Додик: Споразум рушили они који су требали да га штите

Бањалука - Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да су Дејтонски споразум од почетка рушили они који су требали да га штите, те да је веома окрњен низом интервенција међународне заједнице и високих представника у БиХ.

Додик је истакао да међународна заједница сада хоће да Срби својим одлукама промијене Дејтонски споразум и да БиХ усмјере ка централизацији и концепту "држава нација", што је немогуће јер БиХ нема јединствену нацију.

"Девет година нам нису могли ништа, јер смо се држали слова Дејтонског споразума. Међународна заједница је и прије него што је кренула у имплементацију споразума, кренула у његово поправљање, па је убрзо након потписивања промовисан принцип духа Дејтона, а не слова Дејтона", рекао је Додик за Радио Републике Српске и Радио Београд.

Он је истакао да је све мање сигурно да БиХ може опстати, с обзиром да се није ишло у спровођење слова Дејтонског споразума, али да је упркос рушењу овог споразума остао кључни начин одлучивања.

"БиХ живи искључиво због присутне интервенције међународне заједнице и поквареног приступа да се промовишу политичке елите које одговарају неким великим концептима, без обзира што се свијет промијенио у ових 20 година. Европа је тих година изгледала обећавајуће, али данас то више није и не може да ријеши ниједан свој системски проблем", нагласио је Додик.

Он је навео да понекад игнорише притиске и да га највише забрињава "разјареност" запада неуспјехом БиХ.

"Сада желе на брзину да успију како год. Зато су и креирали ову ситуацију да се подржавају политичке снаге које њима одговарају", рекао је Додик.

Он је напоменуо да је Дејтонски споразум компромис и акт међународног права који поштује, али не сматра да је то једини међународни успјех српске политике, јер нису створене три националне независне државе, што би трајно ријешило проблем на овим просторима.

"БиХ је дио морања, а не дио свјесног опредјељења. Дејтонски споразум је од почетка био подвала српском националном политичком покрету и српском народу. Ипак, донио је неколико важних ствари Републици Српској, прије свега међунаронду верификацију", навео је Додик.

Он је подсјетио да је Република Српска настала прије оружаног сукоба у БиХ и да је имала све елементе државе по међународним стандардима, те да је првобитни национални циљ Срба био опстанак Југославије, а уколико то није било могуће, онда самостална држава.

"Међутим, унилатерарна сецесија муслимана и Хрвата у БиХ и рано признање те сецесије од међународне заједнице довело је до неке нове реалности. Међународна конференција у Дејтону била је тренутак у коме је Република Српска већ била конституисана као међународни фактор", напоменуо је Додик.

Он је подсјетио и да су Дејтонском споразуму претходили други договори, од којих је кључна Женевска конференција која је трасирала основне елементе Дејтонског споразума и на којој је, а касније и кроз Дејтонски споразум, Српска верификовала свој статус међународно-правног субјекта.

Предсједник Српске је истакао да и учешће Алије Изетбеговића, као представника БиХ у потписивању тог споразума, говори да је тада намјера била нешто друго.

"Намјера је била очување БиХ и њеног континуитета који није постојао, а то је учињено само зато што су велике силе попут неких земаља ЕУ и САД, прије него било ко, признале БиХ и нису могле након четири године да повуку то признање", објаснио је Додик.

Интегрисати Србе из Српске у изборни систем Србије

Предсједник Републике Српске Милорад Додик сматра да би било добро за Србе у Републици Српској да их Србија интегрише у свој изборни систем.
Додик је истакао да то не значи да Срби из Српске треба да буду политички фактор који би доминирао или одлучивао о Србији, али да би могло да се, на примјер, пет посланичких мјеста да Српској.

"Тих пет никада не могу бити одлучујући фактор, али би било важно за нас да можемо да бирамо пет посланика у Скупштину Србије", рекао је Додик за Радио Републике Српске и Радио Београд.

Он је истакао да Косово јесте једно од кључних државних интереса и питања за Србију и њен интегритет, али да је Република Српска кључно национално и регионално питање Србије јер у Српској живи 1,3 милиона Срба.

"То је легитимно право Србије као државе, као што и друге државе, попут Мађарске, брину о дијеловима својих нација", рекао је Додик.

Он је нагласио да Србија има коректан политички став према БиХ који се односи на подршку Дејтонском споразуму и поштовање унутрашњих договора и немијешање у њих.

Истичући да је сарадња Српске и Србије увијек веома добра, Додик је оцијенио да у садашњој структури власти Србије осјећа далеко више ентузијазма за сарадњу са Српском него претходних, што разумије с обзиром да је Србија тада била у великим проблемима у вези са Косовом и са притиском странаца.

"Моје је да сарађујем са властима Србије, а не да бирам ко ће у Србији бити власт", рекао је Додик и навео да су Србија и Српска у протеклом периоду успјеле ријешити много практичних питања попут заједничког обиљежавања догађаја из српске националне и државне историје.

Говорећи о заједничкој сједници Владе Србије и Савјета министара БиХ почетком новембра у Сарајеву, Додик је рекао да се Савјет министара БиХ и људи из Сарајева лажно представљају као једини представници БиХ, што није тачно.

"Видјело се то и на резултатима сједнице - потписано је неколико меморандума од којих су три искуључиво везана за надлежност ентитета, а друга два морају да имају сагласност ентитета", рекао је Додик и закључио да су за то једино мјесто биле ентитетске владе.

Срби не смију одустати од референдума о било којем питању

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је да Срби у БиХ не смију да одустану од референдума као демократског одлучивања о било којем питању у било које вријеме.
Додик је оцијенио да се странци зато и плаше референдума, јер не могу да се изборе против демократског одлучивања, те да због тога покушавају да спријече најављени референдум о Суду и Тужилаштву БиХ.

Он је подсјетио да ове правосудне институције не постоје по Уставу БиХ као надлежност БиХ, већ их је наметнуо високи представник својим одлукама и законима који никада нису добили сагласност органа Републике Српске.

Додик не вјерује да нови циклус структуралног дијалога може ријешити проблем правосуђа на нивоу БиХ, јер се показало да ту постоји концепт странаца.

Он је напоменуо да су многе договоре политичких лидера у БиХ били повукле "европске структуре у Сарајеву", а као примјер за то навео је споразум о имовини.

"Међународни фактори не желе овдје договор, они хоће да арбитрирају, а то могу само у условима када нема договора", рекао је Додик за Радио Републике Српске и Радио Београд.

Он је навео да ће референдум бити проведен када буду обављене све процедуре, а које други користе да би био обустављен.

Предсједник Српске је навео да је и референдум о самосталности Српске перспективна опција, те да политичка борба Српске подразумијева очување и јачање аутономије.

"На Косову су странци прихватили чак неку неформалну групу која је донијела одлуку о проглашењу независне државе простора који је био под директном интервенцијом Резолуције УН 1244", подсјетио је Додик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.