Дежурне аналитичаре замијениће професори

Гест Филозофског факултета Универзитета у Бањалуци, који је медијима недавно доставио списак професора и области које могу коментарисати, дао је вјетар у леђа бољој комуникацији с медијима, али и потенцијалну инспирацију осталим образовним установама у Српској да крену истим стопама.

На тај начин стручност својих кадрова представиће јавности, а не да се у новинама и на телевизији, како многи воле да кажу, увијек врте једни те исти људи.

На списку овог факултета, који је послат на адресе многих редакција, налазе се имена 48 професора и теме за које су компетентни да јавности прикажу утемељене податке из области којима се баве. Између осталог, ту су култура, образовање, тумачење и објашњење социјалнопатолошких појава у друштву и историја српског народа у БиХ.

Овај искорак бањалучког Филозофског факултета поздравили су сви новинари, али и професори, којима ће ово у једну руку бити добра промоција, као и самом Универзитету.

Што се тиче досадашње сарадње на овом пољу, мишљења су подијељена. Новинари тврде да је лакше добити “седмицу на лоту” него ступити у контакт са неким од професора који би прокоментарисао неку појаву у друштву, док већина у академској заједници сматра да су новинари ти који, да ли из навике или недостатка времене, увијек зову исте аналитичаре.

Професор на Факултету политичких наука у Бањалуци Невенко Врањеш идеју Филозофског факултета сматра корисном и мисли да је потребно подржати настојање академске заједнице да се укључи у друштвена кретања.

- Све развијене државе у свијету користе потенцијале академске заједнице. Код нас то, нажалост, није случај и наша друштвена дешавања истражује, објашњава и коментарише увијек једна те иста група људи које бих назвао “дежурни аналитичари” који знају све и све могу коментарисати - казао је Врањеш.

Према његовим ријечима, честим појављивањем у вези са разним темама једни те исти аналитичари доводе до губитка повјерења код јавности и слабе кредибилитет медија.

- С друге стране, стручњаци су у потпуној позадини. За то кривицу сносе и медији, јер се не потруде да анимирају струку, па тако и академску заједницу. У журби за информацијом и одговорима на дешавања посежу за провјереним, али, нажалост, и истрошеним “дежурним аналитичарима” - рекао је Врањеш.

Додао је да би значајан допринос држави својим иновацијама и услугама могли дати технички факултети и медицински факултет, као што и развоју друштва и заједнице једнако тако могу допринијети и факултети друштвено-хуманистичких наука.

Овај гест бањалучког Филозофског факултета похвалио је и професор Економског факултета на Универзитету у Источном Сарајеву Марко Ђого. Он каже да ће и надлежнима на Универзитету у Источном Сарајеву предложити да ураде исту ствар за све факултете.

- Академска јавност је и те­ како позвана да о актуелним друштвеним темама има неко своје мишљење. Само не треба институцијама приписивати ставове професора који буду изнијети - навео је Ђого.

Додао је да има много професора који имају шта да кажу, али да једноставно немају воље да улазе у изношење јавне ријечи, што, према његовом мишљењу, није природно академском позиву.

- Обично волим да кажем да су први универзитети били испред грчких храмова, а касније испред џамија гдје су људи, између осталих, филозофи и учитељи који су имали шта да кажу, износили своје ставове. Људи су се скупљали да слушају и биљеже - подсјетио је Ђого.

Јавно изношење става и ријечи је нешто, како објашњава Ђого, иманентно академском позиву.

- Зато мени није јасно да људи који имају шта да кажу не желе да се излажу некој врсти критике јавности - додао је Ђого.

Предсједник Клуба новинара Бањалука Синиша Вукелић каже да је за похвалу потез Филозофског факултета, што је на овај начин новинарима покушао да изађе у сусрет и олакша да дођу до треће стране, која је пријеко потребна.

- Данас је све више потребно растумачити неки догађај или неку појаву, а не узети само прву и другу страну. Било би добро кад би по узору на овај факултет и остале образовне установе у Српској доставиле списак професора који су спремни да јавно изнесу своје мишљење и став о одређеној теми - објаснио је Вукелић.

Додао је да је претходне двије-три деценије био огроман проблем за новинарство и медије у цијелој земљи ­то што се, како је навео, није могло доћи до саговорника, па се из тог разлога врте једни те исти људи.

- Новинари су били присиљени да имају истог саговорника за различите теме и то јако често. То код многих у научној заједници изазива фрустрације, зашто неки који нису компетентни говоре и због чега их новинари узимају, а не зову њих - нагласио је Вукелић и додао да је ту најмања кривица новинара, јер су они упорно толико пута покушали да добију неко новог, стручног у својој области и компетентног да нешто прокоментарише. Новинари су, појашњава Вукелић, често били одбијани и под разним изговорима нису могли да добију тражене изјаве.

Допринос

Професор на Факултету политичких наука у Бањалуци Невенко Врањеш рекао је да је став садашњег сазива Владе РС на самом почетку био да се сви факултети изјасне на који начин би могли да допринесу општем добру.

- Факултет политичких наука се изјаснио да би људи са смјера новинарства могли да раде разну аналитику и утичу у информисању. Што се тиче политиколога, они могу радити на креирању јавних политика, анализи међународних односа и усклађивању домаћег политичког система са европским - истакао је Врањеш.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.