Досије "Гласа Српске": Крвави трагови Хрватске војске т

Почетком фебруара 1996. године у Мркоњић Граду откривена масовна гробница са тијелом 181 Србина, које је побила Хрватска војска. На више локација у општинама Мркоњић Град, Шипово, Купрес, Рибник и Дринић пронађени остаци још 350 убијених Срба

ПРИЈЕ нешто више од петнаест година, 26. и 27. марта 1992. године, регуларне јединице Хрватске војске починиле су масакр над мјештанима Сијековца, српским цивилима. Тада је убијено 20 чланова породица Зечевић, Милошевић, Бачић, Радановић... Најмлађа жртва сијековачког покоља, Драган Миленковић, имао је 17, а најстарија, Јово Зечевић, 72 године... Ваља се присјетити да је Хрватска 15. септембра 1991. године, са подручја Славонског Брода, извршила ракетно-артиљеријски напад на територију (тадашњег) Босанског Брода, односно на села са српским становништвом. Сљедећег дана, у јутарњим часовима, у Клакарима је погинуо инжењер металургије Војислав Горановић. У ноћи између 3. и 4. марта 1992. године, из Хрватске је на подручје Брода, у неколико праваца, пребачено више од двије хиљаде добро наоружаних хрватских војника. Предводио их је тадашњи заступник у сабору Хрватске Aнте Пркачин из Славонског Брода. У породичној кући у Броду, 25. марта 1992. године, непосредно пред масакр у Сијековцу, убијени су Aндрија Мартић, рођен 1935. године, и његов син Момир, рођен 1961. године, те Душко Дујанић, рођен 1967. године... Три и по године послије наведених злочина, припадници регуларне Хрватске војске оставили су крвав траг и у западном дијелу Републике Српске. Сплитски недјељник "Ферал трибјун" својевремено је објавио да је, према наводима из књиге "Нападајни бојеви и операције ХВ и ХВО" Aнте Готовине - хрватског генерала, којем ће у Хагу бити суђено за злочине над Србима у "Олуји" - операција "Јужни потез" испланирана у команди Оперативне групе Исток у Шипову, чији је командант био генерал Жељко Гласновић. Њени циљеви били су да се под надзор ставе путеви Бања Лука - Чађавица, Мркоњић Град - Бања Лука и Јајце - Бања Лука, да се постави артиљерија на положаје са којих се може гађати Бања Лука и да се помогне Петом и Седмом корпусу бошњачке Aрмије БиХ на ријеци Сани и Угру, јужно од Кнежева. Ову операцију водили су хрватски генерали Готовина, Рахим Aдеми и Љубо Ћесић-Ројс. Главни извршиоци биле су Четврта и Седма гардијска бригада Хрватске војске, под командама Дамира Крстичевића и Ивана Кораде, као и Први гардијски батаљон, предвођен генералом Миљенком Филиповићем. Сматра се да је погибија команданта специјалне јединице Хрватске војске "Пауци" из Сплита Aндрије Матијаша, на улазу у Мркоњић Град 10. октобра 1995. године, била иницијална каписла за оно што ће касније услиједити. Свирепа одмазда над српским цивилима, под Крстичевићевом командом, трајала је данима. Срби - који нису успјели да се домогну слободне територије - као и заробљени српски војници, заостали иза својих ратних јединица, убијени су на најсвирепији начин. Злочин је откривен тек 4. фебруара 1996. године, када је Мркоњић Град враћен у састав Републике Српске. У јужном дијелу града тада је откривена масовна гробница, чија је дужина износила 200, а ширина два метра. У њој су пронађена тијела 181 убијеног Србина. У појединачним гробницама, на више локација у такозваном "наковњу" (општине Мркоњић Град, Шипово, Купрес, Рибник и Дринић), пронађена су тијела још 350 Срба, махом цивила. Претпоставке о мучењима показале су се тачним, када је 30. марта 1996. године почело откопавање масовне гробнице на мркоњићком православном гробљу. На то су упућивали остаци трагова на самом гробљу - спаљени и крвави дијелови обуће и одјеће, трагови везивања жртава за ограду... Вођа експертског тима, који је истраживао овај злочин, београдски патолог Зоран Станковић, рекао је да је већина Срба страдала насилном смрћу, и то далеко од зоне борбених дејстава... Због свега претходно поменутог, извршни директор Хелсиншког одбора за људска права Бранко Тодоровић с правом је рекао да га изненађује што из Републике Српске не постоји иницијатива према институцијама БиХ да покрену питање одговорности Хрватске за почињене ратне злочине. Г. КЛЕПИЋ (крај) (У петак нови "Досије": Попис становништва у БиХ) КУПРЕС Припадници регуларних хрватских снага напали су 3. и 4. априла 1992. године српско село Доњи Малован, у општини Купрес, и убили 20 стараца. Дан раније, тадашњи чланови Предсједништва БиХ, Биљана Плавшић и Фрањо Борас, били су на Купресу и договорили мјешовите полицијске патроле, док су се, у исто вријеме, у Дувну састали представници хрватских општина. Састанку, на којем је договорен напад на Купрес, присуствовао је и Aнте Готовина. ЧИЊЕНИЦЕ У низу бројних чињеница ваља издвојити и сљедећу: Хрватска је цијело вријеме логистички стајала иза Хрватског вијећа одбране, а војници су обучавани у градовима ове сусједне државе прије почетка рата у БиХ. Хрватска авијација бомбардовала је цивилне циљеве у Српској и у вријеме забрана било каквих летова, а Хрватска војска је годинама, из пограничних подручја, дјеловала артиљеријом по нашој Републици. Српски цивили су завршавали по логорима у Хрватској, попут злогласне сплитске "Лоре"... Уосталом, муџахедини су на подручје БиХ дошли управо преко Хрватске. ПЕРЕШИН У бомбардовању цивилних циљева у Градишци 2. маја 1995. године учествовао је и хрватски пилот Рудолф Перешин, чије је тијело, послије обарања авиона, пронађено у Сави. Леш је 1997. године предат надлежним органима Хрватске. Перешин је проглашен херојем, а војни школски центар у Задру носи његово име.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.