Додик: Пресуда Караџићу не може да доведе у питање Српску

Београд - Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да би неки жељели да пресуда првом предсједнику Српске Радовану Караџићу има посљедице за Републику Српску, али да је Српска неупитна чињеница и трајна категорија и да пресуда појединцу не може да је доведе у питање.

"То није ништа ново. Многи су хтјели да Републике Српске нема, али кад је већ постојала да је временом некако докину. Тако да користе сваку прилику како би подсјетили на неке лоше разлоге за постојање Републике Српске", рекао је Додик синоћ за РТС.

Он је истакао да је постојање Републике Српске питање права која су већ обезбијеђена и да Српској могу да "дођу главе" само њени политичари и њени људи.

"Увијек када смо били окупљени око одбране виталних државних и националних интереса, имали смо прилику да се одупремо, без обзира на то колики то притисци били", рекао је Додик.

Он је истакао да Српска памти далеко теже тренутке, те да ово није разлог нити повод да се због пресуда појединцу, како год се он звао, стави знак упитности за Републику Српску.

"Дакле, апсолутно је немогуће кроз ово гледати било какву колективну одговорност, а поготово не одговорност за државу Републику Српску", истакао је Додик.

Говорећи о NATO бомбардовању Србије, Додик је рекао да је то било тешко вријеме и тежак дан и за Републику Српску, чији је тада био премијер.

Подсјетио је да је већ пар мјесеци прије бомбардовања била донесена нека одлука о интервенцији против Србије и од тога се одустало, али је агресија почела у прољеће.

Додик је рекао да се тих дана разговарало на који начин ће то међународна заједница урадити и да је чак и он једном позван у Брисел, у сједиште NATO-а, гдје су му предочили све опасности које има бомбардовање за Србију и да су они одлучни да то учине.

"Једино уколико се доведе специјални представник, тада Гонзалес, на Косово, они би могли да одустану. То је била зима. Тада је дошао у Београд британски министар иностраних послова Кук и разговарао је са руководством Србије, дошло је до одгађања бомбардовања на неколико мјесеци. Али, NATO, наравно, није имао намјеру да одустане од тога", рекао је Додик.

У сваком случају, каже он, то је био тежак и болан период и за српски народ у Републици Српској.

"Било је много изазова, покушаја да се узнемири народ и покушаја да се оружани сукоби пренесу и на просторе Републике Српске", рекао је Додик.

Додик је навео да је Слободану Милошевићу пренио поруку из сједишта NATO-а у Бриселу.

"Бар ја имам неко задовољство, ако то ишта значи, да Србија није ушла у зиму у тај ратни сукоб, односно агресију NATO-а која је дошла касније на прољеће.
Не кажем да су посљедице мање, али чини ми се да је, ипак, зима која је долазила пријетила да вишеструко угрози становништво Србије и Републике Српске", навео је он.

Додик је рекао да су му у сједишту NATO-а тада предочени многи циљеви и да су они најављивали, прије свега, рушење мостова по Србији.

"Ја сам тада у разговору са људима из NATO-а рекао да, уколико се сруши иједан мост на Дрини, ја ћу поднијети оставку и Република Српска ће тог тренутка ући у хаос. Ниједан мост на Дрини у то вријеме није срушен", рекао је Додик.

Српски народ треба да поштује, прије свега, своје интересе

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да српски народ из NATO бомбардовања СР Југославије 1999. године треба да извуче поуку да се мора окупити, гледати у будућност, изградити добре односе са другима и изузетно поштовати и цијенити, прије свега, своје интересе.
Додик је рекао да су људи у Републици Српској захвални премијеру Александру Вучићу и Србији за бригу коју у континуитету пружају Републици Српској и додао да се Срби данас морају окренути будућности, региону и стабилизацији.

Предсједник Српске је нагласио да је Србија данас земља регионалне стабилности, која на апсолутно исправан начин поставља ствари према БиХ, трудећи се да се поштује Дејтонски мировни споразум и договор унутар БиХ.

"То је довољно широко да ми, борећи се за уставни поредак и Дејтонски споразум одбранимо наша права. То је онај оквир који сви знају и који даје довољно кредибилитета и самој Србији да може да разговара са представницима Бошњака у Сарајеву", навео је Додик.

