Денис Звиздић, предсједавајући Савјета министара БиХ: ММФ нам неће прогледати кроз прсте

Институције БиХ у склопу својих уставних и законских надлежности треба да заврше све обавезе и одмах послије тога ће Међународни монетарни фонд (ММФ) реализовати наредну траншу у склопу аранжмана са БиХ.

Ствари су потпуно јасне, очекује се пуна кредибилност у реализацији преузетих обавеза и због тога у предстојећим процесима нећемо имати никакав повлашћени третман, нити ће нам било шта гледати кроз прсте. Неизвршавање обавеза водило би нестабилности ентитетских буџета, што ентитетске владе може довести у непријатну позицију, рекао је предсједавајући Савјета министара БиХ Денис Звиздић.

Он је истакао да је аранжман са ММФ-ом важан за БиХ, јер је повезан са аранжманима са другим међународним финансијским институцијама као што су Свјетска банка или Европска банка за обнову и развој, али и због структурних мјера које за БиХ значе јачање легислативног и регулаторног оквира, повећан ниво финансијске дисциплине, прихватање савремених стандарда и пракси и знатно ефикаснији и транспарентнији систем надзора и контроле.

* ГЛАС: Како коментаришете чињеницу да они који су потписали Реформску агенду сада опструишу доношење сета закона о акцизама који су дио реформског пакета? Шта стоји иза тога што СДС и ПДП не подржавају измјене Закона о акцизама?

ЗВИЗДИЋ: Без обзира на врло аргументовану потребу усвајања сета закона о акцизама и на оправдано негодовање због изостанка подршке у Парламенту БиХ, евидентан је принципијелан став и однос који је Савез за промјене од почетка имао у вези са овим питањем. Наиме, још од момента дефинисања писма намјере ММФ-у, Савез за промјене или конкретно министар Мирко Шаровић је истицао потребу увођења "плавог дизела" као модела подршке и помоћи пољопривредном сектору. Нико од чланова Савјета министара није био против те идеје, али представници ММФ-а нису били сагласни да такав приједлог постане дио писма намјере. У међувремену су се појавиле и друге идеје у вези са подршком пољопривредном сектору, од којих тренутно барем двије задовољавају критеријум реалности и ефективности. Ријеч је о средствима које ће ентитети добити од исплате клириншког дуга и од наредне транше ММФ-а чији би дио могао и требало да буде усмјерен према пољопривредницима. Што се тиче акциза, то важно питање је нажалост са поља аналитике, струке, јасно дефинисаних пројеката и мјерљивих бенефита пребачено на поље политичког препуцавања, тражења и проглашавања "заштитника" и "издајника", паушалних оцјена и неутемељених процјена. Тиме је потпуно замагљен кључни циљ Закона о акцизама, а то су стотине нових километара аутопута, брзих и магистралних цеста, укупна модернизација инфраструктуре, нове инвестиције и радна мјеста, повећање конкурентности...

* ГЛАС: Како функционише Савјет министара с обзиром на чињеницу да дефинитивно нема парламентарне већине?

ЗВИЗДИЋ: Имајући у виду да је укупан политички амбијент већ дуго оптерећен тензијама и блокадама и да недовољна вјеродостојност и ангажованост у реализацији јавно прокламованих приоритета у вези са интеграцијама у ЕУ, економским развојем и владавином права, дестимулативно утиче на реформске капацитете институција на свим нивоима власти у БиХ, могу са поносом казати да је Савјет министара био и остао кључни генератор позитивних и интеграцијских процеса, који су БиХ приближили ЕУ и омогућили стручну валоризацију и планску употребу домаћих ресурса у функцији укупног економског развоја и социјалне стабилности.

* ГЛАС: Да ли је партнерство СДА, ХДЗ-а БиХ, СДС-а и ПДП-а искрено с обзиром на то да се странке међусобно "минирају" гдје год стигну?

ЗВИЗДИЋ: Мислим да је то груба и недовољно аргументована оцјена односа између наведених политичких партија које, заједно са СББ-ом, чине коалицију на државном нивоу. Напротив, ако анализирамо рад Савјета министара БиХ, а посебно ако имамо у виду чињеницу да смо за двије године једногласно усвојили више од 3.000 аката, онда бисмо сасвим оправдано могли констатовати да је партнерство врло функционално и да су међусобни односи, персонални и институционални, на завидном нивоу. С друге стране, евидентно је да је нажалост, предизборна кампања већ почела и то 15-16 мјесеци прије времена. У времену које долази свједочићемо непродуктивним политичким сукобљавањима, смањеним реформским капацитетима, застојима у реализацији пројеката и стварању атмосфере која ће бити оптерећена радикалном реториком, тензијама и блокадама. То су процеси и активности које су потпуно супротни од кључних приоритета којима би сви императивно требало да будемо посвећени, као што су европске интеграције, економски развој и ново запошљавање, реформа образовног система, социјална сигурност, владавина права и, изнад свега мир, сигурност и укупан просперитет.

* ГЛАС: Колико проблем продубљују превирања у СДА и чињеница да четири, па и пет посланика ове странке често не подржава оно што усвоји Савјет министара?

ЗВИЗДИЋ: Зачуђује упорност којом се пажња медија држи само на посланицима и догађајима у СДА иако скоро истовремено свједочимо бројним изласцима чланова и из других странака. У СДА, као и у свим другим политичким партијама, постоје одређени проблем, али можете бити сасвим сигурни, а то је порука онима који воле, а посебно онима који не воле СДА, да ће СДА и даље остати најјача политичка партија у БиХ.

* ГЛАС: Често Вас помињу као кандидата за лидера странке. Да ли имате тих амбиција?

ЗВИЗДИЋ: Не.

