До сада идентификовано 3.835 несталих лица

Бањалука - У Републици Српској је до 15. августа ове године евидентирано укупно 5.505 несталих лица, а од овог броја трага се за још 1.670, подаци су Центра за истраживање рата и ратних злочина.

Директор Центра Милорад Којић рекао је да су у спомен-костурницама у Бањалуци, Источном Сарајеву и Невесињу похрањени посмртни остаци 650 неидентификованих тијела.

"Потребно је нагласити да је, закључно са 15. августом 2015. године, идентификовано 3.835 несталих лица са пописа Центра", рекао је Којић, образлажући Извјештај о анализи и плану активности о питању тражења несталих, истраживању и процесуирању ратних злочина, у Народној скупштини.

Он је навео да је од 1995. до 2008. године ријешена судбина 3.454 нестала лица са пописа Канцеларије за нестала лица Републике Српске, а за сва пронађена и идентификована лица постоје комплетни судско-медицински налази са документованим лицем мјеста на којем су пронађена тијела, као што су масовне и појединачне гробнице.

Он је додао да до застоја у тражењу несталих долази након формирања Института за нестала лица БиХ, тако да је за првих пет мјесеци рада идентификовано 600 несталих Бошњака и осам Срба.

Због оправданог незадовољства породица несталих лица, али и институција Републике Српске, предложено је да се идентификација тијела која су похрањена у спомен-костурницама у Републици Српској изврши у Заводу за судску медицину Републике Српске у Бањалуци.

"Предложено је да се у првој фази започне са идентификацијом несталих бораца са Озрена, тачније са шест тијела која се налазе у Спомен-костурници у Бањалуци, а за која се оправдано претпоставља да је ријеч о борцима који су били заробљени у логору жГостовићиж", нагласио је Којић.

Он је у извјештају о раду Центра напоменуо да је до сада у оквиру пројекта пописа и евидентирања српских жртава у протеклом рату евидентирано 2.770 жена жртава, које су на различите начине страдале током рата и њихова имена су унесена у јединствену Базу Центра, а од тога броја 1.756 жена је смртно страдало у ратним сукобима.

Центар је током 2014. године израдио пет студија - анализа војне ситуације у западнокрајишким општинама у периоду 1991-1995. година и то за општине Приједор, Босански Нови, Босанска Крупа, Сански Мост, Кључ и Котор Варош.

Ове студије садрже материју од око 2.000 страна, у којима је обухваћена хронологија догађаја за циљно подручје, почетне хипотезе, описани и анализирани инциденти, прилози кључних докумената са коментарима и закључна разматрања.

У оквиру истраживања случаја Тузланска капија, Центар је прикупљањем релевантне документације и изјава свједока и учесника догађаја настојао допринијети расвјетљавању овог случаја.

"Центар је ангажовањем експерата балистичке струке и експерата за минско-експлозивна средства израдио експертизе о природи и ефектима експлозије на поменутој локацији, те предузео активности у експерименталним истраживањима и опитовањима која се реализују у релевантним научним установама и институцијама", објаснио је Којић.

Представник Републичке организације заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Марко Грабовац изнио је низ примједби на рад Института за тражење несталих БиХ, као и Међународне комисије за нестала лица.

"Међународна комисија за нестала лица игнорише захтјеве српских породица, а доприноси раду башњачке стране, која има боље резултате у тражењу својих несталих", рекао је Грабовац.

Говорећи о раду Института, Грабовац је истакао да је мандат Института истекао и да ради нелегално, те да је од добијених осам милиона КМ за тражење несталих, само два милиона КМ издвојено за ексхумирање масовних и појединачних гробница.

"Када је ријеч о Тужилаштву БиХ, однос према српким жртвама више је него негативан", поручио је Грабовац.

У Народној скупштини слиједи разматрање Извјештаја о сарадњи институција Републике Српске са Међународним кривичним судом за ратне злочине почињене на подручју бивше Југославије са сједиштем у Хагу за период 1. јануара до 31. децембра 2014. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.