Dragomir Bondžić: Obeležavanjem 9. maja sprečićemo obnovu mračne ideologije

O fašizmu, holokaustu i o sadržaju i nasleđu Drugog svetskog rata mora se govoriti stalno. Reč je ne samo o zlu koje je prošlo i koje je pobeđeno, već o zlu koje se stalno može pojaviti i pojavljuje se u različitim oblicima, sa različitim idejama, pozadinom i interesima.

Rekao je to u intervjuu za "Glas Srpske" saradnik Instituta za savremenu istoriju iz Beograda, istoričar Dragomir Bondžić.

- Datum 9. maj treba stalno isticati i obeležavati, kako radi sećanja na okončanje jednog velikog i surovog rata i sećanja na žrtve koje je on doneo, tako i radi podsećanja na poraz jedne mračne ideologije i sprečavanja njene obnove u ma kom obliku - naglasio je Bondžić.

Napominje da su na pobjedi nad ideologijom fašizma, ideologijom zasnovanom na mržnji, nejednakosti, nasilju, netoleranciji, antisemitizmu postavljeni temelji posleratne Evrope.

Dodao je da je doprinos srpskog naroda u borbi protiv fašizma veoma značajan, i da na tome treba insistirati i još više razvijati svijest o tom doprinosu.

- Naravno, svest zasnovanu na racionalnim saznanjima, konkretnim podacima i naučnim rezultatima, a ne na iracionalnim, mitskim predstavama i ideološkim konstrukcijama. Otpor fašizmu u srpskom narodu je bio snažan i stalno prisutan u raznim oblicima. Taj otpor i doprinos u borbi protiv fašizma je i plaćen ogromnim žrtvama - istakao je Bondžić.

* GLAS: Jesmo li danas svjesni važnosti Dana pobjede nad fašizmom? Koliko je bitno da se ovaj datum ne zaboravi?

BONDžIĆ: Posle ponoći, 9. maja 1945, nacistička Nemačka je u Berlinu potpisala bezuslovnu kapitulaciju. Time je okončan Drugi svetski rat (mada je rat sa Japanom nastavljen još nekoliko meseci), najkrvaviji sukob u istoriji čovečanstva, koji je tokom šest godina odneo više od 50 miliona ljudskih života, doneo neviđenu brutalnost, mržnju, progone, ljudske patnje i materijalne gubitke. Taj datum označava dan pobede antihitlerovske koalicije nad nemačkim Rajhom i nad ideologijom fašizma, ideologijom zasnovanom na mržnji, nejednakosti, nasilju, netoleranciji, antisemitizmu i tako dalje. Na toj pobedi su postavljeni temelji posleratne Evrope i izgrađivane vrednosti suprotne fašističkim. Zato smatram da 9. maj treba stalno isticati i obeležavati, kako radi sećanja na okončanje jednog velikog i surovog rata i sećanja na žrtve koje je on doneo, tako i radi podsećanja na poraz jedne mračne ideologije i sprečavanja njene obnove u ma kom obliku.

* GLAS: Koliki je doprinos srpskog naroda pobjedi nad fašizmom  u Drugom svjetskom ratu i koliko ističe svoju ulogu u tome? Za Ruse je, na primjer, ovaj dan "sveti praznik"?

BONDžIĆ: Doprinos srpskog naroda u borbi protiv fašizma je svakako značajan, i na tome treba insistirati i još više razvijati svest o tom doprinosu. Naravno, svest zasnovanu na racionalnim saznanjima, konkretnim podacima i naučnim rezultatima, a ne na iracionalnim, mitskim predstavama i ideološkim konstrukcijama. Smatram da nije nužno ni upoređivati taj doprinos sa doprinosom drugih naroda, jer je i veličina i značaj tog doprinosa bila različita, kao što su, uostalom, bile različite i konkretne istorijske okolnosti i veličina, snaga i mogućnosti pojedinih naroda. Inače, otpor fašizmu u srpskom narodu je bio snažan i stalno prisutan u raznim oblicima od prvog suočavanja srpskog naroda sa tom ideologijom i njenim nosiocima. Taj otpor i doprinos u borbi protiv fašizma je i plaćen ogromnim žrtvama. To su činjenice na koje treba stalno podsećati i koje treba ugrađivati u nacionalnu svest kroz školski sistem, kulturu, medije, naučnu i naučno-popularnu delatnost i drugo.