* ГЛАС: Потези лидера СДА Бакира Изетбеговића попут покретања ревизије пресуде донесене на основу тужбе БиХ против Србије за геноцид и оспоравања прославе Дана РС изазвали су велику кризу. Да ли је било неопходно бавити се овим питањима ако имамо у виду бројне проблеме?

ЗВИЗДИЋ: Трагање за истином и правдом је неопходно и мора остати правни и морални императив дјеловања свих који желе да у БиХ и региону буде остварена искрена сарадња и постигнуто трајно помирење. Због тога је неодржива теза да су Изетбеговићеви потези проузроковали кризу, јер се циљано, и са препознатљивом намјером, занемарују стварни узроци проблема, провокација и тензија од којих је перманентно негирање геноцида и злочина почињених над Бошњацима један од најеклетантнијих примјера. Напротив, Изетбеговићеве активности су ишле у правцу исправљања политичке, институционалне, националне и вјерске дискриминације Бошњака и Хрвата и постизања њихове потпуне равноправности у ентитету РС, тражења и доказивања истине о масовним злочинима почињеним на простору БиХ и привођењу правди њихових планера, организатора и извршилаца и коначног досезања предуго чекане правде за све жртве. Прогласити овакве активности сувишним и штетним за дијалог и компромис, представља фалсификовање прошлости и арогантно исмијавање покушајима трасирања пута који би, поплочан истином и правдом, водио ка искреном дијалогу, сарадњи, опроштају и коначном помирењу. Нажалост, свједоци смо да негативна реторика постаје пракса у комуникацији, а радикалне изјаве и национални покличи репери политичке популарности, при чему се ствара амбијент у којем имамо прегласну мањину којој одговарају политичке и националне тензије и врло тиху већину која жели добре комшијске односе и социоекономску сигурност. У таквим односима политичку превагу односе они који играју на карту страха од других, а не они који су посвећени општем добру и жељама и надама свих људи без обзира на њихову етничку припадност. Због тога ретроградни процеси захтијевају јасан став и одговор свих који желе да живе у миру и политичкој, економској и социјалној сигурности.

* ГЛАС: Да ли је Савјет министара могао урадити више, јер и из Парламента БиХ чујемо оцјене да веома мало законских рјешења долази из ове институције?

ЗВИЗДИЋ: Могу поновити стару флоскулу да се сваки посао може радити и боље и брже, али чињенице показују да је управо овај сазив Савјета министара БиХ најуспјешнији до сада. То потврђује усвајање десетина закона, скоро 20 стратегија од којих се на неке попут транспортне чекало годинама и више хиљада других докумената. То је, уз паралелне активности спровођења реформи и на другим нивоима власти, довело до политичког, економског и друштвеног прогреса. Послије вишегодишњег застоја деблокиран је и убрзан процес интеграција у ЕУ, при чему је 2016. година била најуспјешнија "европска" година за БиХ, у којој је прихваћена апликација за чланство у ЕУ и у којој смо добили упитник Европске комисије. Послије дуге стагнације сви витални економски параметри у БиХ су у порасту, имамо константан раст БДП-а, извоза и индустријске производње, док у посљедњих пар година имамо, и то на свјетском нивоу, изузетан раст броја туристичких посјета. У марту је остварен послијератни рекорд у извозу који је износио 950 милиона КМ и био за 22,9 одсто већи него у истом периоду прошле године. Истовремено је отворено више десетина хиљада нових радних мјеста, значајно је унапријеђена регионална и међународна сарадња, остварен је прогрес у борби против криминала и свих облика екстремизма. О свему овоме имамо вјеродостојне, непристрасне и професионалне извјештаје бројних домаћих и страних институција који говоре о стварном, кредибилном и видљивом напретку БиХ.

Упитник

* ГЛАС: Да ли ће БиХ успјети у року одговорити на упитник Европске комисије и крајем ове или почетком наредне године очекивати кандидатски статус за чланство у ЕУ?

ЗВИЗДИЋ: Ако не буде циљаних политичких, односно процедуралних и институционалних блокада, БиХ ће успјешно одговорити на упитник који садржи 3.242 питања чиме ћемо испунити кључни услов за добијање кандидатског статуса. Осим професионалних и стручних одговора на питања, биће потребно сачувати и континуитет у постојању позитивне политичке воље усмјерене ка унапређењу позитивних процеса у БиХ, посебно у сфери европских интеграција и социоекономских реформи. Ако то успијемо, онда је први квартал 2018. оптималан рок да БиХ добије кандидатски статус и тиме отвори сасвим ново поглавље у односима са ЕУ. То ће значити даље институционално јачање и приступ новим фондовима, пројектима, инвестицијама и конкретним бенефитима.

Сарадња са ентитетима

* ГЛАС: Каква је сарадња Савјета министара БиХ са владама РС и ФБиХ и како функционише механизам координације?

ЗВИЗДИЋ: Сарадња је коректна и у маргинама прихватљивих институционалних односа. Од почетног безразложног подозрења, односи су еволуирали у колегијалне са евидентним настојањем да у вези са сваким актуелним питањем пронађемо прихватљиво и уставно утемељено рјешење. Ипак, неоправдана бојазан од такозваног преноса надлежности спутава Владу РС да одлучније подржи активности које би, уз адекватну сарадњу са Владом ФБиХ и Савјетом министара БиХ, довеле до ефикаснијег повлачења средстава из фондова ЕУ који стоје на располагању БиХ, што би имало вишеструку корист за све грађане у БиХ. Што се тиче механизма координације, он је у раној фази функционалности, предвиђена тијела су формирана, до сада именовани чланови су особе високих стручних и искуствених перформанси, тако да очекујем да ће функционисати онако како функционишу и други системи и процеси у БиХ - корак по корак, али стално напријед.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.