Дејтон 2 - потреба или даља разградња државе?

Сарајево, Бањалука - Дејтон 2, нужност и потреба унутрашњег преуређења или процес који би додатно дестабилизирао државу, питање је које већ други дан заокупља јавност, али и кључне политике у БиХ.

Наиме, лавину реакција изазвала је вијест о томе да је Мајкл Тарнер, амерички конгресмен и бивши градоначелник Дејтона, у писму америчком државном секретару исказао забринутост за ситуацију на Балкану те истакао нужност потписивања Дејтона 2, "што би покренуло процес помирења у регији".

Прве реакције су биле очекиване, од потпуног одбацивања ове идеје, резерве, па до подршке једном оваквом могућем процесу, а слични ставови исказани су и данас.

Миро Лазовић, један од чланова бх. делегације у Дејтону 1995, сматра да су БиХ нужне уставне промјене, било кроз Дејтон 2 или на неки други начин.

"Конгресмен Тарнер је својим писмом државном секретару глас разума након хашких пресуда и осуђених политика Србије и Хрватске према БиХ.

Дакле, промјене су неминовне, и очекујем веће учешће америчке администрације у постизању рјешења које ће од БиХ коначно направити стабилну и функционалну државу на путу ка ЕУ", истиче Лазовић.

Управо супротан став заговара Игор Црнадак, шеф бх. дипломатије, који се недавно сусрео с Весом Мичелом, новим помоћником државног секретара САД за Европу.

"Мислим да ће политика коју ће водити нова администрација, а што је и мени потврдио господин Мичел, бити она која наставља да поштује Дејтонски споразум, унутрашње уређење у БиХ. Нама у РС је најважнија дејтонска структура и позиција РС, и мислим да ће то наставити да има подршку Вашингтона", изјавио је Црнадак током недавног дружења с новинарима.

И аналитичари немају јединствен став. Сарајевски професор Асим Мујкић сматра да су неопходни захвати у Дејтону, наводећи да он најприје није у складу с европским конвенцијама о људским правима и слободама.

"Ти дијелови треба да буду трансформирани, без обзира на расположење политичких елита. И сам сам био заговорник унутрашњег договора, међутим, данас у Београду и Загребу напросто не постоји добра воља за равноправним и добросусједским односима, а то подржавају и дијелови бошњачке политичке елите, јер јако добро живе у овом стању", истиче Мујкић.

Мостарски професор Славо Кукић, такођер, сматра да БиХ треба други уставни устрој, но и поручује да "ниједан сам од себе није свемоћан".

"И овакав Дејтон пружа солидне основе за промјене, али се то не користи. Наиме, нити један устрој не може учинити ништа у амбијенту у којем имате етно-националне филозофије које исијавају мржњу. Дакле, ако свијет жели извршити притисак, онда он мора ићи у смјеру рационалне организације БиХ и стављања ван снаге фашисоидних филозофија", поручује Кукић.

Тања Топић, политички аналитичар, сматра да би било изузетно тешко постићи унутрашњу сагласност за неки нови Дејтон 2.

"Мислим да би то могло довести до даљих унутрашњих трвења, јер у БиХ не постоји минимални консензус и најмањи заједнички именитељ у њеном функционисању. Мислим да би у том евентуалном отварању Пандорине кутије свака етнонационална страна настојала извући максимум само за сопствену етничку скупину, а како су ти циљеви дијаметрално различити, чини ми се, иако звучи парадоксално, да би се ишло у даљу разградњу државе", каже Топићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.