* GLAS: I danas se barata različitim ciframa kada je riječ o žrtvama Drugog svjetskog rata. To je problem i na ovim prostorima. Zbog čega je, prema Vašem mišljenju, došlo do toga? Da li će to pitanje ikada biti riješeno?

BONDžIĆ: Nedostatak preciznijih podataka i baratanje različitim ciframa o žrtvama Drugog svetskog rata na ovim prostorima proističe iz više uzroka. Jedno je društvena i državna nebriga, nemar, višedecenijsko zapostavljanje ovih pitanja i nedostatak ozbiljnog i objektivnog rada i istraživanja. Tu svakako treba istaći i karakter posleratnog režima koji je pitanje žrtava instrumentalizovao, politizovao, ideologizovao i smišljeno sprečavao istraživanje tog problema sa naučnog, objektivnog polazišta. Međutim, treba reći da srpska nauka nije dala preciznije podatke ni o broju srpskih žrtava u drugim ratovima i stradanjima u 20. veku. Rešavanju tog pitanja i davanju preciznijih podataka o broju žrtava u Drugom svetskom, i drugim ratovima, možemo se približiti prepuštanjem rada na tome naučnicima, koji će sistematski, metodološki utemeljeno istražiti pitanje koje je decenijama zapostavljano, ili raznim licitiranjima, pretpostavkama i ideološko-političkim konstruktima zamrsivano. Treba reći da na tome već radi niz istraživača i ustanova.

* GLAS: Kako se poslije Drugog svjetskog rata u tadašnjoj Jugoslaviji obilježavao ovaj praznik? Kako je, prema Vašem mišljenju, došlo do toga da se kod nas pomalo zaboravila njegova važnost?

BONDžIĆ: Dan pobede je u prvim posleratnim godinama pompezno proslavljan i predstavljao je značajnu ceremoniju kojom je rukovodila vladajuća Komunistička partija. Dan 9. maj je komunistima predstavljao važan datum u kreiranju revolucionarne ratne mitologije i izgradnji predstave o pobedničkom pokretu koji je bio rame uz rame sa velikim silama pobednicama. Vojna parada i plotuni, mase naroda na ulicama, unapred određene parole i transparenti, ogromni portreti vođa revolucije, prigodan kulturno-umetnički program isprepletan ideološko-političkim sadržajima i porukama… činili su osnovne odrednice proslave Dana pobede, kao i drugih važnih datuma u kalendaru državnih praznika socijalističke Jugoslavije. Do kratkog prekida je došlo posle sukoba sa Sovjetskim Savezom 1948. do sredine 50-ih godina, kada je jugoslovensko rukovodstvo, u želji da istakne nezavisnost i samosvojnost, zvaničnu proslavu Dana pobede izmestilo na 15. maj, dan kada su završene borbe na tlu Jugoslavije. Od sredine 50-ih godina Dan pobede je ponovo proslavljan 9. maja i obeležavan je do kraja socijalističke Jugoslavije kao važan državni praznik, dan sećanja na pobedu u Drugom svetskom ratu i jedan od temeljnih datuma u izgradnji revolucionarne i državotvorne tradicije vladajuće partije. Mnoge škole, ulice, kulturne i druge ustanove u socijalističkoj Jugoslaviji su dobile ime 9. maj. Hronološki položaj Dana pobede, posle 1. maja - Praznika rada i pre 25. maja - Dana mladosti, još više je doprinosio slavljeničkoj i prazničnoj atmosferi koja je planski izgrađivana kroz sve ideološko-političke, kulturne, informativne, agitaciono-propagandne kanale. Međutim, slomom socijalističke države i sistema, došlo je do automatskog izjednačavanja praznika i njegove ideološke pozadine (što je u to vreme bio slučaj ne samo sa Danom pobede nego i sa drugim praznicima, pojavama, ustanovama, itd.) i Dan pobede je sistematski potiskivan, zapostavljen i skoro zaboravljen. Izjednačavanje 9. maja sa komunističkim, ideološkim, revolucionarnim sadržajem kojeg se trebalo u potpunosti odreći, dovelo je do zamagljivanja i zaboravljanja stvarnog značaja tog datuma i njegovih ključnih odrednica - kraja velikog svetskog rata i pobede nad fašizmom. Tako taj datum dugo nije obeležavan i nije bio unet u kalendar državnih praznika, a ulice, škole i druge ustanove su ime 9. maj listom zamenile nazivima adekvatnijim novom vremenu i društvenim okolnostima. Isto tako, treba reći i da su tokom 90-ih godina ratne, političke i društvene okolnosti nametale druga pitanja i probleme i pogodovale zapostavljanju 9. maja kao Dana pobede. Takav prekid je neminovno doveo i do slabljenja svesti o važnosti obeležavanja tog datuma i u današnjem vremenu.

