Дмичић: За нови устав потребна сагласност свих

БАЊАЛУКА - Првим Уставом Републике Српске успостављени су темељи уставног, правног и политичког система Српске, а кројење новог највишег правног акта могуће је тек онда када политичке прилике то допусте и када се створи могућности за приступања уставним промјенама.

Рекао је то “Гласу Српске” професор уставног права Миле Дмичић поводом 30 година од усвајања Устава Српске који је “рођен” 28. фебруара 1992. године под именом Устав Српске Републике БиХ.  

Први Устав донесен је на основу Декларације о проглашењу Републике српског народа БиХ, само 40 дана након њеног проглашења и њиме су јасно одређене основе друштвеног, политичког и државног система РС.

- Дејтонским мировним споразумом Српска је призната и потврђена као јединствен, недјељив и равноправан уставноправни ентитет у оквиру БиХ -  навео је Дмичић.

У претходном периоду усвојена су 122 амандмана у 17 уставних промјена, којима је у значајној мјери измјењена природа уставног система и статус Републике Српске.

- РС не може да прихвати умањење своје аутономије, статуса и државотворности, нити укидање ентитета, унитаризацију државне заједнице и централизацију власти, а посебно стварање само једног државотворног народа у БиХ - додао је Дмичић.

Из Устава РС, Дмичић наводи, брисане су одредбе које су се односиле на државу, као и надлежности у вези спољне, спољнотрговинске и монетарне политике, као и дијелови уставне материје које су, наметнутим пренесеним и преузетим надлежностима постале стварно а не и нормативно надлежност институција БиХ.

Дмичић сматра и да би нови Устав могао бити израз референдумског одлучивања, пуне сагласности и консензуса, уз најшире учешће свих у Републици Српској.

Нови Устав Републике Српске, сматра Дмичић, могуће је очекивати тек од онда када политичке прилике то допусте и када се створи могућност за приступања уставним промјенама.

- За доношење новог Устава потребно је да постоји и најшира подршка свих оних који ће живјети под тим Уставом.  Такође, његово доношење треба да прође најшире укључивање и јавну расправу и, можда, референдумско изјашњавање како би се добио Устав који ће припадати породици демократских и модерних уставноправних система и бити најелитнији дио наше политичке и правне традиције. Тиме ће се остварити основно опредјељење да се у уставним промјена изрази и потврди пуно јединство и остваре идеали уставотворне једногласности у РС –навео је Дмичић.

Међутим, свако приступање, наводи Дмичић, даљем унапређивању уставних рјешења, или доношењу новог Устава, као изузетно значајној и одговорној дјелатности свих, у садашњим околностима је ограничено.

- Ријеч је о неприхватању и условљавању Вијећа народа РС, односно клубова и  представника појединих конститутивних народа у њему, који уставне промјене најчешће користе у политичке сврхе условљавање и блокирање – навео је Дмичић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.