Додик: Нема референдума ако се испуне четири захтјева

БЕОГРАД - Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас у Београду да је Српска спремна да разговара о Суду и Тужилаштву БиХ, а у случају да се испуне четири њена захтјева, престаће и разлози за референдум.

Додик је прецизирао да су ти захтјеви независност Суда и Тужилаштва БиХ, процесуирање свих који су чинили злочине над Србима, промјена кривичног закона у дијелу гдје се проширују надлежности Суда и Тужилаштва БиХ, као и примјена закона који је важио у вријеме извршења кривичног дјела.

Говорећи о могућем датуму референдума, Додик је рекао да постоји процедура и да очекује да ће се у том року од 50 дана, након којих би био одржан референдум, разговарати са ауторитетима, међу којима су и Србија и ЕУ, о реализацији ова четири захтјева и након тога у Народној скупштини Српске "рећи да је постигнут циљ".

"Може Суд и Тужилаштво професионално да буде и да се бави ингеренцијама које има по законима БиХ и не може да се мијеша у правосуђе Републике Српске. Када то завршимо - нестају разлози за рефрендум", рекао је Додик на конференцији за новинаре у Београду послије сусрета с премијером Србије Александром Вучићем.

Он је подсјетио да је то прихватила бивши високи представник ЕУ Кетрин Ештон, а да Бошњаци четири године неће да разговарају о тој теми, јер мисле да силом могу да неправно освоје нешто и да то правно правдају, што не може да се деси.

"Остајемо при својој аргументацији и уколико се не деси договор, остајемо при референдуму", истакао је Додик.

Он је навео да је Република Српска због низа разлога, попут дешавања у вези са Насером Орићем и свега другог што се дешавало, одлучила да донесе одлуку о референдуму с циљем да утиче на промјену те ситуације.

Као први захтјев, Додик је рекао да Српска очекује да Суд и Тужилаштво буду независни, да не буду под утицајем лидера СДА Бакира Изетбеговића, америчке или британске амбасаде.

"У Тужилаштво БиХ, у канцеларији број 11, сједи амерички држављанин који се зове Хасан Плех, који у претходних десет година одређује шта тужиоци раде по предметима. Он одређује дневни, седмични приоритет. Ми хоћемо независни Суд и Тужилаштво. То је први захтјев", нагласио је Додик.

Други је, навео је он, да се обезбиједи да се процесуирају сви који су чинили злочине, јер је немогуће да се оставе "недодирнути" Насер Орић, Атиф Дудаковић и многи други који су чинили злочине против Срба.

Предсједник Српске је појаснио да је трећи захтјев промјена кривичног закона у којем се намеће и проширује надлежност за суђење Суда и Тужилаштва по законима ентитета, који имају своје аутономно правосуђе.

Додик је рекао да је четврти захтјев да Суд БиХ у процесима не може ретроактивно да примјењује закон, подсјетивши да је високи представник у БиХ наметнуо да се суди према законима донесеним десет година послије рата, а не према законима који су важили у вријеме извршења дјела, а то су закони бивше Југославије.

"То су те четири ствари. Ако се то ријеши у овом времену, а то је био основ договора мене и госпође Ештон, ми ништа друго не тражимо. Ми у овом тренутку не одлучујемо о томе да ли ће бити више референдума или неће. Уколико се ове четири ствари поправе, постигне неки циљ - зашто ће нам онда референдум", рекао је Додик.

Према његовим ријечима, ако се не постигне договор, онда ће референдум бити одржан.

"Дакле, ми више о томе не одлучујемо, неко други одлучује о томе да ли ће бити референдум и нека се не скривају иза тога. Тражим дијалог, тражим промјену. Ако има промјене - у реду. Ако нема промјене... Није било довољно мој договар са Кетрин Ештон, њен долазак у Бањалуку, структурални дијалог. Бошњаци никада нису за четири године сјели да разговарамо", рекао је Додик.

