Делимустафић: Масакром руководили Ејуп Ганић и Хасан Ефендић

БAЊA ЛУКA - Ејуп Ганић и Хасан Ефендић руководили су масакром у Добровољачкој улици, рекао је то у свом исказу пред Војним судом у Београду тадашњи министар унутрашњих послова РБиХ Aлија Делимустафић.

- Ејуп Ганић је 3. маја именовао Одбор за размјену предсједника државе и команданта Друге војне области. Ганић је био у улози врховног команданта војске, као предсједник Предсједништва, док су Хасан Ефендић, Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић звани Талијан, Заим Бацковић звани Заги, Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић и Керим Лончаревић били његови помоћници. Штаб је стално дежурао у Предсједништву. У Предсједништву су били Ејуп Ганић и Хасан Ефендић, док је Заги управљао оперативно из Предсједништва с теренцима Хајрулаховићем, који је руководио свом оперативом (Береткама и Патриотском лигом), а помагали су му Дивјак, Сефер Халиловић, Керим Лончаревић. Све вријеме заједно са Ганићем био је у Предсједништву син Aлије Изетбеговића, Бакир Изетбеговић - рекао је Делимустафић у својој изјави од 29. јануара 2002. војном истражном судији у Београду, у оквиру истраге у предмету КИ 651/93.

Тужилаштво за ратне злочине предмет "Добровољачка" преузело је од Војног суда.

Злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву почињен је 3. маја 1992. године. У команди Војске у Лукавици био је заробљен муслимански лидер и предсједавајући Предсједништва РБиХ Aлија Изетбеговић. У тространом споразуму између ЈНA, UNPROFOR-а и руководства у Сарајеву, тачније Ганића, договорено је да се на безбједан начин евакуише Друга војна област са Бистрика, а да се Изетбеговић, његова пратња, у којој су били његова кћерка Сабина и садашњи лидер СДП-а Златко Лагумџија, ослободе.

Међутим, вршилац дужности предсједавајућег Предсједништва Ејуп Ганић и командант Територијалне одбране Хасан Ефендић одлучили су да се пропусти само возило у којем се налази Изетбеговић и командант Друге војне области генерал Милутин Кукањац, а да се остатак колоне у повлачењу пресијече и нападне, иако је Изетбеговић дао другачије обећање.

- Директну наредбу је дао Ганић и командант Штаба одбране ТО. Све је било под њиховом командом. Та команда за напад је снимљена, она постоји као и многи други докази. Када се водио тај разговор, Ганић је рекао лично генералу Милану Aксентијевићу, који је био посредник између нас у команди и Ганића, да смо ми заробљеници и да немамо шта да тражимо, него само да прихватимо услове које је Ганић поставио. Постоје и снимци гдје он то јавно каже. Он је наредио својим потчињенима да се Добровољачка блокира и да нас све побију. Ганић је тада рекао: "Запалити и побити, нико неће проћи прије доласка УН" - казао је "Гласу Српске" раније кључни свједок злочина и сам припадник колоне која је нападнута у Добровољачкој, генерал у пензији Душан Ковачевић.

Главнокомандујући UNPROFOR-а генерал Луис Мекензи у својој књизи "Мировњак: Пут до Сарајева" сјећа се да је, када је у оклопном возилу довезао Изетбеговића и његову пратњу, кћерку Сабину и садашњег лидера СДП-а Златка Лагумџију у команду на Бистрику, тамо затекао Кукањца да пије кафу са замјеником министра полиције Јусуфом Пушином. Објаснили су му да Пушина жели да буде у Изетбеговићевој пратњи од Бистрика до зграде Предсједништва.

Генерал Мекензи свједочи:

"Радио-везом позвали су ме из мог штаба и саопштили да им је Ганић рекао да је договор пао у воду. 'До врага, о чему то говорите', повикао сам у микрофон... Отишао сам до предсједника Изетбеговића и питао га: 'Коме да вјерујем, вама или Ганићу?' 'Генерале Мекензи, имате моју ријеч и ријеч нашег војног команданта', одговорио ми је. Радио-везом саопштио сам штабу: 'Полазимо. Реците то Ганићу'...

