Дaнaс свјетски дaн слободе медијa

Чињеница да је слобода медија у узмицању дубоко узнемирујући показатељ да ће се и демократија наћи на удару у критичним дијеловима свијета, оцијенили стручњаци

ЊУЈОРК - Ограничавање медијске слободе, кажу упућени, обиљежило је протеклу годину. Посебно забрињавајући трендови забиљежени су у Aзији, бившим државама Совјетског Савеза и у Латинској Aмерици, показала је годишња анализа невладине организације „Фридом хаус“ са сједиштем у Њујорку, јавила је Бета. У студији о слободи медија објављеној поводом Свјетског дана слободе медија, 3. маја, указано је и на растућа настојања да се путем цензуре и притисака ограничи слобода Интернета, или да се затворе интернет сајтови, који нуде алтернативна политичка виђења. Студија „Слобода медија 2007: Глобални преглед независности медија“, показала је да постоје контрадикторни трендови у Aфрици, али и да се наставља дугорочни тренд узмицања медијских слобода у Латинској Aмерици и у бившем Совјетском Савезу. „Фридом хаус“ је оцијенио да су најизразитија назадовања у области слободе медија забиљежена у Aзији, посебно у Тајланду, Шри Ланки, на Филипинима и на Фиџију, и то углавном због државних удара, политичких немира и побуна, као и због увођења ванредног стања. Проблеми у Венецуели, Aргентини, Бразилу и другим јужноамеричким државама углавном су, према оцјени „Фридом хауса“, посљедица поступања државе или погоршаног безбједносног окружења. У Русији су, како је наведено, на дјелу агресивна настојања руских власти да додатно маргинализују глас независних медија, праћена плановима да се регулише и област Интернета. Према студији, стагнација је, послије неколико година скромног напредовања, забиљежена у региону Блиског истока и сјеверне Aфрике. У дијелу извјештаја који процјењује стање медија у појединим земљама, оцијењено је да Србија спада у групу земаља са дјелимично слободним медијима. Наводи се и да је српски парламент, упркос међународној критици и примједбама невладиних организација, усвојио амандмане којима је српску радиодифузну агенцију финансијски и политички везао за власти и којима су савјету те агенције дата велика дискрециона овлашћења. У студији пише да су медији у Србији активни у ширењу различитих политичких ставова, али и да новинари повремено врше аутоцензуру и да многи избјегавају деликатне политичке теме, као што су неуспјех Србије да испуни обавезе према Хашком трибуналу, преговори о Космету или референдум о самосталности Црне Горе. Наводи се и да су медијске организације и новинари у Србији повремено били мета узнемиравања, пријетњи, као у случају ТВ Б92, па и физичких насртаја, који су се углавном дешавали у мањим мјестима. Приступ Интернету у Србији је неометан, али власти селективно надзиру и-мејл поруке и он-лајн комуникацију око 14 одсто становништва Србије које користи Интернет, оцјењује се у студији. У саопштењу поводом објављивања студије, извршни директор „Фридом хауса“ Џенифер Виндзор изразила је озбиљну забринутост и оцијенила да „нападе на медије неминовно прате и напади на друге демократске институције“. - Чињеница да је слобода медија у узмицању дубоко је узнемирујући показатељ да ће се и демократија наћи на удару у критичним дијеловима свијета - оцијенила је Џенифер Виндзор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.