Дому сирочади отимају земљу вриједну милионе

Бањалука - Бањалучки бизнисмен Ненад Лубурић, власник компаније “Идеал петрол” и фирме “БЛ сјај”, уз помоћ адвоката Јована Чизмовића на незаконит начин покушава да дође до неколико милиона марака вриједне парцеле воћњака величине 8,5 дунума која је власништво Дјечијег дома “Рада Врањешевић”.

Незаконитости

Из докумената који су у посједу “Гласа Српске” јасно се види да су бивше руководство Дома, директор Данило Поњарац и секретар и правник Весна Петровић-Поповић, нечињењем омогућили да земљиште из власништва Дома пређе у Лубурићеве руке.

То је наведено и у ревизорском извјештају из 2009. године, у којем је препоручено и да Дом за дјецу настави са започетим судским поступком у покушају да врати своју имовину. 

Након што су Републичка управа за имовинско-правне послове (РУГИП) и Окружни суд пресудили у корист корисника земљишта до 1972. године, породице Малиновић, предмет је тренутно на рјешавању у Врховном суду РС.

Дакле, ријеч је о земљишту које је СФРЈ 1972. године преузела од Даринке Малиновић за потребе Дјечијег дома у Бањалуци, а њу исплатила. Након што јој је земљиште плаћено, та парцела је приведена намјени и по Закону о грађевинском земљишту никако није могла бити враћена претходном, исплаћеном власнику.

Даринкин  син Вељко Малиновић појавио се тек 2007. године и затражио враћање плаца за који им је држава дала новац 1972. године. За само неколико мјесеци РУГИП му излази у сусрет и доноси незаконито рјешење којим му враћа овај плац.

Малиновић одмах плац продаје Лубурићу за 1,8 милиона марака.

Лубурићев адвокат Чизмовић ангажовао је вјештака Љубишу Ћорсовића који је у извјештају навео да “земљиште не сачињава животни простор Дома”, а није се изјаснио о најважнијем, о томе да је земљиште приведено намјени.

Интересантно је да је садашње руководство Дома Окружном тужилаштву у Бањалуци прије више од двије године поднијело кривичну пријаву због несавјесног рада у служби против бившег руководства Дома Поњарца и Петровић-Поповић, али да још на томе ништа није урађено. Њихова тужба и даље је у ладици.   

Тужба

Секретар и правник у Дому Владимир Кајкут показује рјешење о урбанистичкој сагласности које је Лубурићева фирма “БЛ сјај” као инвеститор већ добила за изградњу два стамбено-пословна објекта на том плацу, који је предмет спора.

- Сада све стоји због отвореног судског процеса који ћемо, надам се, добити, јер су сва рјешења и пресуде до сада донесени мимо Закона о грађевинском земљишту - каже Кајкут.

Он додаје да је тај плац, предвиђен за градњу, удаљен само 20 метара од домских дјечијих јаслица у којима бораве бебе и да не зна шта да чине ако отпочну грађевински радови.

Ново руководство Дома судски поступак покренуло је 2009. године. Од три рочишта, бивши секретар Петровић-Поповић, као и некадашњи директор Поњарац, појављују се само на једном.

Занимљиво је да у процесу није приложена чак ни књига главног пројекта уређења терена из које се види да је земљиште приведено намјени, да се ради о зеленој површини под воћкама и да је прецизиран број квадрата који долазе на сваког штићеника Дома.

Само овај доказ који пуномоћник, бивше руководство Дома, није приложило суду, довољан је за пресуду у корист Дома.

У посједу “Гласа Српске” је и потврда коју је бивши директор Поњарац издао 31. децембра 2007. године на захтјев РУГИП-а, подручна јединица Бањалука.

- Потврђујем да је Дјечијем дому “Рада Врањешевић” 12. децембра уручено рјешење број 11-476-270/07 од 5. децембра 2007. године на које није улагана жалба - навео је Поњарац.

Потврда о томе да се Дом неће жалити на рјешење РУГИП-а о отимању 8,5 дунума земљишта у власништву те установе,  својеврстан је Поњарчев поклон друштвене имовине једном приватнику.

Ову потврду је, како пише, издао “ради овјере правоснажности”. 

Петровић-Поповић је “Гласу Српске” рекла да је она била само секретар Дома и да није имала овлашћења за заступање Дома, него да је пуномоћник био бивши директор.  

У Управи криминалистичке полиције ЦЈБ Бањалука, Одјељење за привредни криминал, кажу да је  истрага о отимању парцеле Дјечијем дому у току.

До изјаве Лубурића и Поњарца јуче нисмо успјели да дођемо, као ни до Вељка Малиновића.

Неодазивање

Кајкут каже да у рјешењу РУГИП-а, Подручна јединица Бањалука, од 5. децембра 2007. године стоји да је “по сили закона престало државно власништво на грађевинском земљишту означеном као к. ч. број 1122/1 у површини од 8.353 квадратних метара”.

- У образложењу рјешења, поред осталог, стоји и да се “руководство Дома није одазвало на расправе одржане 24. августа и 25. октобра 2007. године нити су се у накнадно остављеном року изјаснили о овој управној ствари” - истиче Кајкут.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.