Демократија или протекторат?

Грађани БиХ у оба ентитета, припадници конститутивних и других народа већ су се давно опредијелили за демократију. То су показали више пута за посљедњих четрнаест година. Ма колико се некима са стране чинило да избори у БиХ увијек дају исте резултате и актере, у посљедњих неколико изборних циклуса, власт у БиХ се смјењивала демократским, мирним путем и по високим изборним стандардима.

Опредјељењем за европске вриједности направили смо крупне кораке за једно мирно, демократско постконфликтно друштво. БиХ је организовала и провела неколико избора, потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, ушла у Програм Партнерства за мир са NATO савезом и провела низ унутрашњих демократских реформи које су резултовале општим напретком земље ма шта други мислили о томе.

Стварно питање будућности БиХ је демократија или протекторат. Наш одговор је свакако, демократија. Aли, нас политичка дешавања у и око БиХ не увјеравају у то.

Зашто се разговори о тако важним питањима будућности БиХ одвијају у војној бази, која није под контролом власти суверене државе? Каква се порука тиме шаље народима и грађанима БиХ? Је ли тај чин охрабривање демократије или промоција концепта снаге и војне моће у земљи која вапи за демократијом? Шта је са суверенитетом земље која жели бити чланица ЕУ?

Изгледа да неки представници међународне заједнице нису ништа научили из историје међународних односа када је у питању БиХ и Балкан. Умјесто да раскину са интервенционизмом великих сила који су у прошлости годинама проводили њихови претходници, и данас неки представници међународне заједнице поново рјешења за БиХ траже изван њених институција, мимо легитимно изабраних представника и демократских постулата друштва.

Како другачије схватити позив политичким странкама за предстојеће разговоре у Бутмиру, ако не као негирање изборне воље грађана. На разговоре се не позива СДС, друга странка по снази у Републици Српској, а позива странка која није ни излазила на изборе. Је ли то демократија која нам се великодушно нуди као модел понашања?

Ко бира политичке представнике у БиХ? Народ, грађани или међународна заједница? Зашто по избору некога на разговорима нема представника странака које је народ бирао, као ДНС и СДС и других, а позивају се они који иза себе немају демократски легитимитет изабраних представника народа? Не вјерујем да су то одредили и изабрали Карл Билт и Џејмс Штајнберг - а ако нису, ко је онда?

Не могу да схватим да су организатори ових разговора који долазе из земаља са дугогогодишњом демократском традицијом организовали састанак о тако важним питањима за БиХ у војној бази.

Aко је прије четрнаест година у рату било нужно све стране у БиХ довести за преговарачки сто у војној бази Рајт Петерсон у Дејтону, како би се окончао један ратни сукоб, тешко је разумјети да се предстојећи разговори о виталним питањима будућности БиХ данас у миру организују у војној бази Бутмир у околностима које више мистификују ситуацију него што је разјашњавају. Aко су намјере организатора ових разговора часне, зашто се разговори не организују у институцијама БиХ на јаван и транспарентан начин? Овакви политички потези више штете него користе БиХ у њеним настојањима да постане стабилно демократско друштво.

Судбина БиХ се не може рјешавати у војним базама, за дипломатским ручковима у којекаквим замковима или на аеродромима, већ унутар БиХ, искреним, јавним и отвореним разговором легитимних представника грађана и народа у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.