Дејтон обезбиједио функционисање БиХ

Ж. Башић, Г. Маунага 19.11.2009 23:00

Фото: Дејтон обезбиједио функционисање БиХ

БAЊA ЛУКA - Дејтонски мировни споразум којим је окончан троипогодишњи рат у БиХ парафиран је прије четрнаест година, 21. новембра 1995. године, у војној ваздухопловној бази Рајт Петерсон код Дејтона у америчкој држави Охајо.

Тај датум у Републици Српској обиљежава се као дан којим је успостављен мир, док се потписивање Дејтонског споразума не обиљежава у Федерацији БиХ.

Према оцјени званичника из РС, Дејтонски споразум најбоље је прецизирао односе у БиХ и обезбиједио њено функционисање и сада и у будућности.

Предсједник Владе РС Милорад Додик раније је истакао да је Дејтонски споразум добро избалансиран документ који је омогућио функционисање БиХ и да они који одлуче да уруше баланс између ентитета и заједничких органа ризикују да доведу у питање многе ствари у БиХ.

Споразум је званично потписан у Паризу, 14. децембра 1995. године, а свој потпис на документ ставили су тадашњи предсједници БиХ, Хрватске и Србије, Aлија Изетбеговић, Фрањо Туђман и Слободан Милошевић.

Преговори у циљу зближавања зараћених страна, трајали су три недјеље, а предводио их је тадашњи помоћник државног секретара СAД Ричард Холбрук. У преговорима је учествовао и амерички генерал Весли Кларк, као и представници ЕУ и Контакт групе (Енглеска, Француска, Њемачка и Русија).

Дејтонским споразумом, који је уједно и Устав БиХ, БиХ је територијално уређена као двоентитетска држава састављена из Федерације БиХ и Републике Српске са три конститутивна народа. Власт је подијељена на државни и ентитетске нивое.

Један од основних принципа на којима је Дејтонски споразум био заснован била је територијална подјела БиХ по кључу 51 одсто ФБиХ и 49 одсто Републици Српској који је усагласила тзв. контакт група.

Aрбитражни поступак у вези са брчанским коридором накнадно је вођен чиме је успостављен дистрикт Брчко.

Гаранти у очувању и примјени Дејтонског споразума су и потписнице Хрватска и Србија.

Српски званичници значај Дејтонског споразума виде у чињеници да је тим документом РС постала политички фактор и да споразум гарантује опстанак тог ентитета и Срба у БиХ.

Свјетска јавност подијељена је по питању ревизије Дејтонског мировног споразума. Русија је изричита у поштовању и примјени изворног Дејтонског споразума, Европа је подијељена, а СAД подржавају напоре да БиХ успостави функционалност која нарушава баланс успостављен споразумом.

У посљедње вријеме политичари из ФБиХ, подржани дијелом међународне заједнице, захтијевају ревизију Дејтонског споразума и уставно преуређење БиХ.

Подјеле

Дубоке подјеле у схватању Дејтонског споразума присутне су још од потписивања тог документа и то је један од кључних проблема у политичким односима у БиХ. За политичке снаге у РС Дејтонски споразум основ је свих разговора о уставним промјенама јер је њиме одређена територијална организација и гарантована равноправност народа.