Дебата из Њујорка сели се у Бањалуку

БАЊАЛУКА - У Народној скупштини Републике Српске сутра би требало да буде иницирана нова расправа о такозваним бонским овлашћењима и судбини Канцеларије високог представника (ОХР) у БиХ, сазнаје "Глас Српске".

У скупштинској сали сутра би, према већ предложеном дневном реду, у десет часова требало да почне 19. редовна сједница републичког парламента, али се, према сазнањима "Гласа", припрема материјал за допуну дневног реда.

- Тачка се тиче ОХР-а, његовог затварања и бонских овлашћења. Предсједник Скупштине ће тражити подршку Колегијума за допуну дневног реда - рекао је наш извор упућен у дешавања.

Са предсједником Скупштине Ненадом Стевандићем нисмо успјели да ступимо у контакт до закључења овог броја "Гласа", а уколико се ситуација данас буде и одвијала по плану, то ће дати нови смисао изјавама званичника Српске.

Највећи степен сагласности

На сједници Савјета безбједности Уједињених нација (СБ УН), одржаној прошле седмице, виђен је до сада највећи степен сагласности у погледима САД, Русије и Кине о међународном присуству у БиХ. Речено је да је вријеме да се иде ка постепеном затварању ОХР-а и да процеси полако прелазе у руке домаћих званичника.

Међутим, упоредо са тим отворено је питање одлука које су током мандата у БиХ доносили високи представници, позивајући се на закључке из 1997. и конференцију у Бону, на основу којих су увелико измијенили дејтонску те и уставну структуру БиХ.

Улога ОХР-а је, наиме, дефинисана у Дејтону у новембру 1995. Недуго затим у Лондону је 8. и 9. децембра засједала Конференција за спровођење мира с циљем да мобилише међународну заједницу. Један од закључака био је формирање Савјета за спровођење мира (ПИК).

Савјет се на министарском нивоу састао још пет пута. Најпознатија је Бонска конференција у децембру 1997, одакле коријене вуку та бонска овлашћења која су високи представници користили да доносе амандмане на уставе, законе и њихове измјене и допуне, смјењују функционере и забрањују им учешће на изборима, одузимају права и лична документа без права на жалбу.

У међувремену су и поједини бивши високи представници јасно признали да то и није у складу са Дејтоном.

Одлуке

Из Републике Српске је протеклих дана поручивано да морају бити стављене ван снаге одлуке страних дипломата у фотељи високог представника. Посебно је истакнута одлука којом је Валентин Инцко посљедњег дана мандата у БиХ измијенио Кривични закон БиХ, забрањујући негирање геноцида те оне на којима стоји потпис Кристијана Шмита којег Српска не признаје откако је 2021. ступио на дужност, тврдећи да није легално именован, што сматрају и Русија и Кина.

Премијер Саво Минић је, на примјер, казао да су то нелегалне, нелегитимне, незаконите одлуке и да ће се радити на томе да буду стављене ван снаге не само јер су на штету искључиво Српске, већ што нису донесене у процедури.

- Покретаћемо све могуће поступке да их ставимо ван снаге и да правни статус вратимо у пређашње стање, односно прије доношења тих накарадних одлука - рекао је Минић Срни.

Тим ријечима актуелну ситуацију су коментарисали и остали званичници, али је остало отворено питање на који начин је заправо могуће поништити одлуке које су наметали високи представници који су дио БиХ још од Дејтона који је потписан у новембру 1995. године.

Исто мишљење немају ни сви правници и стручњаци за уставно право те има неколико путева који би могли да воде до рјешења, али на сваком постоје и, имајући у виду политичке и међустраначке односе у БиХ, одређене и тешко премостиве препреке.

Најједоставнији пут

Најједноставнији пут је поништавање одлука у Парламентарној скупштини БиХ, али је у садашњим околностима немогуће, што се и показало 2024,. када није прошао приједлог СНСД-а који је изашао у том правцу.

Као мјесто одлуке помиње се и Уставни суд БиХ, који већ у раду има захтјев СНСД-а за оцјену уставности фамозног члан 203а Кривичног закона БиХ који се односи на неизвршавање одлука високог представника.

Појединци, с друге стране, сматрају да би у цијелу причу требало да се укључи Савјет за примјену мира, односно ПИК, док се као опција помиње и излазак пред Међународни суд правде, који је именован резолуцијом СБ УН.

Асистент на Правном факултету у Бањалуци Марко Ромић је подвукао да је најстрашније у вези са бонским овлашћењима њихова злоупотреба, а то је квазизаконодавна и квазиуставотворна активност високих представника у протеклих 30 година.

Уклањање бонских овлашћења на дејтонски допустив начин који би, како је навео, показао одређени суверенитет БиХ би био констатација Уставног суда БиХ о некомпатибилности са Уставом, односно Анексом десет Дејтона.

- На том правцу је и Парламентарна скупштина БиХ, а политички, исто тако зрео и снажан начин уклањања би био у једином међународном тијелу које је повезано са институцијом високог представника, а то је СБ УН. Оба пута, правни дејтонски и међународно-правни путем система УН, би били добри модуси за уклањање тог највећег непријатеља дејтонског поретка, а то су закључци из Бона - истакао је за "Глас" Ромић који је спољни члан Одбора за уставна питања републичког парламента.

У Скупштини Српске су и ранијих година усвајани закључци у вези са ОХР-ом те улогом високих представника, указујући на то да су отишли далеко изван својих правних оквира и начинили велику штету на темељу БиХ који се зове Дејтонски мировни споразум.

Примјер Лајчака

Републички званичници су небројено пута тражили од Кристијана Шмита да повуче своје одлуке. Као примјер је навођен и потез Мирослава Лајчака, који је крајем 2007. године, током мандата на мјесту високог представника у БиХ, повукао, односно модификовао своје првобитне одлуке о начину гласања у институцијама БиХ након што је првобитно наметнуо пакет мјера с циљем деблокаде рада Савјета министара и Парламентарне скупштине БиХ.

Он је, наиме, касније донио одлуку у виду "аутентичног тумачења" закона и тако практично ублажио своје раније мјере.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.