Додик: Велики рат имао утицај на данашњицу

Београд - Предсједник Републике Српске Милорад Додик истакао је у обраћању учесницима међународног научног скупа "Срби и Први свјетски рат" у Београду да је Велики рат имао несумњив утицај на сва данашња кретања, прије свега у БиХ.

Додик је у обраћању у Српској академији наука и уметности /САНУ/ указао да је БиХ "покушавала да се изгради на циљевима које су увијек постављали велики" и да су БиХ, и тада потпуно администрираној од Аустроугарске, наметане вриједности које народ тада није могао да прихвати.

"Покушаји да се уведе посебан језик и створи посебна нација завршили су неуспјехом јер то народ није могао, нити желио да прихвати, а оно што се десило у Сарајеву само је одраз народног бунта који није желио да трпи туђу власт земље која је правила пруге, али за експлоатацију, а не за бољи живот народа", рекао је Додик.

Он је указао да је та нова власт преузела скоро све исте елементе владања на простору БиХ и да нису испуњена очекивања Срба на почетку доласка Аустроугарске да ће се то промијенити.

"Увијек је важно да са овим посебним освртом посматрамо те догађаје, јер ево и сада као предсједник Републике Српске могу да кажем да на многим мјестима срећем те давне идеје као лајтмотив многих политичких процеса на простору БиХ. Од тога да се избрише национална припадност, створи или направи посебна атмосфера за промоцију нове нације и језика на простору БиХ", рекао је Додик.

Он је указао да чињеница да је промовисан "босански језик", а да за то није било консензуса научних кругова, говори о томе да идеје које су некада владале никада нису заборављене.

"Зато наш одговор мора да буде суочавање са истином, оном која је у сваком свом чињеничном елементу на страни онога што тврди српски народ", поручио је Додик.

Он је истакао да је данас, када многи покушавају да поново рехабилитују кривицу српског народа, важан овај скуп и захвалио организатору што ће са научног нивоа дати осврт на догађаје, али и његове посљедице.

"Велики рат битно је утицао на дешавања послије њега, а догађаји из процеса распада бивше Југославије најбоље говоре да српски народ није престао да буде страдалачки. Треба примијетити да је српски народ страдао од Словеније, Хрватске, БиХ, али и у Црној Гори, на Косову и Македонији, па и у самој Србији", рекао је Додик.

Никад нам нису дозволили, каже Додик, да се бавимо тим питањем и посматрамо Србе у цјелини, поручујући да су неодрживе крилатице попут "босански Србин".

"То што живим и рођен сам у Бањалуци не одређује моју припадност у националном смислу. Ја сам Србин и долазим из Републике Српске, а у широј конотацији БиХ, која је неодржива као заједница, јер не промовише интересе српског народа у цјелини", нагласио је Додик.

Он је рекао да ће у БиХ бити организоване двије различите прославе обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата, од којих је једна у Сарајеву.

Додик је указао да прослава у Сарајеву покушава да наметне слику да је Принцип када је пуцао малтене "поробио све нас" и указао да та монструозност сплетке која се покушава наметнути говори о политичким мотивима обиљежавања овог јубилеја.

Додик је поручио да, стога, нико од важних имена из Републике Српске неће присуствовати том обиљежавању.

"Знам да има неких који мисле да се можда треба тамо појавити. Рекао бих им: жнемојте бити наивни у увјерењу да можете Сарајеву да наметнете било коју истину. Бићете само прихваћени ако говорите оно што се очекује од вас и ако аплаудиратеж. То је матрица у којој живимо", рекао је Додик.

Он подсјећа да је БиХ простор који никада није имао самосталност, истичући да је долазак Отоманске империје уништио било коју причу о самосталности.

"Наметнули су нам БиХ зато што нису жељели да виде реалност. Брзо признање од велких сила, прије свега од Америке, као да је предодредило њено опстајање. БиХ је направљена као широка конфедерална заједница са упорним настојањем високих представника који су покушали да буду реална власт, доносили законе, смјењивали људе и прекрајали Устав", рекао је Додик.

Подсјећајући на то да је Република Српска стално проглашавана кривцем за покушаје ревизије Дејтонског споразума, Додик је указао на то да је у стварности сталну ревизију чинила међународна заједница посредством високих представника.

Он је примијетио да су два висока представника дошла из Аустрије и да су се у њиховим подступцима могли препознати поступци из времена Аустро-Угарске.

Предсједник Српске поручио је да се Срби не смију заморити доказујући истину, јер "кад год устукну, појаве се неки други који говоре своју истину и зато морају остати упорни у том настојању".

Додик је навео да тема Великог рата отвара проблем покушаја ревизије Другог свјетског рата, а посебно питање НДХ и Јасеновца, те опоменуо на опасност да приликом обиљежавања 100 година од почетка тог рата Срби буду доведени у позицију да се боре против релативизације Јасеновца и НДХ.

У раду скупа "Срби и Први свјетски рат" учествује око 60 еминентних историчара и стручњака за Први свјетски рат, од којих 18 из иностранства, с циљем да научно освијетле Велики рат, а у контексту покушаја ревизије историје.

Скупу, који заједно организују САНУ, Академија наука и умјетности Републике Српске и Матица српска, обратиће се између осталих и предсједник Србије Томислав Николић и Његова светост патријарх српски Иринеј.

Кузмановић: Не дозволити да фалсификати постану истина

Предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић рекао је данас у Београду да одржавањем скупова о Првом свјетском рату српски народ не жели да слави рат или своја велика страдања него је циљ да се не дозволи да фалсификати постану истина и да се на њима пише историја.

"Многи данас у Европи и на Балкану организују овакве скупове, али имамо информацију да многи желе да на неки начин на српски народ пребаце огромну кривицу за Први свјетски рат", изјавио је Кузмановић новинарима из Републике Српске у паузи међународног научног скупа "Срби и Први свјетски рат" чији је један од организатора и Академија наука и умјетности Републике Српске.

Кузмановић је истакао да је циљ оваквих скупова да се покаже шта је истина, иако је та истина давно већ доказана и написане тоне књига које говоре да је српски народ био жртва.

Он је рекао да Гаврило Принцип не може бити осуђиван као српски националиста или терориста јер је он родољуб који се борио у оквиру "Младе Босне" више за БиХ и југословенство и због тога се никако не може приписивати да је то било на српској националној основи.

Говорећи о предстојећем скупу у Сарајеву о Првом свјетском рату на коме су српски представници отказали учешће, Кузмановић је нагласио да се Срби не противе одржавању таквих скупова, али су жељели да усмено и писано ставе до знања да желе да се на тим скуповима износе чињенице а не да се политизује.

"Не знам како ће се одржати тај скуп и које ће резултате дати, али смо сигурни да ће бити и оних који ће покушати да кривотворе ствари које су сасвим истините и познате", додао је Кузмановић.

Патријарх: Веома је важно знати истину

Његова светост патријарх српски Иринеј поручио је данас у Београду на међународном скупу о 100 година од почетка Првог свјетског рата  да је "рат велико зло без озбира од кога долази" и да хришћани треба да буду они који шире мир.

Истичући да је молитва цијелог српског народа да се рат у "нашем времену не дешава", патријарх Иринеј је у обраћању учесницима скупа у Српској академији наука и уметности /САНУ/ поручио да је "веома важно знати истину и имати чињенице које је осликавају".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.