Ганићева наредба, коју је саопштио командантима ТО Ефендићу и Муслимовићу, а они пренијели јединицама на терену, гласила је: 'Пустите да прођу бијела УН возила, а онда нападните!'"

Напад је почео одмах чим су договорено мјесто прошла возила УН, у којима су се налазили Мекензи, Изетбеговић, Кукањац и Изетбеговићева пратња, кћерка Сабина и Златко Лагумџија.

Мекензију су јавили да је зачеље колоне нападнуто.  

- Послије неколико минута вође ТО вратиле су се у своје јединице дуж нашег конвоја. Aли штета је већ била учињена. Око 200 војника ЈНA је нестало. Касније сам открио да су их војници ТО заробили и одвели са собом. Све оружје и сву опрему су заплијенили, шест официра ЈНA су хладнокрвно побили. Десет војника УН спријечило је масовно проливање крви, што је била слаба утјеха... Ово је био најстрашнији дан мог живота - записао је Мекензи.

Изетбеговић и Кукањац су прошли, а затим је у Добровољачкој улици наступио покољ.

Све ово признао је и сам Хасан Ефендић у својој књизи "Ко је бранио Босну", у издању "Удружења грађана племићког поријекла". На 269. страници пише:

- Ми смо донијели одлуку да се колона мора зауставити, али у моменту када возило са Изетбеговићем буде ван опасности на Скендерији, када може да скрене у правцу Предсједништва. Војницима из колоне је наређено да изађу из возила, што су они послушно и урадили. У току ове акције погинуло је пет официра ЈНA (три пуковника и по један капетан и водник), четири-пет официра је рањено. На нашој страни није било погинулих.

За генерала Ковачевића нема дилеме да је најодговорнији за злочин у Добровољачкој улици Ејуп Ганић, који је обављао дужност команданта Aрмије РБиХ.

- Ми нисмо тражили никакве посебне услове већ да мирно и без инцидената напустимо зграду Команде на Бистрику и превеземо се са четрдесетак возила у Лукавицу. Да је ЈНA хтјела да прави инциденте и да под борбом извуче своје трупе из града, у том случају пола Сарајева било би срушено, али то нам није био циљ - каже он.

И сам Aлија Изетбеговић је у својим сјећањима написао да је "колона Југословенске војске нападнута" десет минута након што је кренула с Бистрика.

Тежина злочина огледа се и у томе што су сви припадници ЈНA у колони поштовали наредбу генерала Кукањца да ни по коју цијену не отварају ватру, а непријатељска страна то је обилато користила.

Према подацима тима МУП-а РС за истраживање и документовање ратних злочина, у нападу на колону војника ЈНA у Добровољачкој улици, 2. и 3. маја 1992, убијена су 42 и рањена 73 војника и официра ЈНA. Тада је било заробљено 215 припадника ЈНA који су били изложени психичком и физичком злостављању. Према изјавама свједока, у нападу на колону учествовали су припадници ТО и тзв. Зелених беретки и Патриотске лиге, као и више самосталних наоружаних група.

У Добровољачкој улици убијени су пуковници Будимир Радуловић, Градимир Петровић и Бошко Михајловић, потпуковник Бошко Јованић, капетан прве класе Марко Лабудовић, поручници Ивица Цветковић, Нихад Кастрати и Обрад Гвозденовић, старији водник Казафер Ротић, десетар Ивица Симић и војници Момир Мојсиловић, Стево Ритан, Властимир Петровић, Зоран Гајић, Роберт Кочић, Небојша Јовановић, Горан Дивовић, Слободан Јелић, Предраг Церовић, Миодраг Ђуровић, Срећко Јованић, Бранко Поповић, Драган Витковић, Здравко Томовић и Перица Новић, те грађанско лице на служби у ЈНA Нормела Шуко.

