Додик: Република Српска - за војну неутралност и европски пут

Сарајево - Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да Република Српска подржава европски пут БиХ, али није за улазак у НАТО, који је увијек на страни муслимана, те напоменуо да чланство у Алијанси није предуслов за европске интеграције.

Додик је изразио жаљење што је дошло до застоја на европском путу БиХ, истичући да је разлог за то колапс на заједничком нивоу одлучивања.

"Застој је на том нивоу. /Денис/ Звиздић се показује као пропали и неуспјешни предсједавајући Савјета министара БиХ који нема већину за одлуке које се тичу европских интеграција. То је суштина проблема у БиХ што се тиче европског пута, а не наша одлука о војној неутралности", рекао је Додик за Федералну телевизију.

Додик истиче да НАТО није добронамјеран према Републици Српској, да је од почетка рата био на страни муслимана, а истовремено у функцији разградње дејтонске БиХ која би, према њиховом ставу, требало да буде направљена као унитарна земља.

"Никада нисмо осјетили другачије понашање НАТО-а. Увјерен сам у то да НАТО, што се нас тиче у Републици Српској, није добронамјеран, почевши од самог бомбардовања, па до других неких ситуација", наглашава предсједник Српске.

Додик је истакао да Резолуција о војној неутралности коју је усвојила Народна скупштина Републике Српске изражава вољу народа.

"Одлуку о војној неутралности нисам донио ја, него Народна скупштина. Народна скупштина није Милорад Додик, без обзира што се то некад покушава тако да прикаже", додао је Додик.

Предсједник Републике Српске је напоменуо да је за разлику од неких који покушавају да манипулишу процесима и сваком одлуком, НАТО био коректан у вези одлуке Народне скупштине Српске о војној неутралности када је рекао да то поштује.

Према његовим ријечима, намјера Резолуције о неутралности није да буде наметнута на нивоу БиХ, али је обавезна као одлука Народне скупштине за све представнике који долазе из Републике Српске и представљају Српску.

"Ми треба да прекинемо било какве кораке и разговоре у вези са НАТО-ом и Република Српска да оспори било какве процедуре везане за војне локације. Сматрам да та имовина треба да остане имовина Српске", поручио је Додик.

Додик је подсјетио да је Народна скупштина 2005. године донијела документ у којем је примарно тражила демилитаризацију БиХ, да је то тада био и став СНСД-а, који у то вријеме није био на власти у Републици Српској, ни у БиХ.

"У међувремену је измишљена прича о војној имовини и војним локацијама чији је примарни став био онај који је НАТО структурама наметнула СДА. То је прелило чашу незадовољства НАТО-ом, који нас је раније бомбардовао и жели да направи границу на Дрини", додао је Додик.

Додик сматра да војску треба укинути јер би Српска у том случају имала годишње 120 милиона КМ за друге сврхе, а Федерација БиХ 200 милиона КМ.

Он сматра да та војска ничему не служи, осим да буде попуна НАТО-у негдје у свијету и да се показује да нешто у БиХ успјешно функционише, што није случај, због чега је за БиХ најбоље да буде демилитаризована.

"Годишњи буџет је 350 милиона КМ, што значи да из Републике Српске иде 100 милиона годишње, што је за 10 година милијарду КМ, а за то смо могли да направимо 10 клиничких центара", закључио је Додик.  

У процесу европских интеграција БиХ није заштитила своју привреду

Предсједник Републике Српске Милорад Додик упозорио је да кроз преговоре о европским интеграцијама БиХ никада није заштитила своје интересе, нити се у овој земљи отворено говорило о одласку радне снаге на Запад.
"БиХ никада није заштитила своју привреду. Она се показала као нежељени оквир за своје привреднике, јер их никада није заштитила, а граница је управо мјесто гдје то треба да се дешава. На томе сам инсистирао десет година и, на крају, одустао и од тога и од БиХ", додао је Додик.

Коментаришући чињеницу да је око 70.000 људи напустило Републику Српску у протекле четири године и да исти тренд постоји и у Федерацији БиХ, Додик је вечерас за Федералну телевизију рекао да ни у сусједној Хрватској и Србији ситуација није ништа боља.

"Нажалост, то је тачно и жао ми је због тога. Људи покушавају да нађу бољу прилику, али то није само до нас. Прије пет година Запад је забранио улазак радне снаге јер им то тада није требало", навео је Додик.

Предсједник Републике Српске је указао на чињеницу да се на Западу нуде веће плате, које власти у овој земљи нису у могућности да обезбиједе на том нивоу, напомињући да је БиХ на политичком оквиру неуспјешна и пропала земља.

