Фото: Додик: Захтјеваћемо пуне информације у провјерама у Београду
Бањалука - Предсједник Републике Српске Милорад Додик оцијенио је да је провјера идентитета и адреса становања бивших политичких, војних и полицијских функционера Републике Српске, који данас живе у Србији, комбинација сарајевског и хашког настојања да се одржи стереотип према Србима као главним кривцима за протекла ратна дешавања.
Додик је нагласио да ће Република Српска затражити све потпуне информације у вези с тим и да ће реаговати.
"Они покушавају да све, ко год је био жив у то вријеме, испитају зашто је био жив, а не зашто је у то вријеме био ангажован", рекао је Додик новинарима у Стричићима, код Бањалуке, гдје је присуствовао обиљежавању 48. Кочићевог збора.
Додик је оцијенио да је то потпуно непримјерено и да би то једног дана требало да стане.
"Заиста је дегутантно да се 20 година након рата измишљају нека нова имена и да се врше провјере", каже Додик.
Додик је рекао да много ствари није завршено када је ријеч о почињеним злочинима над Србима и да се те ствари гурају на страну, упркос чињеници да је Хашки трибунал, по оцјени судија истог тог трибунала, политички суд који жели да Србе окриви за све и свашта.
"Наше неповјерење према Суду и Тужилаштву БиХ је познато", рекао је предсједник Републике Српске.
Додик је подсјетио на случајеве Ејупа Ганића и Јована Дивјака и на начин на који је тада функционисало Тужилаштво и Суд БиХ.
"Нисам од оних људи који би спријечио суђење било којем човјеку који је починио злочине, јер онај ко је почино злочин треба да буде прогоњен док је биолошки жив и доведен пред суд правде, али то се мора односити на све који су починили злочине према било коме и било када, а не само на Србе", нагласио је Додик.
Он је рекао да је овдје ријеч о неком политичком процесу везаном за чињеницу да је комплетно политичко руководство Републике Српске и Србије из тог времена било изложено судским процесима у настојању да се докаже, први пут у историји, некаква колективна кривица и командна одговорност.
Додик је истакао да се то дешава очигледно у недостатку аргумената, због чега се та прича шири.
По налогу Тужилаштва за ратне злочине, у Србији се провјеравају особе које треба саслушати у својству свједока или осумњичених на основу протокола о сарадњи са БиХ, изјавио је раније замјеник тужиоца Бруно Векарић.
Провјеравају се информације достављене из Сарајева, а ријеч је о 39 предмета у којима је Тужилаштво БиХ спремно да уступи доказе и процесуирање Србији.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас да Српска мора да буде свјесна свих опасности које јој пријете, зато што је увијек била присутна тежња да се овим просторима наметне јарам и нека друга власт.
"Република Српска мора да буде свјесна свих опасности које јој пријете, не зато да би се ми који се бавимо политиком поткусуривали, већ зато што је увијек била присутна тежња да се овим просторима наметне неки јарам и нека друга власт", упозорио је Додик обраћајући се присутнима на 48. Кочићевом збору у Стричићима, на Мањачи.
Предсједник Додик је нагласио да је Петар Кочић у условима аустроугарске окупације обиљежио борбу свог народа за слободу.
Додик је нагласио да ту борбу данас мора да преузме српски народ, јер би у супротном било бесмислено све што су Кочић и његови сљедбеници радили у оно вријеме, борећи се по разним казаматима да докажу своје право на слободу и своју земљу.
"Ми савременици данашњих догађаја морамо бити веома свјесни шта се дешавало у историји да би могли на прави начин да одаберемо свој пут", истакао је Додик.
Он је рекао да је најбољи пут који имамо данас Република Српска, која није вољена од многих око нас, али је и те како вољена од нас, што је најважније.
"Не случајно, идуће године обиљежава се 100 година од почетка Првог свјетског рата, када многи желе да српском народу и Гаврилу Принципу припишу оно што им не припада, а да у Сарајеву подигну споменик Францу Фердинанду, сматрајући да је он нешто заслужан за Сарајево", рекао је Додик.
Он је рекао да је Кочић непресушан извор свих тих тема, заједно са његовим сљедбеницима, као што је Иво Андрић, који су описивали догађаје прије сто година, а они остају живи као да пишу о данашњим темама и људима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.