Додик: Нема сагласности за признање тзв. Косова, подршка малом Шенгену

Г.С.
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Додик: Нема сагласности за признање тзв. Косова, подршка малом Шенгену

САРАЈЕВО - БиХ има право на свој избор и не може да буде натјерана да постане чланица НАТО-а, рекао је данас српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик.

"О томе нема сагласности, али о сарадњи са Алијансом у вријеме епидемије вирус корона увијек се може разговарати", рекао је Додик новинарима у Сарајеву након састанка са шведским министрима иностраних послова Ан Линде и унутрашњих послова Микаел Дамберг.

Додик је подсјетио да Република Српска и њене институције не пристају на чланство у НАТО, о чему је данас информисао саговорнике из Шведске.

Он је подсјетио да ни Шведска није члан НАТО, а, према његовим данашњим сазнањима, ова земља и не намјерава да то буде.

Српски члан Предсједништва БиХ пренио је гостима из Шведске да Српска не пристаје ни на признање самопроглашеног Косова, о чему, такође, у БиХ не постоји сагласност, нити консензус у Предсједништву БиХ.

Он је нагласио да су економска сарадња и "мали Шенген" добродошли, али не и признање самопроглашеног Косова.

Додик је оцијенио да су односи БиХ и Шведске добри, те да су током данашњег разговора потврђене добре намјере и за наставак сарадње.

Он је подсјетио да је Шведска у Републици Српској спровела низ квалитетних пројеката на чему су јој и Влада Српске и грађани захвални.

Додик је прецизирао да је са саговорницима из Шведске разговарао не само о билатералним односима са БиХ, него и о чињеници да та земља ускоро преузима предсједавање ОЕБС-у.

"Што се тиче билатералних односа већ се зна да Шведска успјешно сарађује са БиХ и њеним ентитетима. У прошлости реализовани су бројни пројекти путем развојне агенције СИДА, а значајна је и шведска помоћ у области екологије, владавине права, заштите људских права, помоћ повратку и много чега другог", навео је српски члан Предсједништва БиХ.

Према његовим ријечима, у овој години завршава се средњорочни план помоћи Балкану од око 100 милиона евра донације од Шведске Владе, а очекује се и нови стратешки пакет подршке Балкану за наредних седам година.

Говорећи и улози Шведске као будућег предсједавајућег ОЕБС-у, Додик је подсјетио на отварање нових жаришта у свијету, попут Бјелорусије, као и сукоба у подручју Нагорно-Карабаха, на релацији Азербејџана и Јерменије.

"Важно је рећи да и на једном и на другом простору прије свега треба обезбиједити мир, без ескалације незадовољства и дестабилизације стања у Бјелорусији. Што се тиче Нагорно-Карабаха ту треба да велике силе обезбиједе прекид ватре и да се омогући дијалог у раније познатом формату путем Минске групе", наглашава Додик.

Он је истакао да је политика немијешања најбољи је однос према сукобима на ове двије дестинације.

"БиХ на нивоу званичних институција није изградила став ни према једном од ова два питања, осим што је министар иностраних послова у Савјету министара Бисера Турковић без икаквих овлаштења Предсједништва БиХ као јединог Уставом овлаштеног органа предвиђеног за вођење спољне политике, сама унилатерално, кршећи Устав БиХ, била укључена у давање неких сагласности неким европским форумима за ставове о Бјелорусији, што свакако није став БиХ", упозорио је српски члан Предсједништва БиХ.

Одговарајући на новинарско питање у вези са најновијим извјештајем Европске комисије о напретку БиХ, Додик је рекао да ће се о том документу детаљно информисати тек сутра.

"Савјет Министара је упутио листу од десетак пројеката. За дио пројеката из Федерације БиХ смо имали само назив пројекта, али не и оквире што је представљао проблем за наш разговор о томе, а Република Српска је доставила тачне релације и пројекте које мисли да ради и аплицира са тачним износима и припремљеном документацијом. Ја не могу сада да говорим који су то пројекти", рекао је он и додао да ће се о томе данас одлучивати у Бриселу.

Додик је рекао да је очигледно да свих 10 предложених пројеката сигурно неће бити одобрено, али ту се налазе сигурно ауто-пут на Коридору "Пет це", пруга, екологија и посебно питање дигитализације у БиХ.

Он је подсјетио да је ту ријеч о четири пројекта из Републике Српске и пет из Федерације БиХ, као и о заједничком пројекту реконструкције и модернизације пруге од Добоја преко Тузле до Зворника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.