Према његовим ријечима, власти у БиХ нису у стању да стимулишу економију и обезбиједе плату од 2.000 евра раднику који ради мануелне послове, као што су у стању другдје у Европи.

"То су ствари против којих не могу да се борим. Жао ми је, али увјерен сам да ти људи који оду не губе повезницу са родним крајем и породицама које овдје живе јер их у контитунитету подржавају", додао је Додик.  

Није проблем Вучићев став, него унутрашњи односи у БиХ

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да Републици Српској није проблем то што предсједник Србије Александар Вучић каже да поштује територијални интегритет БиХ, него унутрашњи односи у БиХ.
"Проблем је у спровођењу Дејтонског споразума како је написан, јер се он не спроводи као такав, многе мјере су на силу донесене и ми то не поштујемо, без обзира што је ријеч о високом представнику", рекао је Додик за Федералну телевизију и додао да се чека тренутак када ће све то бити оспорено.

Он је поновио да је високи представник насиљем, уцјенама отпуштањем из институција у знатној мјери оскрнавио Дејтонски споразум на штету Срба и Хрвата и тиме постао директни извршилац политике Бошњака у покушају мајоризације друга два конститутивна народа, што Српска никада неће прихватити.

Предсједник Српске је рекао да признаје да Србија, као матична земља српског народа, има утицај на њега, те да са предсједником Србије Александром Вучићем има примјерену и добру сарадњу, као што је то имао са ранијим предсједницима и премијерима те земље.

Према Додиковим ријечима, Вучић поштује право Републике Српске да одлучује о стварима које се тичу ње.

"Наши састанци усмјерени су искључиво да нађемо заједничке пројекте око којих ћемо се окупити да би их заједнички реализовали на добробит живота не само Срба, Републике Српске, Србије, него свих који живе на овим просторима", истакао је Додик.

Он је додао да стоји иза Србије, која као највећа и најмоћнија земља на Балкану има и највећу одговорност за стање мира и бесконфликтног друштва какво је сад у региону.

Говорећи о декларацији о заштити и очувању српског народа, Додик је рекао да је неко то спекулативно назвао декларацијом о опстанку српског народа.

"Радимо на тој декларацији и половином новембра она би требало да буде написана у првом тексту", најавио је Додик и објаснио да декларација има амбицију да окупи све релевантне српске званичне институције и удружења у креирању вриједности које су важне за српски народ, попут писма, језика и достигнутих политичких права.

Декларација, истакао је Додик, неће бити усмјерена на урушавање политичких структура у земљама којима живе Срби него ће покушати да се концентрише на методологију очувања политичких права једнаких за све, и тамо гдје су Срби маргинална мањина и тамо гдје су одлучујући фактор, као што су у БиХ гдје су конститутивни народ и имају Републику Српску, а поготово у Србији.

Предсједник Републике Српске је додао да ће у Србији бити креирани механизми и фондови подршке за финансирање пројеката тамо гдје Срби живе, попут школа и обданишта.

БиХ да се врати у уставне оквире

Предсједник Републике Српске Милорад Додик поручио је да СНСД има намјеру да се, уколико се БиХ ускоро не среди на бази изворног Дејтонског споразума, односно не врати у уставне оквире, одупре томе, што значи и стварање атмосфере и окупљање коалиције за могући референдум у Републици Српској о Суду и Тужилаштву БиХ.
"Суд и Тужилаштво су израз насиља високог представника који их је увео мимо Дејтонског споразума и Устава", рекао је Додик за Федералну телевизију.

Он је додао да су те вануставне институције у пракси показале да су декадентне и да нису у функцији јачања права и правичности него промоције политичког креирања система и обрачуна са политичким противницима и једним народом у БиХ.

Подсјећајући да је одлука о овом референдуму донесена без учешћа опозиције, Додик је поновио позив опозиционим странкама у Републици Српској да у Народној скупштини ојачају ову одлуку, да би референдум био одржан.

Додик је истакао да цјеловитост БиХ зависи од поштовања Устава земље, те напоменуо да су Устав кршили странци, првенствено високи представници и СДА, која је правила платформу за рушење Дејтонског споразума.

"Одредбе Дејтонског споразума су примјењиване и примјењују се и данас уз различит приступ и покушај деградирања", рекао је Додик и подсјетио да је Дејтонски споразум успоставио нови политички систем и нову организацију БиХ, састављену од два ентитета и три конститутивна народа.

Приче о томе има ли или не оригиналног документа, према његовим ријечима, биле су у функцији оних који су урушавали Дејтонски споразум, а то су масовно чинили високи представници и друге различите личности.

"У сваком случају, ако постоје оригинали, ако су пронађени, они су добродошли јер јавност у БиХ тражи смирење по том питању и да се на то стави тачка", закључио је предсједник Српске.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.