Драгомир Бонџић: Обележавањем 9. маја спречићемо обнову мрачне идеологије

О фашизму, холокаусту и о садржају и наслеђу Другог светског рата мора се говорити стално. Реч је не само о злу које је прошло и које је побеђено, већ о злу које се стално може појавити и појављује се у различитим облицима, са различитим идејама, позадином и интересима.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" сарадник Института за савремену историју из Београда, историчар Драгомир Бонџић.

- Датум 9. мај треба стално истицати и обележавати, како ради сећања на окончање једног великог и суровог рата и сећања на жртве које је он донео, тако и ради подсећања на пораз једне мрачне идеологије и спречавања њене обнове у ма ком облику - нагласио је Бонџић.

Напомиње да су на побједи над идеологијом фашизма, идеологијом заснованом на мржњи, неједнакости, насиљу, нетолеранцији, антисемитизму постављени темељи послератне Европе.

Додао је да је допринос српског народа у борби против фашизма веома значајан, и да на томе треба инсистирати и још више развијати свијест о том доприносу.

- Наравно, свест засновану на рационалним сазнањима, конкретним подацима и научним резултатима, а не на ирационалним, митским представама и идеолошким конструкцијама. Отпор фашизму у српском народу је био снажан и стално присутан у разним облицима. Тај отпор и допринос у борби против фашизма је и плаћен огромним жртвама - истакао је Бонџић.

* ГЛAС: Јесмо ли данас свјесни важности Дана побједе над фашизмом? Колико је битно да се овај датум не заборави?

БОНЏИЋ: После поноћи, 9. маја 1945, нацистичка Немачка је у Берлину потписала безусловну капитулацију. Тиме је окончан Други светски рат (мада је рат са Јапаном настављен још неколико месеци), најкрвавији сукоб у историји човечанства, који је током шест година однео више од 50 милиона људских живота, донео невиђену бруталност, мржњу, прогоне, људске патње и материјалне губитке. Тај датум означава дан победе антихитлеровске коалиције над немачким Рајхом и над идеологијом фашизма, идеологијом заснованом на мржњи, неједнакости, насиљу, нетолеранцији, антисемитизму и тако даље. На тој победи су постављени темељи послератне Европе и изграђиване вредности супротне фашистичким. Зато сматрам да 9. мај треба стално истицати и обележавати, како ради сећања на окончање једног великог и суровог рата и сећања на жртве које је он донео, тако и ради подсећања на пораз једне мрачне идеологије и спречавања њене обнове у ма ком облику.

* ГЛAС: Колики је допринос српског народа побједи над фашизмом  у Другом свјетском рату и колико истиче своју улогу у томе? За Русе је, на примјер, овај дан "свети празник"?

БОНЏИЋ: Допринос српског народа у борби против фашизма је свакако значајан, и на томе треба инсистирати и још више развијати свест о том доприносу. Наравно, свест засновану на рационалним сазнањима, конкретним подацима и научним резултатима, а не на ирационалним, митским представама и идеолошким конструкцијама. Сматрам да није нужно ни упоређивати тај допринос са доприносом других народа, јер је и величина и значај тог доприноса била различита, као што су, уосталом, биле различите и конкретне историјске околности и величина, снага и могућности појединих народа. Иначе, отпор фашизму у српском народу је био снажан и стално присутан у разним облицима од првог суочавања српског народа са том идеологијом и њеним носиоцима. Тај отпор и допринос у борби против фашизма је и плаћен огромним жртвама. То су чињенице на које треба стално подсећати и које треба уграђивати у националну свест кроз школски систем, културу, медије, научну и научно-популарну делатност и друго.

* ГЛAС: И данас се барата различитим цифрама када је ријеч о жртвама Другог свјетског рата. То је проблем и на овим просторима. Због чега је, према Вашем мишљењу, дошло до тога? Да ли ће то питање икада бити ријешено?

БОНЏИЋ: Недостатак прецизнијих података и баратање различитим цифрама о жртвама Другог светског рата на овим просторима проистиче из више узрока. Једно је друштвена и државна небрига, немар, вишедеценијско запостављање ових питања и недостатак озбиљног и објективног рада и истраживања. Ту свакако треба истаћи и карактер послератног режима који је питање жртава инструментализовао, политизовао, идеологизовао и смишљено спречавао истраживање тог проблема са научног, објективног полазишта. Међутим, треба рећи да српска наука није дала прецизније податке ни о броју српских жртава у другим ратовима и страдањима у 20. веку. Решавању тог питања и давању прецизнијих података о броју жртава у Другом светском, и другим ратовима, можемо се приближити препуштањем рада на томе научницима, који ће систематски, методолошки утемељено истражити питање које је деценијама запостављано, или разним лицитирањима, претпоставкама и идеолошко-политичким конструктима замрсивано. Треба рећи да на томе већ ради низ истраживача и установа.

* ГЛAС: Како се послије Другог свјетског рата у тадашњој Југославији обиљежавао овај празник? Како је, према Вашем мишљењу, дошло до тога да се код нас помало заборавила његова важност?

