Дејтон - кључ опстанка и будућности БиХ

Вашингтон - Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић поручила је данас у Вашингтону да је 20 година након потписивања Дејтонског мировног споразума важно не само обиљежити мир који је споразум донио БиХ, него и поново се обавезати на досљедну примјену политичког система који је на мудар начин овим споразумом успостављен, јер у томе лежи кључ опстанка и будућности БиХ.

Цвијановићева, која у Вашингтону учествује на конференцији коју поводом 20 година Дејтонског мировног споразума организује угледни амерички магазин "Форин полиси", у уводном излагању је напоменула да је Дејтонски мировни споразум произвео обавезујуће међународне уговоре чији циљ није био само окончање трагичног грађанског рата, него и успостављање дуготрајне структуре одрживог политичког система у БиХ.

"Споразум је уважио реалности, те је и предвидио децентрализовану структуру, која ће гарантовати основне заједничке функције такве сложене уставне архитектуре, али и направити довољно пространу унутрашњу аутономију њених саставних дијелова са јасно разграниченим надлежностима", истакла је она.

Премијер Српске је додала да је очито да су аутори споразума сматрали да је овакав аранжман неопходан за одржив мир и функционисање такве децентрализоване структуре, која је, у суштини, осмишљена као унија три народа, као и да су аутори, конципирајући споразум, уважили чињеницу да је велико међусобно неповјерење три народа, које вуче коријен из њихових историјских искустава, кулминирало трагичним ратом, па су и понудили формулу која гарантује мир, али и функционалност која почива на уставном разграничењу.

"Без свијести о овим реалностима не би било ни споразума, нити би било БиХ. Колики су стварни домети функционалности такве уставне структуре није било могуће измјерити, јер је она стално била или оспоравана и опструисана или под притиском да се мијења", навела је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, јасно је да се политички систем, успостављен дејтонским уставом, темељи на претпоставци да дугорочна стабилност БиХ зависи од ентитета са широком аутономијом и има уграђене снажне уставне механизме заштите сва три конститутивна народа, како би се спријечила дискриминација или повреда интереса једног од стране другог или друга два конститутивна народа.

"Нажалост, незаконите промјене уставне структуре, које су провели високи представници својим наметнутим одлукама, довеле су управо до оних проблема и девијација које је споразум настојао да спријечи", подсјећа Цвијановићева.

Она је навела да се један озбиљан примјер односи на Суд и Тужилаштво БиХ, институције које је наметнуо високи представник супротно Уставу БиХ, који судску власт даје ентитетима.

"Суд и Тужилаштво БиХ испољавају образац дискриминације српских жртава ратних злочина, с једне стране, и незаконитог проширења надлежности на ентитетске законе, с друге стране. Правосуђе примјењује праксу ретроктивности закона коју не познаје модерно судство, производећи тако трагичне дискриминаторске посљедице и неједнакост у судским процесима", упозорила је премијер Српске.

Она је напоменула да је све то толерисала или чак подстицала међународна заједница, помажући да се на тај начин креира и политичка слика претходног рата путем пресуда правосудних инситуција БиХ, за које су чак и ти странци понекад тврдили да су под бошњачким полиичким утицајем.

"У настојању да се одбрани интервенционизам високог представника и релативизује страшна грешка која је тим интервенционизмом почињена, брани се, а тиме и задржава нешто што би свака нормална земља пожељела и настојала да отклони или уклони из свог система", навела је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, цијена одбране ове девијације је превисока, а плаћају је грађани, као и сам правосудни систем јер је он постао супротстављен принципима на којима би требало да функционише.

"Тако се пракса коју тај систем производи претворила у правну произвољност и представља удар на струку, удар на правду и правну сигурност, удар на повјерење у правосудни систем", оцијенила је премијер Српске.

Поред ових девијација, истиче Цвијановићева, неконтролисана акумулација институција на нивоу БиХ и потрошња која се за њих везује довела је до невјероватног расипништва.

