Давор Прањић: Хрвати траже само оно што им припада

Дејтонска БиХ тренутно је једина реална и као таква само може опстати. Хрвати траже само оно што им припада, а то не оспоравају другима, казао је "Гласу" потпредсједник Републике Српске Давор Прањић, који се осврнуо и на приче о могућем оснивању трећег ентитета.

- То у овом тренутку није реално. Треба сагледати реалности. Као представници хрватског народа желимо да се минимум изборног законодавства измијени како би бар једну ставку, спорну за сада, ријешили, а то је да хрватског члана Предсједништва бирају Хрвати, а не неко други. То је корак који ће нам учврстити вјеру у опстанак БиХ - казао је Прањић.

Коментарисао је и несавршености у самом Уставу и у функционисању земље.

- Прошло је 30 година од рата. Можда је било доста бољих прилика да се нешто промијени, али није. Налазимо се у  изазовним временима и сада можда није реално разговарати о неком преуређењу, али да би било можда боље, би свакако - навео је Прањић са којим смо разговарали и о кризи у којој се налази БиХ, европским законима које власти треба да донесу, те положају Хрвата у БиХ.

ГЛАС: Како оцјењујете тренутну политичку ситуацију у БиХ?

ПРАЊИЋ: Налазимо се у изазовној ситуацији. Кључан у свему је политички договор свих конститутивних народа у БиХ. Од завршетка рата обиљежавамо 30 година, а живимо и даље у неразјашњеним околностима и нејасним ситуацијама. Протекла година је и те како изазовна била. Без договора и уважавања легитимитета и легалности три конститутивна народа са њиховим правима неће бити ни напретка земље.

ГЛАС: Према неким прогнозама оваква ситуација у земљи могла би да се задржи све до општих избора 2026. године. Дијелите ли то мишљење?

ПРАЊИЋ: Тешко је било шта прогнозирати. Након избора 2022. били смо  и те како оптимистични. Као представници Хрвата у БиХ кроз ХДЗ који је предводио већи дио процеса борили смо се и носили тај оптимизам. Међутим, све је једно вријеме ишло добро, а накнадно су услиједила бројна неслагања одређених политичких опција, што је допринијело настанку кризе. Имамо један наратив који се кроз године које су иза нас и те како вртио. Не тражимо апсолутно ништа ни од кога што припада другим конститутивним народима, већ само оно што припада хрватском народу, а исто то не оспоравамо другима. То је једна ситница, минимум, и у суштини и основ функционисања ове специфичне земље.

ГЛАС: Највећа полемика на нивоу БиХ тренутно се води око успостављања канцеларије главног преговарача БиХ са ЕУ, те закона о ВСТС-у и Суду БиХ. Вјерујете ли да ће ти услови бити испуњени до краја године?

ПРАЊИЋ: Оптимиста сам. Позивамо да се изнесу, ако већ постоје неки аргументи који су спорни, те да се о њима води расправа и да се нађе најбољи модел за рјешавања потенцијалних проблема. Позицију главног преговарача треба што прије успоставити, јер би то допринијело цијелом процесу и олакшало би функционисање Савјета министара. Када је ријеч о спорним законима, то питање није за нас. У потпуности смо на располагању и позивамо на разговор и договор. Јако мало се расправљало о томе шта је то у суштини спорно и шта то треба институције из Републике Српске да прихвате, односно евентуално да измијене ако је нешто спорно. Ту мора постојати политичка воља. Исто тако странке из Сарајева не треба то да оспоравају. Морамо се договорити како бисмо очували мир и стабилност у БиХ и добили оно што је и те како бенефит за БиХ, а то је приступ Европској унији. С обзиром на то да географски, али и на све друге начине припадамо европској заједници, с те стране треба да се угледамо на земље које су то и искористиле. Примјер је Хрватска која је искористила све бенефите Европске уније. И ми смо на добром трагу, тако да гајим наду да ће сви схватити реалност својих ситуација и позиција и разговарати о спорним питањима и ријешити их.

ГЛАС: Потписивали сте и указе о проглашењу закона Српске због одузимања мандата предсједнику Републике, између осталог и онај којим се уводи помоћни састав полиције. Тај закон појединци из Сарајева оцијенили су неуставним. Како гледате на све то?

