Дом народа није подржао информацију о стању безбједности у 2018. и 2019. години

САРАЈЕВО - Делегати Дома народа Парламентарне скупштине БиХ нису подржали информацију о стању безбједности у БиХ у 2018. и 2019. години.

Делегат Клуба српског народа Душанка Мајкић у расправи је истакла да је апсурдно у 2021. години расправљати о информацији о стању безбједности у 2018. и 2019. години и указала да то само по себи показује какво је стање у овој области.

Мајкићева је напоменула да је посљедња информација о стању безбједности усвојена 2016. године тако да је скоро цијели један мандат протекао без анализе у области безбједности.

На сједници је усвојен извјештај о исправама и одбијеним захтјевима за издавање исправа за спољнотрговински промет оружја, војне опреме и роба посебне намјене за 2018. годину, чији је подносилац Савјет министара.

Прихваћен је и закључак делегата Марине Пендеш из Клуба хрватског народа којим се задужује Министарство спољне трговине и економских односа у Савјету министара да у овим извјештајима убудуће морају бити наведени назив увозника, односно извозника, крајњег корисника и врста војне опреме да би се остварила боља контрола.

Делегати су прихватили информацију о стању у области миграција у БиХ за прошлу годину, као и три закључка делегата српског народа Душанке Мајкић којима се тражи да се најкасније за два мјесеца достави информација о стању у области миграција у првих шест мјесеци ове године са детаљним мјерама како би се мигрантска криза ставила под пуну контролу.

Образлажући информацију, министар безбједности у Савјету министара Селмо Цикотић рекао је да је у прошлој години „учињено много да се мигрантска криза стави под контролу“ и да су у то укључене све безбједносне агенције на нивоу БиХ, МУП Републике Српске и МУП-ови кантона.

Он је навео да БиХ у буџету „није предвиђен ниједан фенинг у прошлој години за рјешавање питања мигрантске кризе“ и да се „зависило од помоћи Европске комисије и међународних организација“.

Мајкићева је рекла да се „сударају“ материјали о илегалним миграцијама и да је прије годину дана донесен закључак да се одржи пленарна сједница о мигрантској кризи, али да од свега тога није било ништа.

Делегат хрватског народа Марина Пендеш навела је да је сачињен Акциони план као одговор на мигрантску кризу, те да је у БиХ управљање незаконитим миграцијама политичко питање, као и да БиХ није учинила ништа да се појача Гранична полиција која би спријечила улазак илегалних миграната.

Дом народа прихватио је и информацију о стању јавне задужености БиХ на дан 31. децембар 2020. године, која је износила 12.154.660.000 КМ, од чега је 8.662.660.000 КМ спољног дуга, док је унутрашњи дуг био 3.491.900.000 КМ.

Царински прекршаји

Дом народа Парламентарне скупштине БиХ није прихватио захтјев Савјета министара за разматрање по хитном поступку Приједлога закона о царинским прекршајима БиХ.

Мајкићева је оцијенила да не треба разматрати тај захтјев, као ни предложени закон јер нема представника предлагача, односно Савјета министара.

Она је навела да је ријеч о комплексном закону, као што је комплексан и Закон о царинској политици, на који се директно наслања.

Мајкићева је подсјетила да Закон о царинској политици ни шест година од усвајања није ступио на снагу јер нису испуњене потребне претпоставке, као што је електронски потпис.

Констатујући да нема основа за разматрање по хитном поступку, Мајкићева је нагласила да не стоји ни образложење да би његовим усвајањем ступио на снагу Закон о царинској политици.

Савјет министара навео је у образложењу Приједлога закона о царинским прекршајима да се њиме дефинишу радње које чине царинске прекршаје, починиоци прекршаја, санкције и заштитне мјере.

Као разлог доношења новог закона о царинским прекршајима БиХ наведено је усклађивање области царинских прекршаја са одредбама новог Закона о царинској политици у БиХ и одредбама нове одлуке о спровођењу Закона о царинској политици у БиХ, а његов основни циљ је да осигура поштовање законских и подзаконских одредаба царинског законодавства БиХ.

