Друштвени смјерови на факултетима у Српској дупке пун

Затворени смо у традиционалном размишљању, и не осврћемо се на трендове које доноси вријеме, односно потребу да се наставни планови освјежавају и уводе атрактивна занимања, истакао министар Aнтон Касиповић

Тридесетједногодишња Биљана Драгаш-Петрушић, која три године има диплому социјалног радника, још чека да се запосли. - За ово вријеме, једину шансу сам добила да стажирам у Дјечијем дому "Рада Врањешевић" у Бањој Луци. Послије годину дана приправничког, тој установи није био потребан социјални радник, па сам се поново пријавила на Биро - навела је Биљана. Она додаје да се конкурси за посао, за који се школовала, ријетко објављују. Истина, понекад се за одређени посао тражи завршен било који друштвени смјер, али сваки њен покушај да на овај начин дође до радног мјеста био је безуспјешан. - И даље сам без посла. Међутим, не губим наду, јер сам свјесна чињенице да треба имати стрпљења, и да се посао данас не може добити преко ноћи. Одлучила сам се на магистарске студије, које ће ми, сасвим сигурно, омогућити већи избор радних мјеста - не губи наду наша саговорница. Примјер Биљане Драгаш-Петрушић, нажалост, није једини. Познато је, наиме, да су друштвени смјерови на нашим факултетима дупке пуни, док на природним и техничким наукама "луфта" има на претек. Према подацима Завода за запошљавање Републике Српске за прво полугодиште ове године, од укупног броја незапослених, два одсто је пријављених са високом стручном спремом. С друге стране, од укупног броја запослених, 7,33 одсто је са дипломом неке високошколске установе. - Право стање потреба на тржишту рада не може да се мјери само према евиденцији Завода. Због тога практикујемо заједничко дјеловање у свим сферама тржишта рада и правимо анализе - рекла је нашем листу извршни директор за Сектор посредовања и активних мјера запошљавања у Заводу за запошљавање Републике Српске Сњежана Боровчанин. Њихов главни интерес је, како каже, да се младим људима омогући стицање радног искуства за полагање државних, приправничких или других испита потребних за запошљавање. Желе, такође, да се млади више укључују у привредне, економске и друштвене токове запошљавања и остану у нашој земљи. У складу с тим, Завод за запошљавање Републике Српске завршава пројекат запошљавања приправника са високом стручном спремом без радног искуства, који је подржала и Влада Републике Српске. На конкурс Завода, додала је Боровчанин, пријавила су се 234 послодавца за запошљавање 576 приправника. Уназад двије године, рекла је она, Завод и Министарство просвјете и културе Српске успоставили су партнерски однос у креирању уписне политике у школе и на факултете. Сарадња је, условно речено, појачана у овој години. - Наша је обавеза да информишемо јавност и надлежне установе о кретањима и потребама на тржишту рада. Министарству просвјете и културе доставили смо податке за протеклу годину, за све стручне спреме, о стању на тржишту рада, на основу којих Министарство има преглед запошљавања по сваком кадру посебно. Овај материјал послали смо у сврху креирања уписне политике у школе - истакла је Боровчанин. За позиве учитеља, педагога, психолога, новинара, економиста, правника и социјалних радника млади људи се буквално јагме. Математика, хемија и физика, опет, вапе за студентима. Није било довољно ни то што је Влада Српске на техничким факултетима планирала много већи број мјеста за школовање студената о трошку државе у односу на друштвене науке. Стручњаци са универзитета оцјењују да се они који завршавају техничке факултете убрзо и запосле. Међутим, разлог за слаб одзив су, сигурно, тежи предмети на техничким факултетима али и чињеница да није било потребе за кадровима у привреда. Поједине индустријске гране, додају универзитетски стручњаци, постепено се "буде" што би требало да утиче и на пораст интересовања за техничке науке и "производњу" драгоцјених кадрова. Интересантно је поменути да је Република Српска одскоро "поплављена" приватним факултетима за менаџмент. С правом се поставља питање гдје ће толики менаџери, поред свршених дипломаца три економска факултета и Факултета за производњу и менаџмент у Републици Српској да "брусе" своје менаџерске способности? Републички министар просвјете и културе Aнтон Касиповић рекао је да је у сарадњи са различитим привредним и друштвеним субјектима ове школске године покушао да направи другачији план уписа у средње школе. - Нажалост, такве промјене отежавају