Отворена обновљена кућа чувеног писца: Ћопић показао величину српске душе, Хашане учинио незаборавним

БАЊАЛУКА- Дјело Бранка Ћопића, који је човјек Крајине и српског народа, треба додатно приближити генерацијама које долазе. Ћопић је живио за овај крај и никада није пропустио прилику да се врати у Хашане и буде међу својим људима и да покаже величину управо те српске националне душе која није правила разлике и никакву диобу међу људима.

Рекао је то српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик у Хашанима, код Крупе на Уни  у обраћању на свечаности поводом отварања обновљене куће великог српског писца.

Нагласио је да је о Ћопићу све речено, али да ће се радити све што до сада није било урађено.

- Сигурно једна најважнија ствар је да Ћопића и његова велика дјела приближимо генерацијама које долазе, младима који читају и који се васпитавају. Биће прилике да долазећи у Хашане можда и разумијемо зашто је то све Ћопићево било тако лијепо написано, да је требало да се роди само један дјечак овдје који ће касније израсти у великог писца и да то само склопи да се ми у будућности тиме бавимо - рекао је Додик.

Истакао је да је Ћопић несумњиво богатство српског народа.

- Одавде је кренуо, прошао бурно вријеме и завршио тамо гдје је завршио - истакао је Додик.

Напоменуо је иза Ћопића остао озбиљан књижевни опус.

- То је ванвременска прича која заслужује да ми овдје окупљени учинимо све да ово буде живо мјесто. Подржаћемо општину Крупа на Уни да на том плану уради шта је неопходно и да креирамо дан када ћемо се овдје окупљати. То ће одлучити стручни људи - рекао је Додик.

Он је додао да је велики писац својим великим дјелом Хашане учинио незаборавним.

- Јер више је волио Хашане него ми нека своја мјеста. То га разликује од нас. И да није било Ћопића, питање је да ли би било Хашана у овом смислу. Да га није било, можда се ово не би ни бранило, па било Федерација БиХ... Али ево, овдје на ивици ентитетске линије поносни смо што смо се изборили да управљамо овим ресурсом, што је велика ствар - напоменуо је Додик.

Он је рекао да ће Ћопић живјети "далеко дуже него сви ми заједно", те да ће се његове поруке чути на многим мјестима.

- Многе генерације ће учити, наравно, од њега. А, ми смо овдје да вратимо само један мали дуг према њему и управо га сада враћамо - истакао је Додик.

Додик је истакао да Република Српска неће стати на изградњи реплике родне куће великог српског писца, већ да ће бити изграђени и други садржаји предвиђени пројектом "Башта сљезове боје".

Додик је истакао да након тога треба одредити дан кад ће се у Хашанима окупљати сви који воле и цијене Ћопићев књижевни рад.
- Ћопић је несумњиво мјесто нашег идентитета, одрастања и школовања - изјавио је новинарима Додик, који је у Хашанима присуствовао свечаном отварању реплике Ћопићеве родне куће.

Према његовим ријечима, на вриједностима Ћопићевих дјела школоване су бројне генерације.
Он је навео да је Ћопићево дјело универзално за све људе и све генерације.

- Идеја да се направи аутентична кућа у којој је рођен и одрастао Бранко Ћопић није одскора. Реализована је у овом времену. Захвалио бих Влади Републике Српске што је препознала значај пројекта - рекао је Додик.

Према његовим ријечима, ово треба да буде мјесто окупљања, прије свега, ученика и да послужи за евоцирање успомена и образовање.
- Ово је први важни корак којим смо вратили Ћопићев дух у његове Хашане - истакао је Додик.

Миннистарка просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић истакла је да је завршетак изградње реплике родне куће Бранка Ћопића у његовим Хашанима важан тренутак за Републику Српску.

Тривићева је истакла да на тај начин Република Српска показује да води рачуна да се сачувају од заборава сви важни људи који су учинили важним тренутак у којем су живјели, а који су остали до дана данашњег кроз све оно што се изучава у школама или уопште у области културе.

- Завршетком реплике родне куће Ћопића ми смо заокружили прву културну руту која ће повезивати Хашане, Козару и Стричиће и на тај начин ћемо повезати Ћопића, Кочића и Куленовића и понудити још један не само културни, већ и турустички садржај за све оне који долазе у Републику Српску, јер имамо шта да покажемо - рекла је она.

Тривићева је изјавила да се завршетком родне куће Бранка Ћопића не завршавају радови у Хашанима већ да слиједи наставак изградње садражаја из пројекта "Башта сљезове боје".

Она је навела да садржај који ће бити понуђен у Хашанима неће бити само обилазак родне куће већ комплетан истраживачки центар.

Министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Срђан Рајчевић рекао је да ће ресорно министарство у сарадњи са осталим министарствима у Влади Српске предузети све радње како би били дигитализовани дјело и заоставштина књижевника Бранка Ћопића.

Рајчевић је рекао да у 21. вијеку млади читају дјела користећи савремене алате.

- Наш задатак је да дјело Бранка Ћопића приближимо генерацијама које долазе и то ће бити још један враћен дуг нашем књижевнику - рекао је Рајчевић.

Начелник општине Крупа на Уни Младен Кљајић истакао је да је Министарство просвјете и културе у двије фазе изградње куће Бранка Ћопића уложило 260.000 КМ

- Надамо се да ће све планиране активности бити настављене и да ће све то значити враћање живота у Хашане - рекао је Кљајић.
У Хашанима је данас емитован и видео-спот посвећен Бранку Ћопићу рађен у оквиру кампање Министарства просвјете и културе "Читајмо заједно".

Бранко Ћопић спада међу начитаније и најбоље српске писце 20. вијека.

Рођен је у Хашанима 1915. године, а преминуо је 26. марта 1984. године. Извршио је самоубиство, скочивши са данашњег Бранковог моста у Београду.

Аутор је романа, приповједака и поезије за дјецу и старије, члан Српске академије наука и уметности. Бранко је био надахнут приповједач, творац занимљивих и упечатљивих ликова и догађаја, а писао је свјежим, сочним и сликовитим језиком.

Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду, а у Народноослободилачком рату учествовао је од 1941.

Почео је да пише као ђак учитељске школе и прије Другог свјетског рата објавио је збирке приповједака "Под Грмечом", "Борци и бјегунци" и "Планинци".
Написао је већи број књига за дјецу: "Бојна лира пионира", "Пут у ведрину", приче "У свијету лептирова и медвједа", "Босоного дјетињство", збирке пјесама "Огњено рађање домовине", "Ратниково прољеће". За посљедњу збирку приповједака "Башта сљезове боје" добио је Његошеву награду.

Бранко Ћопић био је писац изузетне мисаоности и стила, обузет мелахнолијом и суморним слутњама.

Међу другим Ћопићевим дјелима извајају се романи: "Пролом", "Глуви барут", "Не тугуј, бронзана стражо", "Осма офанзива", збирке приповједака "Роса на бајонетима", "Сурова школа", "Доживљаји Николетине Бурсаћа".

Због својих мисаоних, али отворено изражених страхова да би се братоубилачка несрећа могла поновити, Бранко је постао политички обиљежен и стављен на црну листу тадашње политичке власти у Југославији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.