Додик је подсјетио да је Европски суд поништио одлуке Суда БиХ, који за дјела у рату суди по законима БиХ ретроактивно, што показује да је Република Српска у праву, али да очигледно ароганција и сила играју неку важну улогу у овом тренутку.

"Али то не значи да ми нећемо ићи до краја. Наш крај се у овом случају зове постизање циља који се зове - Суд и Тужилаштво БиХ редуковано на оно што јесте надлежност БиХ и доношење одлуке у том погледу. Ако тог нема, идемо на референдум", истакао је Додик.

Он је оцијенио да из извјештаја америчке Амбасаде у Сарајеву произилази као да су људи у Српској терористи само зато што демократски хоће да се изјасне о нечему.

Додик је поновио да је спреман да разговара са "свима на свијету о референдуму", као и да оде у Сарајеву да о томе разговара.

"Довољно је да ме позову и ја ћу увијек разговарати. Ја немам проблем, имам аргументацију. Није ме срамота. Спреман сам да разговарам са свима на овом свијету, да прочитамо Устав, Дејтон и кажем - ОК, није спорно и поред тих услова што нема у Уставу Суда и Тужилаштва, да га уредимо на начин који ће одговарати свима. Ако није тако, како је могуће да је пола БиХ против тога и да нешто фунционише? Немогуће је", навео је Додик.

Коментаришући изјаве неких аналитичара да би у случају референдума високи представник у БиХ могао да суспендује и референдум и власт у Српској, Додик је рекао да високи представник "нема Службени гласник, па не може ништа урадити у Републици Српској".

"Мора да формира Службени гласник да би могао објавити. Овако не може ништа објавити. Зато се већ пати годинама", сматра Додик.

Говорећи о могућем датуму референдума, Додик је рекао да постоји процедура и да одлуку парламента треба да подржи Вијеће народа у Српској, гдје се очекује да ту одлуку не подрже Бошњаци, а онда се у том случају иде на Уставни суд Српске који процјењује да ли је ријеч о угрожавању националних интереса конститутивног народа.

"Ми вјерујемо да ће Уставни суд рећи да нема никаквог угрожавања и да се ради о демократском процесу. По искуству које смо имали до сада, то најмање траје мјесец и по до два мјесеца", навео је Додик.

Након тога, каже он, ступила би на снагу одлука Скупштине, уколико Уставни суд каже да нема урушавања и све је у складу са Уставом, што значи у року од 50 дана, а прва недјеља након истека од 50 дана се одржава референдум.

"Желим да изразим очекивање да ћемо у том року, који сигурно није мањи од два до три мјесеца, сјести и разговарати заједно са ауторитетима, који могу да буду гарант провођења договора да се реализују ове четири ствари. Ја желим у то да укључим и представнике Србије, која је потписница Дејтонског споразума и представнике ЕУ и сваког ко хоће да се у БиХ направи договор иза кога ће стати такви ауторитети. И ми смо спремни да идемо у парламент и објаснимо да смо постигли одређени циљ", рекао је Додик.

Предсједник Српске је напоменуо да могу да постоје Суд и Тужилаштво у БиХ у дијелу одговорности које има БиХ, а не да суди само једном констититутивном народу - српском.

"Ми покушавамо да направимо нормалну БиХ. Ови други покушавају да је направе ненормалну. Она је недоношче које сада одлази у сферу ненормалности коју не можете да ријешите", оцијенио је Додик.

Он је истакао да Српска само жели да разгранични надлежности између БиХ и онога што су ентитети.

"Шта је ту недемократско? Какво позивање на рат, које чујем? Ми нисмо позвали на рат. Ми смо позвали на демократско изјашњавање. Али и поред тога, апсолутно смо спремни, имајући у виду развој ситуације о тон питању, да разговарамо, превасходно са Србијом, и да видимо на који начин ћемо се кретати даље", рекао је Додик.

