Додик: БиХ није правна, функционална, нити одржива

БАЊАЛУКА - Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је данас у Бањалуци да БиХ ни двије и по деценије од потписивања Дејтонског споразума није успјела да постане ни правна, ни одржива, ни функционална.

“Не смијемо да пристанемо на подвалу оних који упорно понављају да је Дејтонски споразум само зауставио рат. Да је то био споразум о престанку рата он би имао само два члана”, рекао је Додик у обраћању на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске.

Први члан, истиче он, којим би се констатовало да престају сва ратна дејства било које зараћене стране на територији бивше југословенске републике БиХ и други да споразум ступа на снагу одмах по закључењу.

“Општи оквирни споразум за мир, како гласи пуни назив онога што ми скраћено зовемо Дејтонски споразум, није само зауставио грађански рат у БиХ, већ је у 11 анекса регулисао односе и уређење државне заједнице три конститутивна народа и осталих. Важно је да никада не заборавимо како је дошло до његовог потписивања”, додао је Додик.

Он је подсјетио да су женевским и њујоршким принципима из септембра 1995, дакле прије Дејтонске конференције, представници зараћених страна утврдили каква ће бити послијератна БиХ.

“Сви који тврде да је Република Српска призната као субјект тек након потписивања Дејтонског споразума не говоре истину, јер је Република Српска била потписник и Женевских и Њујоршких принципа. За све који и даље тврде да смо настали на основу Дејтонског споразума молим да нам одговоре како је нешто што је тек настало Дејтонским споразумом потписало тај исти споразум у свим његовим анексима”, навео је Додик.

Како је могуће, упитао је српски члан Предсједништва БиХ, да је Република Српска настала Анексом четири, односно новим Уставом БиХ, а потписница је тог анекса?

“Република Српска је настала онога дана када је проглашена, 9. јануара 1992. године, дакле у миру а, нажалост, уз велике жртве и одрицања нашег народа морала је бити брањена у наметнутом нам рату”, подсјетио је Додик.

Он је упитао да ли су и нашим гласањима у Парламентарној скупштини на нивоу БиХ легализоване наметнуте одлуке високих представника.

“Знамо да нису и сада је дошло вријеме да о томе одговорно расправљамо и одлучујемо. Притом то није само једна сједница, ни само овај дан. То је процес који у наредном времену треба да резултира враћањем на поставке дејтонске структуре БиХ, а самим тим и правима и надлежностима Републике Српске и Федерације БиХ као државотворних ентитета”, нагласио је Додик.

Он каже да је сада јасно да су креатори Анекса четири што је Устав БиХ, прије 25 година, дугорочно били много свјеснији ситуације у БиХ, него они који су послије њих покушавали да мијењају ствари под изговором унапређивања система.

Додик је оцијенио да би БиХ била функционалнија да су сви анекси Дејтонског споразума, посебно Анекс четири Устав БиХ спроведени онако како су написани.

“Извршене промјене нису уставне, јер да јесу, не би била два покушаја уставних промјена познатих као 'априлски и бутмирски пакет', вођених од међународне заједнице. То говори само да и та и таква међународна заједница добро зна да све што је урађено мимо Устава БиХ, једнога дана мора доћи на дневни ред”, истакао је Додик.

Он је напоменуо да све што нема основ у тексту Устава БиХ, није легално, нити трајно.

Програмска декларација СДА - програм бошњачке политике

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је данас у Бањалуци да је програмска декларација СДА суштински програм бошњачке политичке елите јер о циљевима унитаризације постоји јасна или прећутна сагласност свих бошњачких партија.
“Зато је декларација СДА наставак политике Алије Изетбеговића која је и довела до рата у БиХ. Документ је неувијена и јасна намјера да опстану све неуставне надлежности, да се настави са даљом централизацијом, поништавањем дејтонске структуре БиХ и фактичким укидањем Републике Српске”, рекао је Додик у обраћању на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске.

Он је истакао да је јасно да све уставне промјене и допуне које су вршене законима нису формално-правно постале дио Устава БиХ, па је неопходно извршити њихову накнадну конституционализацију, будући да такав поступак, јасно прописан Уставом, никада није спроведен ни у једном случају.

“Повода за овакву посебну сједницу Народне скупштине било је више, но у посљедњих годину дана имамо низ политичких догађаја који опомињу. Један од најалармантнијих јесте поништавање воље бирача на изборима од прије годину дана”, навео је Додик.