БОНЏИЋ: Дан победе је у првим послератним годинама помпезно прослављан и представљао је значајну церемонију којом је руководила владајућа Комунистичка партија. Дан 9. мај је комунистима представљао важан датум у креирању револуционарне ратне митологије и изградњи представе о победничком покрету који је био раме уз раме са великим силама победницама. Војна парада и плотуни, масе народа на улицама, унапред одређене пароле и транспаренти, огромни портрети вођа револуције, пригодан културно-уметнички програм испреплетан идеолошко-политичким садржајима и порукама… чинили су основне одреднице прославе Дана победе, као и других важних датума у календару државних празника социјалистичке Југославије. До кратког прекида је дошло после сукоба са Совјетским Савезом 1948. до средине 50-их година, када је југословенско руководство, у жељи да истакне независност и самосвојност, званичну прославу Дана победе изместило на 15. мај, дан када су завршене борбе на тлу Југославије. Од средине 50-их година Дан победе је поново прослављан 9. маја и обележаван је до краја социјалистичке Југославије као важан државни празник, дан сећања на победу у Другом светском рату и један од темељних датума у изградњи револуционарне и државотворне традиције владајуће партије. Многе школе, улице, културне и друге установе у социјалистичкој Југославији су добиле име 9. мај. Хронолошки положај Дана победе, после 1. маја - Празника рада и пре 25. маја - Дана младости, још више је доприносио слављеничкој и празничној атмосфери која је плански изграђивана кроз све идеолошко-политичке, културне, информативне, агитационо-пропагандне канале. Међутим, сломом социјалистичке државе и система, дошло је до аутоматског изједначавања празника и његове идеолошке позадине (што је у то време био случај не само са Даном победе него и са другим празницима, појавама, установама, итд.) и Дан победе је систематски потискиван, запостављен и скоро заборављен. Изједначавање 9. маја са комунистичким, идеолошким, револуционарним садржајем којег се требало у потпуности одрећи, довело је до замагљивања и заборављања стварног значаја тог датума и његових кључних одредница - краја великог светског рата и победе над фашизмом. Тако тај датум дуго није обележаван и није био унет у календар државних празника, а улице, школе и друге установе су име 9. мај листом замениле називима адекватнијим новом времену и друштвеним околностима. Исто тако, треба рећи и да су током 90-их година ратне, политичке и друштвене околности наметале друга питања и проблеме и погодовале запостављању 9. маја као Дана победе. Такав прекид је неминовно довео и до слабљења свести о важности обележавања тог датума и у данашњем времену.

* ГЛAС: Каква је, из данашње перспективе, заправо била улога четничког покрета у Другом свјетском рату?

БОНЏИЋ: Ово је исувише комплексно питање на које се не може одговорити кратко и једноставно. У контексту обележавања 9. маја као Дана победе кључно је, чини ми се, да је у том тренутку (дану завршетка рата) четнички покрет већ био напуштен од савезника и поражен у грађанском рату у Југославији, тако да његов, макар и формални, антифашистички карактер, није могао да буде уграђен у обележавање Дана победе над фашизмом после рата.

* ГЛAС: Говори ли се данас довољно о темама као што су фашизам и холокауст?

БОНЏИЋ: Сматрам да се о фашизму, холокаусту и о садржају и наслеђу Другог светског рата мора говорити стално и да никад није довољно приче о тим проблемима. Реч је не само о злу које је прошло и које је побеђено, већ о злу које се стално може појавити и појављује се у различитим облицима, са различитим идејама, позадином и интересима. Наравно, да би резултати били већи, потребно је више говорити о тим проблемима на прави начин, са аргументима и чињеницама, одмерено, без релативизације, без симплификација или протурања парцијалних идеолошко-политичких становишта и интереса, без присвајања монопола на антифашизам и узурпирања права да се тумачи прошлост и суди о њој.

Потцјењивање

* ГЛAС: Прије неколико година рекли сте да се овај дан у Србији неоправдано потцјењује. Да ли се у међувремену ситуација промијенила?

БОНЏИЋ: У Србији је у међувремену направљен помак у обележавању Дана победе, пре свега на државном, званичном нивоу. Према Закону о државним и другим празницима у Републици Србији из 2011. године, 9. мај, тј. Дан победе, је државни празник који се празнује радно (као и 11. новембар, Дан примирја у Првом светском рату). Дан победе се обележава низом церемонија, артиљеријском паљбом, полагањем венаца на спомен местима, одавањем државних и војних почасти, итд. И у школама и локалним срединама се посвећује извесна пажња обележавању Дана победе, подсећању на суштину и значај тог датума. Сматрам да се управо тим образовним и културним активностима, у школама, националним и локалним културним установама и посебно медијима, треба посветити још већа пажња. Потребно је још више истицати преломни значај 9. маја у савременој историји човечанства, подсећати стално на његове последице и радити на његовом учвршћивању у нашој историјској и друштвеној свести. И научна заједница би могла да да већи допринос у томе, не ишчекујући само "округле" јубилеје и "посебне" прилике да изнесе своје резултате и достигнућа о Другом светском рату и победи над фашизмом.+++++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.