Додик: Аранжман са ММФ-ом у јулу

Јахорина - Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да ће нови кредитни аранжман са ММФ-ом бити оперативан у јулу.

"Три године није било аранжмана са ММФ-ом, а ми смо у том периоду измиривали обавезе. Очекујем да ће аранжман бити потписан у шестом мјесецу и да ће он помоћи ликвидности буџета", рекао је Додик новинарима на Економском форуму на Јахорини.

Предсједник Српске је истакао да га аранжмани са ММФ-ом не радују, али да они помажу јер за њима постоји објективна потреба, те да њихово изостојање утиче и на кредите Свјетске банке и ЕУ.

На питање зашто је смијењен Кредитни одбор Инвестиционо-развојне банке Републике Српске, предсједник Додик је рекао да постоји одговорност Одбора и да је због тога и смијењен.

"Кредитни одбор требало би да буде ван политике, односно да представља независну структуру", истакао је Додик.

Према његовим ријечима, у Републици Српској побољшани су многи закони који ће поспијешити пословни амбијент.

"Требало би подржати домаће инвеститоре, а не називати их одмах тајкунима", закључио је Додик.

Додик: Глобални процеси утичу на стање у економији

Предсједник Републике Српске Милорад Додик оцијенио је да се ниједна економија не може развијати ако нема конекције са окружењем и да глобални процеси итекако утичу на стање у економији.
"Морамо да разумијемо како се свјетска и регионална економија крећу и ако то не знамо, онда ризикујемо да сами не повучемо праве потезе. Зато је важно да се види негативна, али и позитивна страна ових процеса", рекао је Додик на конференцији за новинаре организованој у оквиру Економског форума на Јахорини.

Он је нагласио да се успјех политике мјери по томе шта ко оставља иза себе и циљ којем сви теже је оставити бољу економију од оне која је затечена.

"Понекад се и не успијева зато што нам и глобални процеси не иду на руку, али ми смо у Републици Српској успјели да сачувамо економску супстанцу и економски систем у скоро немогућим условима политичког окружења и глобалне рецесије, у условима када не владамо макроекономским агрегатима, када је изопштено управљање Централном банком у БиХ, када смо једина земља у свијету која мора да има веће реално покриће за емисију конвертибилне марке за пет одсто него што је емисија", истакао је предсједник Српске.

Додик је рекао да је БиХ креирана тако да омогућава да се не поштује уставни поредак, нагласивши да је БиХ под протекторатом.

"БиХ је земља у којој постоји високи представник и неком ко жели да инвестира то је веома важна порука", истакао је Додик.

Предсједник Српске је изразио очекивања да ће Економски форум на Јахорини одговорити на многа питања, указати на недостатке и одредити неке правце економије, те да ће препоруке бити достављене свим органима у Републици Српској.

Он је оцијенио да је Економски форум потреба политичке, интелектуалне и пословне елите који може да да добар резултат.

Говорећи о могућем утицају најављених протеста на економију Републике Српске, Додик је рекао да они неће утицати на економију Српске, јер је Српска стабилна и демократски капацитирана, те да нема никаквих страхова у том погледу.

"Република Српска је стабилна и веома демократски капацитирана и она може да изнесе и једне и друге и треће протесте. Увјерен сам да то неће битно утицати на економију. Они који су покретачи једне такве идеје, можда, сада виде назнаке стабилизације, па журе да покрену нешто како би политички профитирали", истакао је Додик.

Предсједник Савеза економиста Србије Александар Влаховић оцијенио је да је веома добро да удружења економиста сарађују, јер је то лакши пут да се економије западног Балкана повежу и да се на тај начин пружи прилика пословној заједници да јасно саопшти оно што има политичкој елити, те да су због тога овакви сусрети веома корисни.

Влаховић је истакао да економије западног Балкана веома личе једна на другу, све имају дупле дефиците и све су, мање-више, високо задужене и када је ријеч о спољњем и унутрашњем дугу.

"Земље западног Балкана све чине да стекну чланство у ЕУ и сви се крећемо том елиптичном кампањом гдје смо час ближи, а час даљи ЕУ, захваљујући проблемима са којима се и ЕУ сама суочава, који нису само економски него и политички дезинтеграциони процеси", истакао је Влаховић.

Предсједник Хрватског друштва економиста Љубо Јурчић рекао је да се једна земља може развијати ако се развија заједно са сусједима, а та сарадња не треба да буде само трговачка него треба да буде на различитим нивоима - стручна, научна, политичка.

"Без обзира у којим интеграцијама се тренутно налазимо увијек је најјача сарадња између сусједних земаља. Кооперација и интеграција су веома важне, али само интегрисање не доноси корист. Хрватска је већ три године у ЕУ, а још нема позитиван резултат и једна је од ријетких земаља у Европи која је све вријеме у кризи. Дакле, само чланство у ЕУ не значи да имате користи. То је доказ да се морамо обратити сами себи", истакао је Јурчић и додао да је увијек иза успјешне политике стајала успјешна интелектуална елита.

Саша Гравобовац, члан Организационог одбора Јахорина Економског форума и извршни директор Свота, поновио је да је основна тема скупа да се скрене пажња на оно што се дешава у глобалној економији, на процесе који имају најдикретнији утицај на економију.

Он је изразио очекивања да ће се кроз панеле добити одговори на нека од тих питања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.