Он је поздравио иницијативу и позвао Вучића да у догледно вријеме, вјероватно у септембру, још једном на објективан начин размотре то питање.

"Република Српска није спремна ни за какву унилатерлану акцију, али није ни спремна да трпи понижења и наметање, које чујем од људи који то сада желе да квалификују на други начин. И то је наш одговор", истакао је Додик.

Он је додао да је захвалан и неким људима из међународне заједнице који у овим тренуцима исказују жељу и потребу за разговором и дијалогом.

Према његовим ријечима, проблем зашто се дошло у овакву ситуацију и зашто је расписан референдум је и издајничка опозиција која на нивоу БиХ преноси надлежности, уз асистенцију међународног фактора у Сарајеву.

"Ми смо морали. Ово није акција, него реакција на ту једну издајничку спиралу Младена Босића, Младена Иванића и њихових сарадника који тамо то раде", рекао је Додик, подсјетивши да је Иванић изабран гласовима Бошњака за члана Предсједништва БиХ.

Он је навео да је Жељка Цвијановић на изборима за члана Предсједништва БиХ имала 25.000 више српских гласова него Младен Иванић, а тек када су се укључили бошњачки гласови - Иванић је побиједио са око 7.000 гласова разлике.

"Легитимно. Не кажем да то није у реду, али мора да се зна због политичког дјеловања које сада можемо да видимо и начинима на које се то ради. Та спирала нас је довела до тога да Српска мора да се брани", рекао је Додик.

Додик на оцијенио да је српски народ увијек настрадао највише онда када се у оквиру њега нађу људи који су спремни на безочну издају, што је било много пута до сада. /крај/вш/мђ/фото/фоно

Савјет безбједности да донесе резолуцију о успјешности Дејтона

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да не би имао ништа против да Савјет безбједности УН, поводом 20 година од усвајања Дејтонског мировног споразума, донесе резолуцију која би тај документ подржала као успјешан.

"Било би логично да Дејтон, који је направио један нови политички систем у БиХ и на чему је изграђен мир, буде подржан поводом јубилеја 20 година тако да буде оцијењен као успјешан", рекао је Додик у Београду, поводом спекулација да би Савјет безбједности могао на јесен донијети резолуцију о Дејтонском мировном споразуму.

Додик је, послије састанка са премијером Србије Александром Вучићем, истакао да не би имао ништа против да се у тој резолуцији каже да је Дејтонски споразум допринио стабилизацији и да је неопходно постићи помирење на основу тога.

Одговарајући на питање да ли високи представници раде на помирењу народа у БиХ, Додик је рекао да да то никада нису чинили, као и да се у амбасадама у Сарајеву плаше окупљања људи, који узвикују "Алаху екбер".

"Сви они тамо што сједе по амбасадама у Сарајеву, престрашени су од реаговања муслимана, они се боје да ће им пред њихове канцеларије доћи 10.000 оних који ће викати - жАлаху екбер!ж. То је њихов страх и они се зато тако и понашају. Због тога треба разумјети дио њиховог понашања. Иначе, када са нама сједе, причају нешто другачије", навео је Додик.

Додик каже да високи представник није допринио да се БиХ конституише на дејтонском принципу, већ створио антидејтонску БиХ, против које се Српска бори.

"Тај исти високи представник нас оптужује да наводно кршимо Дејтон. Апсурд до апсурда. Као што ни приједлог британске резолуције није био усмјерен да дође до помирења у БиХ, такво је и понашање високог представника, а најзлочестији је био Педи Ешдаун", оцијенио је Додик.

Додик је рекао да је Велика Британија предложила ту резолуцију да би исламским ексртемистима упутила поруку, која гласи: "Ево ми подржавамо муслимане, хајте ви на неко друго мјесто, немојте овдје нама по Лондону правити проблеме".

"Дио мотивације је могао да буде и тај. У сваком случају, не очекујем ништа добро од високог представника који је прекришио све што је могао прекршити, а највише међународно право", сматра Додик.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.