ПРАЊИЋ: Уставна обавеза потпредсједника је, између осталог, и потписивање указа о проглашењу закона, тако да ја ту не видим ништа спорно.

ГЛАС: Какав је положај хрватског народа у Републици Српској? Повуците нам паралелу између положаја Хрвата у Српској и ФБиХ.

ПРАЊИЋ: Увијек може боље. Оно што не иде у прилог јесу бројке. Мали број Хрвата живи на подручју Републике Српске, али је чињеница да они ту живе, егзистирају, раде, те да им нису ускраћена права. Могу да напредују, да се запошљавају, односно учествују у свим процесима у Републици Српској. Чињеница је и да Хрвати на подручју Српске нису продали своја имања, тако да с те стране то нам даје оптимизам. Имамо доста добрих примјера, општина попут Котор Вароша, Брода, Градишке, Дервенте, у којима се људи самоиницијативно враћају, обнављају куће, односно оне које нису прошле кроз регионални стамбени програм. Обнављамо и путну инфраструктуру, електромрежу, као и водоводну мрежу. Имамо и примјера инвестиција хрватских привредника у Републику Српску. Када је ријеч о ситуацији у ФБиХ, у већини случајева је тај положај добар. Међутим, ако узмемо у обзир општине у којима су Хрвати у ФБиХ мањинска заједница, тамо имају више проблема него у Републици Српској.

ГЛАС: Простора да се ради и даље има.

ПРАЊИЋ: Наравно. Трудимо се бити репрезентативни примјер сваког Хрвата који живи у БиХ. У протекле три године мандата били смо доступни свима који су хтјели своје интересе као хрватски народ тражити и исказати. Трудимо се бити дио комплетне заједнице, реални са ситуацијом у којој живимо.

ГЛАС: Шта је урађено у протекле три године Вашег мандата на позицији потпредсједника Српске из реда хрватског народа?

ПРАЊИЋ: Свакако смо успјели допринијети хрватској заједници на подручју Републике Српске, а ако све скупа збројимо, уложено је око шест милиона марака за три године. Око 60 одсто средстава је дошло из Хрватске кроз одређене пројекте, а значајну суму новца добили смо и од републичких институција, односно примарно из Службе предсједника Републике Српске. На годишњем нивоу реализовано је око два милиона марака различитих инвестиција, инфраструктурних пројеката, бројних културних дешавања, а у најави су и нове инвестиције које ће свјетло угледати идуће године. 

ГЛАС: Како је могуће да 30 година од завршетка рата и даље причамо о стамбеном збрињавању и повратку?

ПРАЊИЋ: Можда је било воље и жеље, а можда се некад и нису реално сагледавале ситуације. Шта је неко прије мене урадио или шта су људи у 20 година урадили, тешко је коментарисати. Свако је радио онако како је мислио да треба. Можда поједине ствари није било могуће ни завршити. Оно што сам ја запазио као проблем је да су можда људима изостале главне ствари за функционисање, а то је инфраструктура, односно неуређене приступне цесте и недостатак електромреже, те проблеми водоснабдијевања. Сада радимо на томе, наравно у сарадњи са локалним заједницама те уз подршку Владе Хрватске и средства из Републике Српске, примарно Службе предсједника. Тако да смо започели доста инфраструктурних пројеката који су изазвали позитиван ехо. Сигуран сам да ћемо у наредне двије године имати можда и до 100 објеката које ће људи самоиницијативно и личним средствима обновити. Има доста и празних објеката у којима нико не живи. Можда је управо и недостатак инфраструктуре био један од разлога што се неки нису вратили.

ГЛАС: Један од горућих проблема са којима се БиХ суочава је одлив кадра. Која је Ваша порука младима?

ПРАЊИЋ: Останите овдје јер сунце туђег неба неће гријати као овдје. Тиме се водим. Не улазим у личне одлуке о одласку, али можда економски разлози нису окидач одласка. Разговарајући са колегама, али и другима, може се рећи да је нека несигурност и непредвидивост ових ситуација у којима се налазимо била један од разлога зашто су људи одлазили. Такође, имамо и позитивних примјера, односно оних који су се вратили. То нам даје позитиван ехо који треба да искористимо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.