С обзиром да није било ентитетске сагласности за разматрање Приједлога закона о царинским прекршајима БиХ по хитном поступку, о њему ће се накнадно изјаснити Колегијум Дома народа.

Дом народа усвојио је данас у првом читању, без расправе, Приједлог закона о заштити права на суђење у разумном року пред Судом БиХ, а који је у парламентарну процедуру упутио Савјет министара.

Предлагач је навео да у БиХ тренутно не постоји посебно правно средство којим би се обезбиједила заштита права на суђења у разумном року, те се дужина трајања поступка може оспоравати поводом апелације пред Уставним судом БиХ.

Савјет министара истакао је да се овим законом „уређује право на суђење у разумном року, заштита права на суђење у разумном року, као и право на правично задовољење због повреде права на суђење у разумном року, које се остварује у судском поступку на начин и под условима прописаним овим законом“.

Након усаглашавања у Колегијуму Дома народа, делегати су данас у првом читању усвојили Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о јавним набавкама БиХ, чији је предлагач такође Савјет министара. /наставиће

Дом народа именовао је делегате Душанку Мајкић, Баришу Чолака и Амира Фазлића у привремену комисију оба дома парламента БиХ за спровођење процедуре именовања три омбудсмана за људска права БиХ.

Није усвојена иницијатива бошњачког делегата Дениса Бећировића којом се задужује Савјет министара да, у сарадњи са ентитетским владама, најкасније у року од три мјесеца од њеног усвајања сачини и у парламентарну процедуру достави цјеловит приједлог мјера ефективне заштите домаће производње.

Образлажући иницијативу, Бећировић је рекао да се ради о питању које заједнички треба да рјешавају Савјет министара и ентитетске владе.

Он је навео да је пандемија вируса корона узроковала катастрофалне посљедице по пољопривредну производњу у БиХ, због чега су пољопривредници доведени до „просјачког штапа“.

-Уз прекомјеран увоз, домаћи произвођачи немају шанси - оцијенио је Бећировић.

Хрватски делегат Лидија Брадара рјешење види у спровођењу реформи на које се БиХ обавезала и доношењем потребних реформи.

- Пољопривреда је у надлежности ентитета, али су заштита пољопривредне производње, царинска политика, те извоз и увоз на нивоу БиХ - рекао је српски делегат Младен Босић, који сматра да и у вези са овим питањем постоји блокада у БиХ.

Ратификовањем већег броја међународних споразума и уговора које је закључила БиХ, завршена је данашња сједница Дома народа

Парламентарне скупштине БиХ, а предсједавајући овог дома Бакир Изетбеговић нову сједницу заказао је за 29. јули.

Од почетка пандемије вируса корона у Парламентарној скупштини БиХ на снази су посебне мјере због чега је новинарима онемогућено праћење сједница парламентарних домова у салама у којима су посланици, односно делегати, тако да медији сједнице прате онлајн.

Због проблема у дистрибуцији преноса данашњег засједања новинарима је било отежано праћење сједнице, а тиме и извјештавање.

Повећати казне за насиље

Делегат хрватског народа у Дому народа Марина Пендеш рекла је данас да би надлежна министарства требала да предложе веће казне за починиоце насиља над женама и дјецом.

Она је на сједници Дома народа парламента БиХ навела да би „Сигурне куће“ требале да послуже како би се у њих смјестили насилници, а не жене.

На питање Пендешове шта је Министарство за људска права и избјеглице у Савјету министара предузело да се пооштре казне за насиље над женама и дјецом и путем друштвених мрежа, ресорни министар Милош Лучић је рекао да је законом предвиђено да се насилници казне и до 30.000 КМ, као и да су предвиђене казне од шест мјесеци до пет година затвора.

Он је подсјетио да су „Сигурне куће“ у врло тешком стању, поготово у доба пандемије, те да се БиХ обавезала према Истамбулској конференцији и препорукама Савјета Европе да ће ову област боље уредити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.