка, Аустрија и Мађарска заступају став да Европска унија као институција мора задржати отворене канале комуникације са Москвом. 

Насупрот њима, балтичке државе, Данска и Холандија упозоравају да би било какво приближавање Кремљу угрозило јединство Запада и послало погрешан политички сигнал у тренутку када рат у Украјини и даље траје.

Истовремено, унутрашња расправа додатно је закомпликована питањем институционалне надлежности. Дио држава доводи у питање да ли Европски савјет треба да води овакве процесе у име Уније, или би примат требало да имају Европска комисија и Служба за спољне послове Европске уније, што додатно открива институционалну фрагментацију европског система одлучивања.

Правник и политички аналитичар Милко Грмуша за "Глас Српске" оцјењује да Европска унија неће моћи трајно игнорисати Русију као највећег сусједа, те да је одржив европски поредак немогућ без одређеног нивоа политичког и безбједносног дијалога. 

Према његовом виђењу, стабилан европски поредак није могуће градити на трајној конфронтацији, већ искључиво на балансу интереса и отвореним каналима комуникације. Додаје и да географска и економска реалност Европе не оставља простор за дугорочну потпуну изолацију Русије, без обзира на тренутне политичке околности.

ОГРОМНА ШТЕТА

Сличан став заступа и правник Бранко Павловић, који истиче да је прекид економских веза нанио дубоку штету европској индустрији. Он подсјећа да је управо спој њемачке производне снаге, технолошке организације и руског енергетског потенцијала деценијама био темељ европске економске стабилности и глобалне конкурентности. 

Према његовој оцјени, тај модел није био случајан, већ структурно условљен, а његов распад довео је до раста цијена енергије, пада индустријске производње и слабљења позиције Европе у односу на САД и Кину. 

Павловић сматра да ће Европа, због економске реалности, у будућности бити приморана да тражи нови облик односа са Москвом, јер дугорочно није одрживо функционисање на бази скупе енергије и трајне геополитичке конфронтације.

Познати амерички економиста и професор Универзитета Колумбија Џефри Сакс недавно је упозорио да трајна стабилност Европе није могућа без укључивања Русије у будућу безбједносну архитектуру континента. Он истиче да историјско искуство показује да се дугорочни мир не може градити на изолацији и санкцијама, већ на дипломатији и уважавању безбједносних интереса свих актера. 

Према његовом мишљењу, Европа мора водити самосталнију и прагматичнију политику, јер се стабилност евроазијског простора не може обезбиједити без сарадње Европске уније и Русије. Како је указао, периоди највеће стабилности у Европи били су они у којима су економска међузависност и заједнички интереси били јачи од политичких подјела.

Парадоксално, управо Њемачка, која је највише профитирала од претходног енергетског односа са Русијом, данас се налази међу најгласнијим противницима обнове контаката. 

Аналитичари то тумаче као покушај Берлина да избјегне повратак на модел енергетске зависности, али и као настојање да очува чврсту трансатлантску линију у условима глобалне нестабилности и све израженијег геополитичког надметања.

Све ово, како је истакао Грмуша, указује да се у Бриселу не води само расправа о Русији и Украјини, већ и о будућем моделу Европске уније. Питање је да ли ће она функционисати као хомоген политички блок са јединственом спољном политиком или као простор у којем се различити геополитички интереси трајно сударају. 

У том смислу, дијалог са Русијом, указује Грмуша, постаје мање спољнополитичко, а све више унутрашње политичко питање Европске уније, те велики тест њеног јединства и способности да се прилагоди промијењеном глобалном поретку.

Мађар шокирао Украјину

Самит Европске уније у Бриселу отворио је и нове подјеле унутар блока око будућег статуса Украјине, након што је Мађарска успјела да из завршне декларације избаци формулацију о убрзаном пријему Кијева у чланство ЕУ.

Премијер Петер Мађар поручио је да се мађарска влада противи убрзаном пријему Украјине, уз став да за Украјину морају важити исти критеријуми као и за све остале земље кандидате. Овај потез Будимпеште додатно је истакао постојеће подјеле унутар ове заједнице око динамике проширења, али и шире геополитичке оријентације блока у односу на рат у Украјини и будуће односе са истоком Европе.

Симболично прокишњавање

Током самита Европске уније у Бриселу дошло је до необичне ситуације када је почео да прокишњава кров зграде Европског савјета, након јаке кише која је погодила град. Вода је почела да капље кроз стаклену кровну конструкцију на столове у сали за састанке. Иако није утицао на сам ток разговора, догађај је изазвао пажњу медија и постао симболичан детаљ самита који је одржан у тренутку бројних политичких и економских изазова унутар Европске уније.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.