* GLAS: Kakva je, iz današnje perspektive, zapravo bila uloga četničkog pokreta u Drugom svjetskom ratu?

BONDžIĆ: Ovo je isuviše kompleksno pitanje na koje se ne može odgovoriti kratko i jednostavno. U kontekstu obeležavanja 9. maja kao Dana pobede ključno je, čini mi se, da je u tom trenutku (danu završetka rata) četnički pokret već bio napušten od saveznika i poražen u građanskom ratu u Jugoslaviji, tako da njegov, makar i formalni, antifašistički karakter, nije mogao da bude ugrađen u obeležavanje Dana pobede nad fašizmom posle rata.

* GLAS: Govori li se danas dovoljno o temama kao što su fašizam i holokaust?

BONDžIĆ: Smatram da se o fašizmu, holokaustu i o sadržaju i nasleđu Drugog svetskog rata mora govoriti stalno i da nikad nije dovoljno priče o tim problemima. Reč je ne samo o zlu koje je prošlo i koje je pobeđeno, već o zlu koje se stalno može pojaviti i pojavljuje se u različitim oblicima, sa različitim idejama, pozadinom i interesima. Naravno, da bi rezultati bili veći, potrebno je više govoriti o tim problemima na pravi način, sa argumentima i činjenicama, odmereno, bez relativizacije, bez simplifikacija ili proturanja parcijalnih ideološko-političkih stanovišta i interesa, bez prisvajanja monopola na antifašizam i uzurpiranja prava da se tumači prošlost i sudi o njoj.

Potcjenjivanje

* GLAS: Prije nekoliko godina rekli ste da se ovaj dan u Srbiji neopravdano potcjenjuje. Da li se u međuvremenu situacija promijenila?

BONDžIĆ: U Srbiji je u međuvremenu napravljen pomak u obeležavanju Dana pobede, pre svega na državnom, zvaničnom nivou. Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji iz 2011. godine, 9. maj, tj. Dan pobede, je državni praznik koji se praznuje radno (kao i 11. novembar, Dan primirja u Prvom svetskom ratu). Dan pobede se obeležava nizom ceremonija, artiljerijskom paljbom, polaganjem venaca na spomen mestima, odavanjem državnih i vojnih počasti, itd. I u školama i lokalnim sredinama se posvećuje izvesna pažnja obeležavanju Dana pobede, podsećanju na suštinu i značaj tog datuma. Smatram da se upravo tim obrazovnim i kulturnim aktivnostima, u školama, nacionalnim i lokalnim kulturnim ustanovama i posebno medijima, treba posvetiti još veća pažnja. Potrebno je još više isticati prelomni značaj 9. maja u savremenoj istoriji čovečanstva, podsećati stalno na njegove posledice i raditi na njegovom učvršćivanju u našoj istorijskoj i društvenoj svesti. I naučna zajednica bi mogla da da veći doprinos u tome, ne iščekujući samo "okrugle" jubileje i "posebne" prilike da iznese svoje rezultate i dostignuća o Drugom svetskom ratu i pobedi nad fašizmom.+++++

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.