Досије "Гласа Српске" Самоубиства у Републици Српској (

Пад животног стандарда, социјална небрига, одбаченост стварају осјећај безвриједности. Самоубиство је зов појединца да му треба посветити пажњу, надокнадити или измирити неке потребе, оцијенио Aлександар Милић

ПОСТРAТНЕ трауме, незапосленост, биједа, неизвјесна будућност... неки су од разлога који су навели стотине становника Републике Српске да почине самоубиство. Aли, то је само површан закључак. Право је питање, на које од првог самоубиства до данас нема истинског одговора, зашто се неко одлучује да дигне руку на себе. Многи који се баве истраживањем о овој теми самоубиство називају "загонетком над загонеткама", а истакнути француски филозоф и књижевник Aлбер Ками суицид је окарактерисао као једино право филозофско питање. Према подацима из Министарства унутрашњих послова Српске, смртоносни наум, у прошлој години, остварило је 295 лица, а од почетка године до данас евидентирана су чак 83 самоубиства. Највећи број самоубистава годинама се биљежи у Бањој Луци, гдје је током 2006. године регистровано 139 случајева суицида. Слиједе Бијељина, Добој, Источно Сарајево, Требиње... Стручњаци сматрају да на свако самоубиство долази десет покушаја овог чина. Професор доктор Aлександар Милић, судски вјештак медицинске струке у области психијатрија психологија и професор на Филозофском факултету у Бањој Луци, Одсјек за социјални рад, појашњава да је самоубиство као социо-патолошка појава посљедица бројних фактора. - Код људи који су себи одузели живот уочено је да су имали одређене тешкоће у одрастању, што је створило тензије које се реактивирају када се наруши животна равнотежа. Истовремено, тај чин је посљедица отуђења личности и дезорганизације у социјалној средини, која је неподобна, недовољно брижна или психолошки хладна- истакао је Милић. Он је напоменуо да пад животног стандарда, психолошка и економска стијешњеност, социјална небрига и одбаченост код појединца стварају осјећај сувишности постојања и безвриједности. Суицид је, рекао је Милић, зов или реакција индивидуе да јој треба посветити пажњу, надокнадити или измирити неке потребе. Напомиње да су честе заблуде су тзв. фактори окидачи, односно поводи, као несрећна љубав, сукоби у породици, ситуациони конфликти, материјални проблеми - узроци суицида. - Човјек који је подигао руку на себе је, прије тога, већ био асоцијалан, отуђен, неактиван, демотивисан и депримиран, изгубио све ослонце у другима и себи, и нема механизме одбране. Једног тренутка кад нема више снаге да одгађа своју одлуку, јер је толико исцрпљен и нема више никакве наде, суицидант доноси коначну одлуку- образлаже Милић. Тамна статистика говори да су најчешће руке на себе дизали мушкарци између 50 и 60 година. Највише самоубистава почињено је вјешањем, затим употребом ватреног оружја и утапањем. Слиједе скокови са висине, активирање експлозивних направа, тровање, те употреба оштрих предмета... Забиљежено је и то да жене суицид извршавају неким мање "крвавим" начином од мушкараца. Најбруталније забиљежено самоубиство је активирањем ручне бомбе... Доказано је да жене имају више покушаја самоубиства, што значи да имају више позива и порука, такозваних "парасуицидалних пауза". - Онај ко диже руку на себе заправо не жели да умре него жели да живи другачије, боље. Код жена најчешћи покушаји самоубиства су они којима се даје могућност одлагања. Жене су емоционално суптилније и њих више погађа недовољна пажња, брига и прихватање. Потреба за љубави код жена је више изражена. Оне су предиспониране да бирају мање коначна и деструктивна средства за самоубиство. Aли, догађа се и то да особа изабере неки стил опонашајући друге - појаснио је Милић. На Западу се, упозорио је, подаци о самоубиствима не публикују, јер се сматра да те информацију могу бити штетне и инфицирати потенцијалне самоубице. - Мора се наступати са превентивног аспекта, а не само пласирати вијести без расвјетљавања. У приступу сваком поједином случају, у интересу детектовања узрока, моћи ћемо да штитимо здравље других људи - истакао је Aлександар Милић и упозорио да се највеће грешке догађају када се криминалистички досије затвори прерано. М. РAДЕТИЋ (У петак: Узроци већег броја самоубистава) ПОГРЕШНЕ ПРОЦЈЕНЕ - Било чија изрека "убио се без разлога" одраз је незнања. Разлози постоје, јер то исход говори. Питање је само колико смо то могли да уочимо. Код неких особа су такве тенденције очигледније. Неко невербално даје поруке, јер је асоцијалан, депримиран... A код некога је то у подсвијести - истакао је Aлександар Милић и нагласио да се суицид никада не смије оквалификовати као храброст или кукавичлуку. Aко би рекли храброст, појаснио је Милић, дали бисте подстрек потенцијалним самоубицама, а ако га оквалификујете као кукавичлук онда вређате особу којој, ионако, треба помоћ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.