Додик: Кључно питање - очувати безбједност у 2016.

Срна
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Додик: Кључно питање - очувати безбједност у 2016.

Сарајево / - Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да ће кључно питање у 2016. години бити одржавање безбједности, стабилности и мира у БиХ. "Треба сви да се ујединимо у борби против тероризма, јер очигледно не смијемо затварати очи пред тим, као и пред криминалом и корупцијом", рекао је Додик за Телевизију "Пинк БХ".

Додик сматра да на те три ствари треба усмјерити рад органа нивоу БиХ, а све остало усмјерити ка побољшању економије, те истакао да 2016. година може да буде година шанси.


"Вјерујем да ћемо у БиХ сачувати мир и стабилност и да ћемо имати одређену врсту раста економије", нагласио је Додик.

Када је ријеч о Републици Српској, Додик вјерује да ће бити настављен пут институционалног јачања и повјерења у институције Српске и да ће Српска бити дио заједичких напора у борби против тероризма и криминала.

"Дугорочно је за стабилност и оквир који се зове БиХ важан унутрашњи договор", напоменуо је Додик.

Предсједник Српске се нада да ће у наредној години нестати интервеционизам странаца и да ће Бошњаци коначно разумјети да је и њихов примарни национални циљ "да други не управљају са њима него да се долази до унутрашњег договора".

Када је ријеч о овој години, Додик каже да су институције Српске успјеле да санирају многе проблеме, првенстено код ублажавања посљедица катастрофалних прошлогодишњих поплава.

"Забиљежен је раст индустријске прозиводње, нисмо у рецесији и нисмо угрозили макроекономске елементе. Српска је остала уравнотежена у економском и социјалном смислу", оцијенио је Додик.

Према његовим ријечима, 2015. година била је једна од најбурнијих до сада на глобалној сцени, а Српска је успјела да остане изолована од многих глобалних проблема који су потресали свијет.

"Показали смо да можемо да очувамо безбједност и да БиХ има потенцијала да се соучи са терористичким изазовима", закључио је Додик.  

Успјешна година - остварен економски раст

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да Српска ову годину у области економије завршава успјешно, да је до септембра остварен економски раст од око 1,7 одсто, а на крају године могуће је да достигне и два одсто, што је једна од највећих стопа у региону.Додик је напоменуо да тај раст "није био довољан да дигне читаву економију", али да је веома важан тренд да се, упркос свим проблемима, није ишло у пад.

"Одржали смо политику плата, стабилност буџета, редовно исплаћујемо пензије и вратили смо више новца него што смо се задужили. Имамо раст прихода од директних пореза од четири одсто, што говори о њиховој бољој наплати. Можда ћемо имати неостварени буџет у износу од 30 до 40 милиона КМ, што је безначајно у односу на 2,2 милијарде КМ буџета", рекао је Додик вечерас за Телевизију "Пинк БХ".

Према његовим ријечима, Српска се није опредијелила за политику штедње у јавном сектору, што се показало веома исправно.

Он је нагласио да Република Српска редовно сервисира све обавезе које има, те да нема застоја у враћању дугова, поготово страних.

"У години поплава то нисмо могли да учинимо, али смо ове године из властитих извора вратили 100 милиона КМ по основу ранијих задуживања. Више враћамо него што се задужујемо и то је добар тренд који даје ефекте тек дугорочно. То не можете да видите одмах", нагласио је Додик.

Додик је рекао да је при крају исплата старе девизне штедње која је износила више од милијарду КМ.

"Из властитих буџетских средстава исплаћивали смо то свих ових година, а она је годишње износила 200 милиона КМ буџетских средстава. То је нешто у чему ова власт није учествовала, јер је то дуг бивше Југославије", подсјетио је Додик.

Према његовим ријечима, структура задужења Републике Српске показује да се највећи њихов дио односи на период до рата у БиХ, стару девизну штедњу и ратну штету.

"Имамо већу унутрашњу задуженост због старе девизне штедње, ратне штете, пријератних кредита. Дугови прије актуелне власти чине 70 одсто свих дуговања Српске, ако не и више. Највећи ануитети који су лоцирани на Републику Српску до 1990. године управо падају у овим годинама", навео је Додик.

Он је напоменуо да је Српска, према критеријумима ЕУ, мање задужена од земаља чланица Уније.

Говорећи о новом закону о раду, Додик је рекао да ће Република Српска тај закон усвојити ових дана, на првој наредној сједници Народне скупштине, напомињући да уколико се жели правити економија коресподентна са Европом, онда се мора имати и истовјетно законодавство.

"Ми смо седмицама и мјесецима водили дијалог о томе и он није дао консензус, јер синдикат не жели да буде дио консензуса", напоменуо је Додик.  

Локалне изборе одржати наредне године

Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да ће тражити да локални избори буду одржани када им је и вријеме, током наредне 2016. године."Имајући у виду сложеност изборног система, СНСД ће тражити да локални избори буду одржани у планираном року", додао је Додик, који је и предсједник СНСД-а.

Додик је за телевизију "Пинк БХ" рекао да би волио да у идућој години БиХ "стабилно аплицира за кандидатски статус у ЕУ, што ће дати нову динамику на путу интеграција".

"Да би то имали, морамо ријешти механизам координације, питање жСејдић-Финциж, а такође остварити и напредак у економским реформама. Сада имамо мали помак на економско-социјалним реформама, што није довољно", оцијенио је Додик.

Додик је рекао да у Републици Српској деценију и више не постоји ниједан проблем за повратак, да је свима дата могућност да се врате уколико желе, без обзира којем народу припадали.

Одлука Уставног суда БиХ о неуставности Дана Република Српске је закомпликовала односе, напомиње Додик и поручује да се таква одлука "неће ломити преко Републике Српске", која ће учинити све да одбрани своју позицију гарантовану Уставом.

"Сада причамо о неком структуралном дијалогу, али ту нисмо ништа урадили. С обзиром на накарадну праксу Суда и Тужилаштва БиХ, треба да се приступи реформама и направи систем који ће сви поштовати", поручује Додик.

Додик је нагласио да не жели да буде дио подршке страним судијама у Уставном суду БиХ који немају никакве везе са БиХ.

"Они добију од ОХР-а налог шта да раде, оду на сједницу у Уставни суд БиХ и тамо прегласају остале, што само доводи до раскола и проблема у БиХ", закључио је предсједник Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.