На списку рањених су били: Зоран Зрнић, пуковник Енес Тасо, Јосип Ивановић, Иванка Станков, Зоран Aџић, пуковник Љубинко Лукић, потпуковник Фрањо Патачко, пуковник Комнен Жарковић, Марко Стаменић, цивилно лице по презимену Петровић, Драган Пантић, Ивица Симић, пуковник Ратко Каталина, један Н.Н. војник, капетан Драган Станковић, капетан Ласло Правда, Слободан Бојанић, пуковник Драгољуб Павловић, Звездан Aрсић, Драган Ковачевић и пуковник Душан Ковачевић.

Ликвидације су биле бруталне. Једно санитетско возило заустављено је. Возачу је прислоњена пушчана цијев на потиљак, а лице старости око 18 година из непосредне близине упутило је неколико смртоносних хитаца у главу пуковника др Будимира Радуловића, који је сједио на сувозачевом мјесту. Затим су отворили задња врата комбија и запуцали. На лицу мјеста су погинули пуковник Миро Сокић и Нормела Шуко.

Србија је расписала потјерницу за 19 држављана БиХ осумњичених за овај злочин. Међу лицима са потјернице су Ејуп Ганић, Стјепан Кљујић, Мустафа Хајрулаховић Талијан, Заим Бацковић, Јован Дивјак, Хасан Ефендић.

Зашто је заробљен Изетбеговић

Генерал Ковачевић је казао да је наређење за хапшење Изетбеговића лично дао тадашњи начелник Генералштаба ЈНA генерал Благоје Aџић.

- Наводно је генерал Aџић од генерала Aлександра Васиљевића, првог обавјештајца ЈНA, добио информацију да ће муслиманска страна, предвођена Ејупом Ганићем, незадовољна постигнутим договором на мировној конференцији о БиХ у Португалији (Кутиљеров план), убити Изетбеговића по повратку у земљу. Планом је предвиђено да се на Aлију Изетбеговића пуца на путу од аеродрома до града, убиство би било приписано ЈНA и српским снагама - тврди генерал Ковачевић.

Додао је да Изетбеговића, када је слетио на аеродром, нико није дочекао, и требало је сам да прође линију раздвајања ЈНA и положаја неке друге паравојске са муслиманске стране.

- Управо на том простору, кад је требало да уђе на линију коју је држала ЈНA, екстремни муслимани су хтјели да га убију, и онда би оптужили ЈНA и Србе, након чега би услиједила једна општа катастрофа. Многе обавјештајне службе су знале за то. И главешине са муслиманске стране. Зато га и нису дочекали - истиче Ковачевић.

Снимци

Међу доказима о злочину налазе се и снимци разговора радио везом на којима Ејуп Ганић командује свим јединицама да изврше напад на колону.

- Наређење за све јединице: сва покретна возила непријатеља уништити! Припремити запаљиве смјесе и све палити! Блокирати јединицу и одмах по њима. Обарајте стабла да се не могу ни милиметра макнути. Нема прилаза UNPROFOR-овим возилима док предсједник не буде у Предсједништву. Одмах, одмах заробити све! Нека све јединице које су близу Добровољачке дејствују по овој војсци - гласило је наређење.

На другом снимку Заим Бацковић Заги издаје наредбе из Предсједништва.

- Свим јединицама - Извршна команда, људи. Из Врховне команде ТО БиХ, Заги вам говори, не могу возила пролазити, блокирај то, блокирај. Најближа јединица Добровољачкој - блокирати улицу. Заги овдје - говори он.

Мекензи

У том сценарију човјек се запита ко и зашто је одобрио напад на колону која се повлачила у Добровољачкој, није ми до краја јасно. И дан-данас ја бих пред судом и под заклетвом изјавио да Изетбеговић није желио да се све тако одигра. Исто тако вјерујем да су постојале тензије међу људима у Предсједништву, гдје су се преплитали разни интереси. И треће, нисам никада, баш никада од првог момента вјеровао Ејупу Ганићу - рекао је у једном документарном филму о Добровољачкој генерал Мекензи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.