Данас и овдје: (Не)државна телевизија

Пише Бранко Докић

НИ након скоро пет часова расправе о пословању Јавног радио-телевизијског сервиса БиХ (РТВ БиХ) за 2005. и 2006. годину, Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, није усвајао закључке, већ их је упутио Комисији за комуникације и транспорт. Кад Комисија усагласи многобројне приједлоге, ако то уопште буде могуће, посланици ће се о њима изјашњавати на једној од наредних сједница. Као предсједник поменуте комисије унапријед изражавам сумњу да ћемо закључке усагласити, јер је расправа показала нашу принципијелну непринципијелност. Чак су и непобитне бројке тумачене различито, или су се, за такве какве су, тражила непринципијелна образложења. A ево шта бројке и чињенице кажу. Према извјештају Канцеларије за ревизију институција БиХ, кумулативни дуг РТВ БиХ према добављачима, закључно са 31. децембром 2006. године, износио је 10.418.850 марака. Од скоро шест милиона марака оствареног прихода од услуга реклама, маркетинга и спонзорства у 2006. години, само је 13 одсто учешће у укупном приходу РТВ БиХ. Попусти маркетиншким агенцијама достижу невјероватних 70 одсто! Не постоји потпун увид у реализацију уговора потписаних са маркетиншким агенцијама. Не поштује се Закон о јавном радио-телевизијском систему БиХ о расподјели маркетинга. Приход од маркетинга задржава Федерална РТВ, чиме су оштећене РТВ БиХ и РТ РС. РТВ Федерације БиХ (РТВ ФБиХ) дугује РТВ БиХ око седам милиона марака. Отворено је питање хоће ли и када ће тај дуг бити враћен, с обзиром на то да ФТВ има акумулисани дуг од око 26 милиона марака. Приликом набавке робе и услуга РТВ БиХ већином није поступала сагласно Закону о јавним набавкама, а тамо гдје је Закон и примијењен, ревизори утврђују његово значајно кршење. Да и не набрајам даље бројне пропусте на које се указује у ревизорском извјештају. Умјесто да сви у Парламенту траже одговорност и излаз из веома тешке ситуације, већина бошњачких посланика скретала је пажњу на ствари које немају везе са пословањем РТВ БиХ. На примјер, говорило се о формирању корпорације, која треба да пружа услуге за сва три јавна РТВ сервиса, иако за њено формирање не постоје услови. Наиме, према Закону о јавном радио-телевизијском систему БиХ, Корпорацију оснива Одбор система који се формира од чланова управних одбора сва три јавна сервиса у БиХ. Пошто Закон о Федералној ТВ још није усвојен, јер због захтјева Хрвата за заштиту виталног националног интереса на Уставном суду ФБиХ, нови Управни одбор није именован. Стога се не може конституисати одбор система, па не постоји законска основа ни за формирање корпорације. С друге стране, све и када би постојао одбор система, не постоје стварни услови за формирање корпорације, јер су Федерална и Телевизија БиХ у толиким губицима да РТВ Српске, без чистих рачуна, не би смјела ући у тај заједнички посао. Истакао бих да је од три јавна сервиса, једино РТ РС успјела измирити готово сва своја дуговања. Посебна прича је национална структура запослених, како у Сарајеву воле да кажу, државне телевизије. Срби чине само 7,9 одсто, а Хрвати 9,3 процената запослених. Бошњака је 67,3 одсто, осталих 3,7, док се читавих 11,7 процената запослених изјашњава као Босанци, који су неуставна категорија националне припадности. Овако потпуно неусклађену националну структуру запослених, неки бошњачки посланици правдали су сличном ситуацијом у РТВ Српске, иако се то уопште не може поредити. Прихватљиво би било поређење РТ РС са ФТВ, а не са РТВ БиХ. Наиме, по закону РТВ БиХ емитује програм свим грађанима БиХ, а РТ РС само грађанима Српске. Слиједећи ту логику, запослени у РТВ БиХ морају одражавати националну структуру БиХ, а запослени у РТ РС националну структуру Српске. Још је неповољнија национална структура запослених по појединим секторима. Тако, на примјер, у редакцији вијести БиХ радија од 20 стално запослених новинара, уредника и продуцената 17 су Бошњаци. Или од 30 стално запослених у ТВ монтажи, 29 су Бошњаци. Сматрам да не треба наглашавати важност поруке која се шаље сликом... Свидјело се то некоме или не, пословодство РТВ БиХ мораће се у наредној години озбиљно позабавити како квалификационом тако и, посебно, националном структуром запослених. То је једини начин да стекну повјерење грађана у оба ентитета, као и један од предуслова за објективно информисање. Свако домаћинство у БиХ које посједује телевизијски или радио апарат, мора да плаћа порез из кога се финансира РТВ БиХ. Стога РТВ БиХ не може и не смије да буде бошњачка, него мора да буде подједнако српска, хрватска и бошњачка. Другачије структурисана "државна" телевизија нам не треба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.