Деценије пролазе, границе и даље у магли

САРАЈЕВО - Институције у Србији и Хрватској настављају да игноришу позиве који им стижу из БиХ да заједно сједну за сто и ријеше питање разграничења.

Наведено је ово у најновијем извјештају Комисије за границу БиХ у којем су сабрани резултати рада за другу половину прошле године. 

- Није било активности у вези са рјешавањем граничних питања са Хрватском и Србијом. Упутили смо писма намјере према представницима једне и друге земље о спремности наставка разговора о граници, али на нашу адресу још нису стигли одговори - наведено је у извјештају Комисије. 

Тиме фактички ни нови састав Комисије за границу није имао успјеха да ступи у контакт са колегама из Загреба и Хрватске. Наиме, Савјет министара је крајем маја прошле године донио одлуку о оснивању Комисије за границу БиХ у чијем је саставу тренутно шест умјесто ранијих девет чланова. Они су именовани на мандат од три године, а као ни њихове колеге из претходних сазива нису успјели да ступе у контакт с надлежнима из Србије и Хрватске и да се помјере с мртве тачке када је ријеч о рјешавању спорних тачака разграничења. 

Са друге стране, чланови домаће комисије имали су среће када је ријеч о састанку с колегама из Црне Горе, с којима су у децембру одржали заједничку сједницу. На том састанку, наводе у Комисији за границу БиХ, разматрана су актуелна питања разграничења двију земаља те је договорено интензивирање сарадње.

Уговор о граници између БиХ и Црне Горе потписан је у Бечу крајем августа 2015. године, а Предсједништво БиХ га је ратификовало почетком 2016. године.  

Комисија за границу БиХ припрема текст основа за вођење преговора за закључивање протокола о одређивању тромеђне тачке између БиХ, Црне Горе и Хрватске, а предуслов за реализацију наведених активности јесте то да Савјет министара БиХ да сагласност на именовање чланова Стручне групе за учествовање у раду заједничких радних тијела за идентификацију и обиљежавање границе са сусједним земљама. 

-  Надамо се како ће се ово питање у скорије вријеме ријешити. Та одлука прослијеђена је Савјету министара, али одговоре од њих још немамо - закључују из надлежне Комисије за границу. 

Полемике о идентификацији и обиљежавању граничне линије са Србијом и Хрватском трају годинама, а у неколико наврата у ту причу се умијешала и политика те тако додатно закомпликовала ионако сложене преговоре, посебно када је ријеч о дијеловима о којима морају преговарати са делегацијама званичног Београда и Загреба. 

Посљедња сједница дипломатске комисије за границу између Србије и БиХ била је у јуну 2010. године у Београду. Дужина неутврђеног дијела границе је око 300 километара, а ту су спорне четири тачке, односно хидроцентрале "Бајина Башта" и "Зворник", дио пруге Београд - Бар која пролази кроз БиХ те општине Прибој и Рудо. 

Од 2005. године до данас није било активности везано за границу између БиХ и Хрватске, осим безуспјешних заказивања заједничких сједница.

Током рада комисије за границу БиХ и Хрватске на идентификацији границе исте су се придржавале само граница катастарских општина, што је проузроковало одређене проблеме и спорове, а нарочито на подручју ријеке Уне, од насеља Ивањска до ушћа ријеке Уне у Саву у дужини од око 100 километара, гдје граница пресијеца ријеку на око 20 мјеста.

Састав Комисије 

У саставу Комисије за границу БиХ налази се по један члан из министарстава цивилних послова, безбједности и спољних послова на нивоу БиХ те три члана ентитетских управа за геодетске послове.

- Коначна листа чланова Комисије за границу је у потпуности испоштовала приједлоге Владе Републике Српске, Владе ФБиХ те министарстава безбједности и спољних послова БиХ. Процјена стручности и способности да испуне обавезе чланства у наведеном тијелу је у цијелости препуштена предлагачима - казали су "Гласу" раније у Министарству цивилних послова БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.