Данас и овдје: Самоубиство БиХ

КО је луд, а ко паметан у слуђеној земљи којом владају Бошњаци, Срби, Хрвати и остали, а у којој све јесте и ништа није; (не)издвајање Сребренице из Републике Српске, стални атаци на опстанак Републике Српске, мржња и ратнохушкачке поруке са потписом Хариса Силајџића, вето који ће предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић морати да користи да би сачувао свој политички интегритет... Прије тога, имам обавезу да представим БиХ у једном времену, времену комунизма, јер сам у њему живио и радио, а тад није било Бошњака, док су Срби, Хрвати и остали били мањи од најмањег маковог зрна. Главни БиХ владари били су: Ђуро Пуцар, Осман Карабеговић, Џемал Биједић, Бранко Микулић, Рато Дугоњић, Хамдија Поздерац; звали су БиХ и код комуниста "тамни вилајет", а историја се, кроз Aндрићева и Кочићева дјела, тумачила "чињеницом" - историја је оно што се договоримо! Комунисти су, иначе, постигли оно што никоме, ни прије ни послије њих, није пошло за руком - постигли су власништво над историјом! Шта ће рећи будуће вријеме, није се питало. Флоскулу су покушали да претворе у практичан живот овог поднебља; ни српска, ни хрватска, ни муслиманска, већ и српска, и хрватска, и муслиманска. Босна и Херцеговина! Занимљиво речено, али је ли могло у свакодневици да живи? И да траје! Сви смо ми Тито; лагали смо се бескрајно, у корист властите штете. Истина је дошла 1990. године, када се распала комунистичка Југославија, а отворила се врата за крвави рат у којем је БиХ извршила дефинитивно историјско самоубиство! Шеснаест година касније; што је још горе, а какви год били, комунисти нису најгори! Могу ли се упоредити Ђуро Пуцар - Радован Караџић, Осман Карабеговић - Aлија Изетбеговић, Бранко Микулић - Мате Бобан или је и у политици поређење увијек и за свагда небеска чаролија као забава за несрећни народ. Све је у БиХ исто, само мало другачије, без Тита, његови сљедбеника, комуниста; имају "нови борци" за БиХ, које предводи Бошњак Харис Силајџић. Срби и Хрвати ни у једној прилици не крију да им је Србија и Хрватска ближа од БиХ, а Београд и Загреб дражи од Сарајева. То је наша истина, али шта каже велики свијет? Он је категоричан - БиХ мора бити држава, може и са два ентитета, не звучи увијек њихова прича убједљиво, јер питање је колико је БиХ и простор, а не држава. Кад није преживјело оно са комунистима, уз ред и пресију, ако је требало и са милицијом и са војском, како ће ово са ултранационалистима, а које подржавају цијели народи. Нестала је БиХ коју су, у саставу Југославије, уз унутрашњу подношљивост и какву-такву толеранцију, подржавали и помагали и Србија, и Хрватска, и Словенија, и Македонија, и Црна Гора! И Руси! И Aмериканци! Дакле, сви подржавали, а опет нестала! Умрле су илузије, или нису; лажемо ли се и данас, историјски по хиљадити пут. Бошњачки политички лидер Харис Силајџић говори тако да се једино може закључити овако: "БиХ ће бити држава ако сви Срби прихвате да су криви за сва зла овог свијета! Онда "објашњење" реиса Мустафе Церића: "Сви народи на Балкану, ријешили су питање националне државе; сви, изузев Бошњака! Треба ли објашњавати шта је реис Мустафа Церић хтио да каже? Дефинитивно и коначно и слијеп види да је БиХ убила саму себе. Мало бурно, мало тихо, а кад се осврнула, готово, нема више; мртва а живи!!! Тако се из ничега добија ништа. Нико овдје нема снаге да каже: народи и држава који, квислинге и злочинце проглашавају за заштитнике и хероје, а проглашавају их сви у БиХ, изван су цивилизације и будућности. Другачије, а истинитије, то се једноставно зове - (само)убиство с предумишљајем. Томо МAРИЋ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.