традиционалне навике а локалне заједнице врше притисак да се у одређеном мјесту отвори или задржи школа, која "нуди занимања за листу незапослених". Дио тих нелогичности успјели смо да отклонимо али остало је још тога да се поправи - истакао је Касиповић. Потребно је, додао је он, оријентисати се на она занимања која доносе брзо запослење. У наредних годину дана, најавио је Касиповић, посветиће се више пажње дефинисању нових занимања код уписне политику за наредну школску годину. - Понекад остајемо затворени у традиционалном размишљању не осврћући се на трендове које доноси вријеме, односно потребу да се наставни планови освјежавају и уводе атрактивна занимања. На томе ћемо заједно радити са представницима републичког Педагошког завода - истакао је Касиповић и додао: - Чињеница је да постоје мање и више атрактивни студијски програми, и да постоји мањи интерес за упис на техничке и природне науке. Могуће је да томе доприноси тежина школовања на техничким факултетима, међутим, дипломцима ових факултета што ће, надам се они и сами да препознају, отвориће се значајан број радних мјеста. Кад то кажем, прије свега мислим на инвестиције републичке Владе у оквиру развојног програма. Он је објаснио да је већ извјесно да ће се у сектору електропривреде, саобраћаја, нафтне индустрије... отворити нова радна мјеста и да ће се, када то увиде, млади људи више опредјељивати за школовање на техничким факултетима. Aнтон Касиповић је рекао да се, без обзира на све, мора дозволити рад сваком студијском програму, ако он испуњава услове предвиђене Уредбом која регулише њихов рад и оснивање, и којом су прописане просторне, кадровске и остале претпоставке. Ректор Универзитета Источно Сарајево Митар Новаковић мишљења је да се одређеним кредитирањем или добрим стипендијама морају стимулисати уписи на природне и техничке науке, јер се за кратак период испостави да нам кадрова из ових струка мањка. - Чињеница је да свакоме треба омогућити да студира оно што жели. Међутим, крајње је вријеме да се нешто предузме по питању рационалнијег креирања уписне политике на универзитетима. Редукција студијских програма је опипљиво питање, које прво треба добро размотрити, узети у обзир потребе тржишта, запошљавања, допринос друштвеном развоју, а потом приступити корекцијама - рекао је Митар Новаковић. Први човјек бањолучког Универзитета Станко Станић рекао је да је Стратегија развоја Републике Српске услов за квалитетно вођење политике запошљавања младих. - Саставни дио тог документа била би и стратегија запошљавања младих са универзитетским образовањем. Њиме би се предвидјело којим мјерама и механизмима ваља подстицати свршене средњошколце да на универзитетима уписују студијске програме на којима се школују кадрови који нам недостају - истакао је Станић. У разради тих мјера, додао је он, нашле би се стипендије и кредити под повољнијим условима, и одобравали се студентима који се школују за дефицитарне струке. Несклад у интересовању младих за студирање на појединим факултетима и потреба за радним мјестима одређених струка, према Станићевом мишљењу, могао би да се ријеши и "дјеловањем законитости тржишта рада". - Овај механизам, најприје, може дати резултате у средњорочном року. Он подразумијева виши ниво привредног раста, јер у сиромашним привредама нема посла ни за запослене, а камоли за нове кадрове - закључио је, на крају, Станко Станић. Жељка БAШИЋ БРОЈКЕ На евиденцији Завода за запошљавање најбројнији су економисти и правници али за ову струку постоје и шансе за запошљавање. У јануару ове године било је 296 правника без посла, а у прошлој години запослило се њих 164. Лани се запослило 313 економиста, а у јануару ове године било је 557 незапослених. Статистички подаци Завода показују да је прошле године запослено 1.583 људи са високом стручном спремом, док је у јануару ове године на евиденцији забиљежено 2.849 високообразованих кадрова у потражњи за послом. У Републици Српској мањка дипломираних фармацеута, грађевинаца и архитеката, а ријетки су и професори руског језика, политехничког васпитања и образовања, дипломирани математичари и информатичари, грађевински инжењери за високу градњу и инжењери аутоматике и електронике, инжењери јаке струје... КЛИНИЧКИ ЦЕНТAР У Клиничком центру Бања Лука, према посљедњим подацима, мањкају рендген-техничари, анестезиолози, радиолози... Ова здравствена установа расписала је програм специјализације за анестезиологе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.