Он је подсјетио да су формирање власти на нивоу БиХ након избора 7. октобра прошле године непотребно блокирали лидер СДА Бакир Изетбеговић и два члана изабрана бошњачким гласовима у Предсједништво БиХ - Жељко Комшић и Шефик Џаферовић, тражењем да буде послат Годишњи национални програм за чланство у НАТО /АНП/, чему се Српска противи на основу Резолуције о заштити уставног поретка и војној неутралности коју је 18. октобра 2017. године усвојила Народна скупштина.

“Тај фантомски АНП кога није припремио ниједан званични орган нашао се пред члановима Предсједништва БиХ, без неопходне припремне верификације и процедуре на ресорној комисији или у Савјету министара”, подсјетио је Додик.

Он каже да су условљавања СДА, Комшићевог Демократског фронта и других бошњачких странака, уз јасну сагласност СДП-а и других њихових партнера из Федерације БиХ, довела до скоро потпуне блокаде заједничких органа на нивоу БиХ.

“Када је ријеч о Уставу БиХ, ништа није промијењено, па је Република Српска уставно, легитимно и легално донијела Резолуцију о заштити уставног поретка и војној неутралности”, подсјетио је Додик.

Он је нагласио да је потребан јасан став о НАТО пакту и политици коју је спроводио током ратова у Југославији, а поготово бомбардовања Српске током 1995. године и Србије 1999.  

Српска угрожавана и развлашћивана

БАЊАЛУКА - Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је данас у Народној скупштини да све што је урађено на наводном унапређењу функционисања БиХ заправо је удаљавало од функционалности, а Републику Српску развлашћивало и угрожавало.

“Ова сједница Народне скупштине није сазвана да би се мјерио било чији патриотизам. Овдје у огромном броју сједе људи који воле Републику Српску, без обзира што неки од вас доводе у питање и сврху одржавања ове сједнице”, рекао је Додик.

Он је истакао да је ова сједница практично наставак засједања на коме је 18. октобра 2017. године донесена Резолуција о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности.

“Резолуција је обавезала све органе и институције Републике Српске на доследно спровођење, али је на то обавезала и све представнике Српске у заједничким институцијама БиХ и међународним организацијама и форумима”, додао је Додик.

Према његовим ријечима, да бисмо разумјели садашњост, морамо схватити прошлост.

У Народној скупштини су, навео је он, представници политичких партија које су у протеклих 25 година имали илузију да се неке ствари и процеси дешавају с циљем општег напретка.

“Те партије су вјеровале да ће учинити боље свом народу ако пристану на реформе које су се дешавале, неколико пута гласом свих политичких партија, без обзира да ли су биле дио власти или опозиције у Републици Српској”, рекао је Додик.

Он је подсјетио да су гласали за то јер им је речено да ће то касније моћи да мијењају у парламенту на нивоу БиХ.

“Да ли су десетине агенција, дирекција, канцеларија, које су насиљем високих представника успостављене, донијеле напредак, или су само повећале број запослених у управи која се мјери са бројем запослених у Југославији која је имала око 22 милиона становника. Шта смо и као Република и као народ добили? Ништа, или готово ништа. Углавном смо имали штету”, поновио је Додик.  

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик истакао је данас у Бањалуци да је посебна сједница Народне скупштине Републике Српске у функцији одбране Српске, њених права, надлежност и обавеза потврђених Дејтонским мировним спразумом, а највише његовим анексом четири.
“ОХР и земље које су га подржавале наметали су рјешења која су називали компромисом. Сада знамо да је то лажан компромис на штету Срба и зато је вријеме да се подвуче црта да видимо гдје смо били 1995, а гдје сада скоро 25 година послије”, рекао је Додик у обраћању на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске.

Он је подсјетио да је циљ “реформи” био јачање државности БиХ, те да од њих не живе боље Срби, Хрвати и Бошњаци, него само странци који имају високе плате.

“Питам вас да ли су реформе и закони који су наметани донијели бољитак БиХ, да ли смо задовољини правосуђем које је наметнуо високи представник и да ли је од почетка било зависно од различитих центара моћи. Проводећи селективну правду правосуђе је довело до још веће подијељености”, рекао је Додик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.