Добровољачка: Одата почаст страдалим војницима ЈНА

Сарајево: Чланови породица војника некадашње ЈНА, страдалих у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године, као и преживјели злочина и званичници Републике Српске, на челу са премијером Српске Жељком Цвијановић, мирно су данас у колони стигли у Добровољачку улицу и одали почаст страдалима.

Учесници обиљежавања, међу којима је био и министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Петар Ђокић, те представници локалних власти, су на мјесту страдања војника ЈНА положили руже и прислужили свијеће.

Цвијановићева је, осуђујући овај страшни крвави злочин, истакла да мјесто погибије припадника ЈНА заслужује институционално и људско памћење.

Она је још једном изразила огорченост чињеницом да је правосуђе БиХ заказало у процесуирању овог ратног злочина.

Припадници Министарства унутрашњих послова Кантона Сарајево обезбјеђивали су овај скуп, који је протекао мирно и достојанствено.

Након мирне шетње, полагања цвијећа и паљења свијећа у Добровољачкој улици, обиљежавање 22 године од страдања припадника ЈНА у овој сарајевској улици биће настављено на војничком гробљу у Миљевићима.

Обиљежавању присуствују и замјеник предсједавајућег Дома народа парламента БиХ Сташа Кошарац, амбасадор Србије у БиХ Станимир Вукићевић, посланици у Народној скупштини Српске и посланици и делегати парламента БиХ из Српске.

Претходно је у цркви Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима у Источном Сарајеву служен је парастос за убијена припадника бивше ЈНА у Добровољачкој.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се почетком маја 1992. године мирно повлачила из Сарајева, према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.

Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.

Мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и телефоне.

Цвијановић: Сачувати сјећање на тешки злочин

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић поручила је данас из Добровољачке улице, гдје су прије 22 године мучки убијени припадници некадашње ЈНА, да је важно сачувати институционално, народно и индивидуално сјећање на тешке злочине који су се десили на том мјесту у Сарајеву.
"Ова улица носи неколико симболика и све су јако тужне. Једна је да је то гробница заједништва у којем смо некада живјели у бившој држави, али то је и гробница правосуђа БиХ, које није смогло снаге да процесуира овај случај и да адекватно казни починиоце", истакла је Цвијановићева.

Она је нагласила да је најтужније и најтрагичније то што је Добровољачка улица гробница за 42 људи различитих националности, који су служили заједничку војску и које су родитељи послали да допринесу заједништву у бившој Југославији.

"Захтијевамо да се дође до правде, до правде за све оне који су починили злочине. Немогуће је да се толерише да једни злочини имају већу тежину, а да други немају и остану непроцесуирани", рекла је предсједник Владе Српске новинарима у Сарајеву.

Цвијановићева је истакла да је због тога данас дошла у Сарајево, одакле шаље поруку да за овај злочин заиста мора постојати институционално, али и људско памћење.

На питање новинара како гледа на чињеницу да на овом скупу нема никог од званичника из Федерације БиХ /ФБиХ/, предсједник Владе Српске рекла је да је то још један од доказа каква је БиХ земља.

"Све док сви не смогнемо снаге да будемо довољно поштени и довољно људи на свим мјестима која су била стратишта, и да одамо пошту свима који су страдали, БиХ неће имати будућност", додала је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, срамна је чињеница да су поједини представници правосуђа БиХ наводили да је колона ЈНА, која се мирно и по договору повлачила из Сарајева, била легитиман војни циљ.

"Просто је невјероватан и начин на који је Тужилаштво БиХ обуставило истрагу у предмету жДобровољачка улицаж, иако постоје бројни докази, слике и снимци тијела мртвих војника на улицама Сарајева. Какве то још доказе треба тражити?", запитала је Цвијановићева.

Она је истакла да то није политичко, него искључиво правно питање, које тражи правне одговоре у вези са свим злочинима над Србима у Сарајеву.

"Право у овом случају није одиграло никакву улогу, осим оне која је срамна када је у питању страшни злочин у Доборовољачкој улици", додала је Цвијановићева.

Цвијановићева је нагласила да је за сваку осуду све оно што из федералног Сарајева долази као опструкција или омаловажавање обиљежавања годишњице страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици.

"Страшно је да и послије 22 године ми у Добровољачку улицу морамо да долазимо са оволико јаком полицијском пратњом, али ако је то начин да се тако штити безбједност учесника овог догађаја, онда то могу да прихватим", рекла је Цвијановићева.

Она је оцијенила трагичном чињеницу да још нису утврђени кривци за овај страшни злочин, као и чињеница да неко још увијек спекулише о броју жртава.

Цвијановићева је поновила да је дубоко убијеђена да су у Добровољачкој улици "сахрањене многе вриједности", и да је правосуђе у БиХ морало да процесуира овај злочин, јер то породице страдалих заслужују.

"Ово је мјесто гдје треба тражити правду, као што се правда, с правом, тражи на свим другим мјестима у БиХ, гдје су људи страдали", закључила је Цвијановићева.

Кошарац: БиХ не може бити држава

Замјеник предсједавајућег Дома народа парламента БиХ Сташа Кошарац сматра да однос Федерације БиХ /ФБиХ/ према злочину у Добровољачкој улици јесте још једна потврда да БиХ никада не може бити држава, јер има селективан приступ правди и догађајима од 1992. до 1995. године.
"Сасвим је јасно да из Сарајева који жели себе да промовише као главни град долазе овакве поруке. Оволике мјере обезбјеђења и овакав однос довољно говори о томе да нити Сарајево може бити главни град, нити БиХ икада може бити држава", поручио је Кошарац.

Он је истакао да треба јавно позвати замјеника предсједника СДА Бакира Изетбеговића да изађе пред породице убијених у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године и да каже шта је радио тих дана.

"Треба га питати с ким је развијао комуникацију и шта је договарао, какве је односе градио тих дана. Треба га јасно питати да ли су и јединице Унпрофора и санитетска возила били легитимни војни циљеви и како гледа на то што Јован Дивјак каже да се десио ратни злочин", рекао је Кошарац новинарима у Сарајеву.

Према његовим ријечима, страдање људи у Добровољачкој улици јесте симбол тадашње тежње бошњачког народа за реализацију Исламске декларације Алије Изетбеговића.

"Пораз БиХ јесте однос Тужилаштва и Суда према овом питању. Ми овде не желимо да пркосимо, не желимо да инатимо, већ само да одамо почаст невино настрадалим, као што омогућавамо бошњачким породицама да то обиљежавају у Републици Српској. Неопходан је универзалан приступ оном што се дешавало од 1992 до 1995. године, ако желимо да развијамо односе у овој земљи", рекао је Кошарац.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.