Он је поручио грађанима у Србији да треба да схвате да Сарајево и Бакир Изетбеговић нису представници БиХ, него су "Сарајево и Изетбеговић тек представници Бошњака у БиХ, као што су Срби који улазе у заједничке институције представници Срба.

"Тек ако имају заједнички координиран став о нечему, онда је то у име БиХ", истакао је Додик.

Додик је истакао да је видљива емотивна веза која се још задржава код једног круга људи из Београда, који упорно покушавају да оживе пријератно Сарајево, иако данас тамо нема 150.000 Срба.

"Данас сте слушали кад су осудили Караџића да је крив за депортацију људи из Сарајева, али ту спада и 150.000 Срба из Сарајева, који су се борили да побјегну од Алије Изетбеговића", указао је Додик.

Поводом оцјене бишег амбасадора Србије у Њемачкој Иве Висковића да су српске власти погријешиле када су током NATO бомбардовања поставиле радар и војнике код болнице на Дедињу и учинили их легитимним војним циљем, Додик је примијетио да су Срби, за разлику од NATO-а, осуђивани када су тако поступали током сукоба у БиХ.

"Пуно је таквих примјера у Сарајеву - да су на Кошевској болници постављали топове и штошта, али увијек су осуђивани Срби због тога што су, наводно, гађали цивилне мете", рекао је Додик за Радио-телевизију Србије.

Он је навео да су Американци након бомбардовања СР Југославије "зашли" по државама бивше Југославије и од свих власти добили писмену сагласност да се против њих неће водити никаква процедура везано за одговорност за злочине на овом простору, што је потписало и Сарајево.

Додик је истакао да је за Бањалуку веома важна позиција Србије у вези са односом према NATO.

"Ми не желимо да видимо NATO границу на Дрини без обзира на ове друге интеграције. У том погледу пратићемо политику Србије везано за NATO", рекао је предсједник Републике Српске.

Додик је навео да се у Сребреници догодио велики злочин, али да је јавности мање познато да Алија Изетбеговић никада није отишао у Сребреницу и да су људи из Сребренице њега кривили за тамошње догађаје.

"Нико не оправдава злочин и убиства. Није нам то апсолутно требало и носимо велики терет, без обзира што је у питању индивидуална одговорност, али о Сребреници је почело да се прича тек послије бомбардовања", примијетио је Додик.

Он је указао да се из чињенице да су српски народ и Запад прије 17 година били на различитим странама, а сад су на истој, може видјети и генеза дешавања у самој БиХ.

Додик је рекао да је неколико пута био свједок у Хашком трибуналу у различитим предметима и да је од свих који су били укључени у процес чуо да нису успјели да у спис уврсте као доказни материјал "Исламску декларацију" Алије Изетбеговића, која је била кључни програмски акт - његов и његове партије.

Предсједник Српске каже да су, са друге стране, Меморандум Српске академије наука и умјетности често укључивали у доказе за људе који нису имали везе с тиме, нису можда ни чули да то постоји. "То говори о селективном приступу правди који је /Хашки трибунал/ дефинитивно све вријеме показивао", навео је предсједник Додик.

Он је рекао да је приликом сусрета са Владимиром Путином, руски предсједник увијек говорио да је NATO бомбардовање 1999. године била агресија, мимо међународног права.

"То је радило унилатерално неколико земаља и то је била прва здружена акција NATO-а. Због тога је и код њих било бојазни како ће све испасти и зато су, вјероватно, и појачали примјену силе", навео је Додик.

Он је додао да постоје јасни докази да су за вријеме NATO бомбардовања на простору Републике Српске бацане бомбе са осиромашеним уранијумом.

"Данас је на просторима гдје су бацане бомбе појачан степен малигних обољења, чак и код новорођене дјеце. Ми то пратимо и знамо а, наравно, немате шансе да покренете ниједан релевантни међународни спор по том питању", рекао је Додик.

Према његовим ријечима, у Италији је постојало удружење италијанских војника у мировним снагама у БиХ који су били распоређени на локацијама гдје је бачен осиромашени уранијум и свих 14 је умрло у међувремену, а њихове породице безуспјешно покушавају да остваре права путем судова.

"Кад они не могу /то да остваре/, онда можете видјети колико је нама то онемогућено и колико је била масовна та ароганција и употреба силе", закључио је Додик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.