Димитрис Куркулас: ЕУ хоће једног саговорника, који представља цијелу земљу

Уопште нам се не свиђа чињеница да БиХ сада заостаје за другим земљама западног Балкана, али ја бих подстакао све политичке лидере и све политичке снаге да се прије свега позабаве питањима као што је државна имовина, да се испуне услови за транзицију OHR-а, да се ријеши питање одлуке Европског суда за људска права и да се што прије усвоји закон о попису становништва на цијелој територији БиХ. То су питања која сматрамо најважнијим и чије би рјешавање омогућило БиХ да се брже креће на путу ка ЕУ.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" директор за политику проширења и комуникације у Генералној дирекцији за проширење ЕУ Димитрис Куркулас, који је у уторак предсједавајућем Савјета министара БиХ Николи Шпирићу уручио Извјештај Европске комисије о напретку који је БиХ постигла у овој години.

* ГЛAС: Европска комисија констатовала је у посљедњем извјештају да је у БиХ постигнут ограничен напредак, али мали. Оцијенили сте ипак да су мишљења и закључци оптимистични?

КУРКУЛAС: Закључак је оптимистичан зато што је дефинитивно постигнут прогрес на нивоу региона, у свим земљама регије осим у БиХ. ЕУ је још једном кроз либерализацију визног режима потврдила опредјељење да ради на напретку овог дијела свијета. Сада послије избора са новим странкама на власти и са новом владом имамо прилику да направимо брз напредак БиХ, уколико припадници власти ставе приближавање Европи у фокус свога рада.

* ГЛAС: У извјештају се наводи да не постоји заједничка визија гдје земља иде. На шта се конкретно мисли?

КУРКУЛAС: Када смо рекли да не постоји заједничка визија прије свега смо мислили на недостатак консензуса када је ријеч о уставним питањима. Примјера ради није показана способност да се испоштује одлука Европског суда за људска права из Стразбура. По мом мишљењу, недостатак визије односи се и на процес помирења у БиХ.

* ГЛAС: Званичници РС били су спремни да се одлука из Стразбура имплементира и прије избора, али поједине странке из ФБиХ траже много више?

КУРКУЛAС: Није на нама да се мијешамо у то, али је чињеница да прије избора није постојао договор и на нама је да кажемо да сада постоји прилика да се то уради послије избора.

* ГЛAС: Шта ЕУ очекује од БиХ, сада послије избора?

КУРКУЛAС: Очекујемо да ће се све институције формирати што је прије могуће. Свјесни смо да је потребно испоштовати одговарајуће процедуре, али је најважније да се БиХ што прије почне бавити рјешавањем питања која воде земљу ка Европи. Уопште нам се не свиђа чињеница да БиХ сада заостаје за другим земљама западног Балкана, али ја бих подстакао све политичке лидере и све политичке снаге да се прије свега позабаве питањима као што је државна имовина, да се испуне услови за транзицију OHR-а, да се ријеши питање одлуке Европског суда за људска права и да се што прије усвоји закон о попису становништва на цијелој територији БиХ. То су питања која сматрамо најважнијим и чије би рјешавање омогућило БиХ да се брже креће на путу ка ЕУ. Сматрамо да је крајње вријеме да се постигне консензус о овим питањима.

* ГЛAС: Да ли ће ЕУ бити укључена у уставне промјене?

КУРКУЛAС: То је нешто чиме се у првом реду морају позабавити становници и политички лидери ове земље. Свакако ми смо спремни у сваком тренутку асистирати уколико се то од нас затражи на сваки начин који можемо. Спремни смо понудити савјет, техничку, чак и финансијску помоћ. Aли на крају ће се ипак свести на то да ма какав облик помоћи пружимо и олакшамо неке процесе ове одлуке ипак морају донијети домаћи лидери и домаћи парламенти.

* ГЛAС: Када је ријеч о Уставу шта очекујете?

КУРКУЛAС: Ми немамо никакав модел Устава. Неопходно је испунити услове да би Устав БиХ био компатибилан са европским. То се прије свега односи на поштовање одлуке Суда из Стразбура и успостављање таквог уставног система који ће обезбиједити да имамо једног саговорника који ће представљати цијелу земљу. То не значи да се све одлуке морају доносити на једном централном мјесту, али ми желимо да разговарамо са једним саговорником. Неопходно је да земља говори јединственим гласом и када преузме одређене обавезе да је у стању да их спроведе на цијелој својој територији. Како и на који начин то урадити, није наше да одлучујемо.

* ГЛAС: У Извјештају Комисија је навела да се у БиХ спречава усвајање европских приоритета и да је сарадња између Савјета министара и Парламента БиХ била недовољна?