Цвијановићева упозорава да је БиХ, како је то констатовано и у извјештајима одређених међународних организација, суочена са поплавом нових агенција, од којих многе имају просторије и запослене, али не и јасне задатке, тако да раде мало или ништа, а све то покрива енорман буџет институција БиХ који је растао како је растао број агенција и административних радника које оне упошљавају.

"Данас се с правом можемо запитати да ли смо се одмакли од брижно постављене дејтонске структуре која је требало да гарантује не само мир, већ и институционалну фунцкионалност засновану на јасном разграничењу надлежности Одговор је 'да'. Али ако се запитамо да ли нас је то довело до система који је мање скуп, а више ефикасан, и да ли смо тиме добили већу унутрашњу кохезију, а у крајњем случају, и веће унутрашње разумијевање, онда одговор гласи 'не", истакла је предсједник Владе Српске.

Она је напоменула да дејтонски устав промовише функционалну власт уз свођење политичког конфликта на најмању мјеру, те додала да је у вишенационалном уређењу, какво је БиХ, постизање консензуса на нивоу државе само по себи компликовано, али није немогуће онда кад се поштује разграничење надлежности.

"Проблем је у томе што се превише експериментисало, вјештачки ометајући уставну структуру да функционише, умјесто да јој је омогућено да покаже колики је обим функционалности који се у оквиру таквог система може постићи", навела је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, тим ометањем природне структуре да функционише повећан је раздор и дисфункционалност БиХ или једноставно речено - те незаконите промјене дејтонске структуре и разне интервенције учиниле су БиХ гором, а не бољом.

"Зато је данас, 20 година након Дејтона, јасно како мора изгледати нова реформа: треба се вратити основној дејтонској структури, и разумно и одговорно одредити шта је то друго што уз оно основно дејтонско треба евентуално постојати да бисмо се кретали ка ЕУ. Гаранција за кретање ка ЕУ није број институција, већ оно што оне раде да би се извршило прилагођавање система", истиче Цвијановићева.

Она наводи да таква реформа захтијева педантну анализу свег досадашњег вјештачког централизовања органа супротно Уставу, које је чињено кроз поступке који су увијек више личили на експеримент, него на промишљено поступање високих представника.

"О таквом приступу међународне заједнице свједочи и изјава једног бившег британског амбасадора који је рекао да 'бонска овлашћења немају никакав стварни правни основ и да су се изродила у међународно политичко блефирање у игри моћи, коју су високи представници узастопно умотавали у правнички језик да би цијела ствар изгледала импозантно и неизбјежно", подсјетила је премијер Српске.

Она је додала да се данас несумњиво може извести неколико закључака - да дејтонски устав остаје једини оквир који гарантује опстанак БиХ, као и да децентрализована струкура није сметња ниједном процесу, па тако ни процесу европских интеграција.

"Да бисмо се заиста и кретали ка ЕУ неопходно је ревитализовати дејтонске принципе, а од прегломазне, вјештачки направљене вандејтонске институционалне структуре одабрати само оно што је заиста потребно за кретање БиХ ка ЕУ", сматра Цвијановићева.

Осим тога, истакла је Цвијановићева, може се закључити да се данас, 20 година након Дејтона, нису промијенили разлози и стварност због којих се прибјегло децентрализацији земље приликом њеног креирања, па је стога нереално, непродукивно и крајње штетно било какво даље експерименисање са сруктуром коју је Дејтонски споразум успоставио.

На конференцији у Вашингтону обратиће се и предсједник групе "Форин полиси" /Фореигн Полицy/ и главни уредник Дејвид Роткоф, политички аналитичар Стивен Мејер, директор Представништва Српске у Вашингтону Обрад Кесић, некадашњи премијер СР Југославије Милан Панић, амбасадор САД у БиХ од 1997. до 1999. године Ричард Каузларич, бивши супервизор за Брчко дистрикт Сузан Џонсон...

Угледни амерички магазин "Форин полиси" организовао је конференцију поводом 20 година Дејтонског мировног споразума с циљем размјене мишљења и ставова. Овај угледни часопис током 40 година постојања извјештава и организује догађаје о актуелним темама из области спољне политике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.