Допуна пријава за Добровољачку

ИСТОЧНО СAРAЈЕВО - Све док се кривци за злочин у сарајевској Добровољачкој улици и друге ратне злочине над Србима у БиХ не нађу пред лицем правде, не може се говорити о равноправном третману свих грађана БиХ.

Ово је јуче поручено у Источном Сарајеву, гдје је обиљежена 17. годишњица злочина у Добровољачкој, када су у нападу на колону, која се према договору повлачила према Лукавици, убијена 42 војника и официра, док су 73 рањена, а 215 заробљено.

Служењем парастоса у цркви Светог Ђорђа у Источном Сарајеву и полагањем вијенаца на споменик, одата је пошта војницима ЈНA који су убијени 2. и 3. маја 1992. године. Ово је други пут послије 17 година да се обиљежава њихово страдање након што је Влада РС овај датум уврстила у програм обиљежавања 18 значајних историјских догађаја.

За ратни злочин у Добровољачкој, иако је Хашком трибуналу и Тужилаштву БиХ достављена обимна документација, још увијек нико није одговарао.

Координатор Тима за истраге и документовање ратних злочина МУП-а РС Симо Тушевљак рекао је да је МУП прву кривичну пријаву за Добровољачку још 1996. године доставио Хашком трибуналу, који је оцијенио да је евидентан злочин, али да за подизање оптужнице треба прикупити још доказа.

- Сада је тај предмет у Тужилаштву БиХ. У априлу 2005. године доставили смо нови извјештај, који је Тужилаштво оцијенило као високо осјетљив и тренутно се спроводи истрага против 15 лица. МУП РС наставља истрагу и прикупио је одређене доказе јер смо у међувремену дошли до нових сазнања. Веома брзо ћемо да доставимо допуну кривичне пријаве, уз коју ћемо да приложимо документацију за одређена лица за која постоје основане сумње да су починила ратни злочин у Добровољачкој - казао је Тушевљак.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Раде Ристовић казао је да злочин у Добровољачкој треба да буде опомена и наук институцијама Српске да не одустану од стварања чврсте, стабилне и јаке РС.

Предсједник Предсједништва Борачке организације РС Михајло Парађина рекао је да је борба за истину као и борба за опстанак.

- Подаци о 6.600 убијених Срба у Сарајеву, кости оних који су скончали у различитим јамама и казаматима и за којима се и данас трага, 126 логора и све оно што је закопано у Сарајеву морају да изађу на видјело - казао је Парађина.

Бивши пуковник ЈНA Душан Ковачевић, који се налазио у нападнутој колони, рекао је да су тим догађајем нападачи објавили рат у БиХ, чиме је започела општа хајка на Србе у Сарајеву.

- Постојао је споразум, уз гаранције међународне заједнице, Уједињених нација, европске заједнице и Предсједништва тадашње Републике БиХ да ћемо у колони, као заробљеници, напустити Сарајево. Вјеровали смо договору, који је прекршен. Војници су убијани из засједе, заробљеници су мучени и малтретирани. Та колона није била војна сила, него заробљена група. То је била превара, чији је резултат злочин над недужним војницима - констатовао је Ковачевић.

Ненад Ерић, који је такође био у колони, испричао је да је као заробљеник преживио праву тортуру.

Округли сто

У Источном Сарајеву одржан је и округли сто на којем је закључено да би требало што хитније организовати међународни скуп гдје би учествовали представници свих релевантних институција и на коме би се говорило и о злочину у Добровољачкој.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.