КУРКУЛAС: Да, ми смо указали на то да не постоји добра координација између Савјета министара и Парламента БиХ, са једне стране, а са друге стране између ентитетских и Парламента БиХ. Мишљења смо да је, уколико БиХ намјерава да усвоји хиљаде законских аката прије пријема у ЕУ, неопходна боља координација.

* ГЛAС: У Извјештају се наводи да РС усклађује законодавство са ЕУ. Каква је ситуација у ФБиХ и на нивоу БиХ?

КУРКУЛAС: Усклађивање законодавства је у току, али ситуација је неравномјерна. Постоје сектори гдје препознајемо одређени напредак, али има и много других гдје напретка нема. БиХ није испунила своју обавезу да оснује агенцију за помоћ на државном нивоу.

* ГЛAС: Нисте ми одговорили на питање каква је ситуација са усклађивањем законодавства ФБиХ?

КУРКУЛAС: Не бих могао да дам конкретан одговор, свјестан сам да постоје одређене разлике у појединим дијеловима земље али не знам довољно. Морам истаћи да је за нас релевантно оно што се дешава у земљи као цјелини, јер БиХ само као једна земља и као цјелина може ући у ЕУ. Знамо да фискална одрживост није постигнута у потпуности, посебно у ФБиХ. Знамо да је РС успјела испоштовати услове ММФ-а много брже неко ФБиХ.

* ГЛAС: Aли у Извјештају стоји да РС прилагођава законодавство са ЕУ, што је добро, али да у томе не сарађује са ФБиХ и БиХ, што је лоше. Треба ли РС и њима да пише законе и може ли то?

КУРКУЛAС: Ми смо изјавили да постоји потреба за много ближом координацијом између ентитета као и између ентитетског и државног нивоа.

* ГЛAС: Наводи се да је у РС у предизборној кампањи било реторике која негира државу?

КУРКУЛAС: Могу рећи да је током предизборне кампање било одређених изјава које нису биле нимало од помоћи.

* ГЛAС: Да ли је било неких спорних изјава у кампањи странака у ФБиХ?

КУРКУЛAС: Сматрамо да изјаве таквог типа не помажу ма одакле да се чују.

* ГЛAС: Aли их нема у Извјештају. Какву бисте БиХ вољели видјети послије четири године?

КУРКУЛAС: Очекујем да видим БиХ која ће бити у стању да спроведе реформе које су потребне не само у смислу приближавања ЕУ него и побољшања живота свих становника.

* ГЛAС: Када би БиХ могла аплицирати за кандидатски статус, може ли са OHR-ом као неком врстом протектората?

КУРКУЛAС: Било би добро да БиХ може поднијети захтјев и да настави даље кораке у процесу приближавања ЕУ, али то зависи од ситуације како ће се рјешавати отворена питања. Било би изузетно добро да БиХ испуни услове који су потребни за транзицију OHR-а.

* ГЛAС: БиХ је добила визну либерализацију али она се може суспендовати. Да ли је тако и са другим земљама?

КУРКУЛAС: Свака земља која има безвизни режим, уколико дође до злоупотребе, подлијеже могућности суспензије. Не односи се то само на БиХ, него и све земље са бијеле листе.

* ГЛAС: У БиХ је основано много агенција и институција за које су ревизори констатовали да троше велики новац за силну администрацију која не ради ништа?

КУРКУЛAС: Не бих се сложио са једним тако генерализованим закључком. Чињеница јесте да постоје агенције које су новоосноване и нису имале времена да постану оперативне, али сматрам да постоје и неке друге агенције које раде велики посао и изузетно су вриједне. Сложио бих се да постоје кашњења у оснивању агенција, именовању директора и ту је јако лоша ситуација.

* ГЛAС: Како гледате на сарадњу БиХ са земљама региона?

КУРКУЛAС: Односи са сусједима су побољшани и сарадња је боља.

Тужилаштво

* ГЛAС: У Извјештају ЕК стоји и то да је у канцеларији Тужилаштва БиХ било интерне корупције, цурења информација. На шта се ту конкретно мисли?

КУРКУЛAС: Да, чини ми се да је споменуто то цурење информација, али не бих могао тренутно да вам кажем детаље о томе, морао бих провјерити.

* ГЛAС: Каква је ситуација са правосуђем у БиХ?

КУРКУЛAС: То је проблем са којим се суочавају све земље региона. Мислим да је дошло до побољшања, да неки судови напорно раде, али да имају превише предмета. Генерално гледано постигнут је напредак посљедњих година, што је значајно за владавину закона и демократију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.