Дипломатија чека резове

Сарајево - Анализа о стању у дипломатско-конзуларној мрежи БиХ мора да буде један од приоритетних задатака новоизабраног Предсједништва БиХ јер ситуација на терену показује да поједина представништва БиХ у свијету нису испунила задатке и да само расипају новац.

Истакли су то представници институција БиХ напомињући да је анализа коју је још 2012. године израдило Министарство иностраних послова (МИП) показала да БиХ има највише амбасада у арапским земљама, али да од већине њих није имала велике користи, због чега би неке могле бити угашене. Најближа укидању, на основу тадашње оцјене стања, била је Амбасада у Уједињеним Арапским Емиратима, али до сада је све још "мртво слово" на папиру.

Члан Комисије за спољне послове у Представничком дому Парламента БиХ Милица Марковић каже да је крајње вријеме да се одреди шта је потребно, а шта не и спроведу резови у мрежи дипломатско-конзуларних представништава (ДКП).

- Потребно је направити одређене резове када је ријеч о броју ДКП-ова, али и завести реда у кадровској структури у амбасадама. Познато је да су сумњиве особе именоване за амбасадоре широм свијета и да су многи спроводили политику партија из ФБиХ умјесто да се боре за интересе БиХ - казала је Марковићева.

Замјеник министра за међународноправне и конзуларне послове Зоран Перковић истакао је да би Предсједништво БиХ требало наложити да буде урађена анализа стања у ДКП мрежи на основу које ће повући одређене потезе.

- Анализа би требала дати одговоре о томе да ли је актуелна ДКП мрежа оптимална или је треба редуковати укидањем неких амбасада и мисија или смањити број особља. На основу тога би се могло утврдити и које су потребе БиХ у смислу евентуалног отварања ДКП-ова у државама гдје их нема - рекао је Перковић и додао да Предсједништво треба да утврди критеријуме према којима ће бити одређиван значај отварања ДКП објеката.

Предсједавајући Предсједништва БиХ, институције надлежне за вођење спољне политике, Младен Иванић, који је недавно преузео ову функцију, каже да за сада није размишљао о конкретним потезима.

- О стању у ДКП мрежи свакако ће бити ријечи у идућем периоду - истакао је Иванић.

Анализа стања из 2012. године је показала да је највећа концентрација амбасада у земљама Персијског залива, али да и поред великих трошкова нису унапријеђени односи са тим земљама. Оцијењено је да је постојање амбасада у Катару, Уједињеним Арапским Емиратима, Кувајту и Саудијској Арабији скупо, те је предложено затварање барем једне од њих, јер велике трошкове четири амбасаде у региону не оправдавају резултати, а годинама нема унапређења економских односа. У анализи је наведено да БиХ није адекватно заступљена у Јужној Америци, источној Европи и Африци и да је потребно размотрити отварање ДКП-ова у овим регијама.

Предсједништво БиХ је у мају 2007. године донијело одлуку о рационализацији ДКП мреже, којом су затворене амбасаде у Аргентини и Јужноафричкој Републици и Генерални конзулат БиХ у њемачком Бону.

БиХ има 56 ДКП-ова - 44 амбасаде, шест генералних конзулата и шест мисија при међународним организацијама. Само за плате и накнаде око 250 запослених у ДКП мрежи прошле године је потрошено око 13,9 милиона марака.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.