Данас и овдје: Крвави мед

Пише Бранимир Бата ГРУЛОВИЋ

У КОНТЕКСТУ међународних политичких прилика Балкан је током ЏЏ века био етикетиран као носилац свих геополитичких негативности. То је историјска чињеница и не би требало о томе расправљати. Са науком се не полемише. Међутим, остаје отворено питање зашто је то тако. Из разговора са једним историчарем из Турске, пре неколико година, чуо сам да је реч Балкан кованица из две речи које су коришћене у неком архаичном језику у области Мале Aзије, и да има значење мед и крв. Нисам улазио у истинитост те тврдње, али ових дана непрестано размишљам о томе. Балкан није мед и крв, Балкан је крвави мед. Развој балканских држава увек је зависио од расположења великих сила. Оба балканска, и оба светска рата, у протеклом веку мењала су границе и друштвена уређења по вољи и потреби тих истих великих и моћних. Случај, или Божија воља, али крај новембра и почетак децембра прошлог века је време када су се битне ствари за овај наш простор догађале. Пред крај новембра, док је беснио ИИ светски рат, Стаљин, Рузвелт и Черчил расправљали су о будућности Југославије. Крајем новембра ратне '43. донете су историјске одлуке у Јајцу, када је практично Краљевина Југославија умрла, а која је настала вољом народа Срба, Хрвата и Словенаца, почетком децембра две и по деценије раније. И коначно ових дана, прецизније јуче, пропао је и последњи покушај да се о будућем статусу Космета постигне компромис. У немерљивом напору за постизањем компромиса, српска страна у својим политичким понудама косметским Aлбанцима прешла је све границе, али без успеха. Aлбанци, заслепљени мржњом, и верујући у обећања, дата им од стране СAД, тврдоглаво су одбили све понуде и кренули на пут ка независности. Aко постоји правда, и ако има Бога, то се неће догодити. Како сила Бога не моли, нити је сили до правде стало, лако може да се деси да Косово и Метохија буду избрисани са геополитичке карте Србије. Стиче се утисак да је проналажење излаза из постојеће ситуације на Балкану скоро немогуће јер су разлике међу етничким групама велике и непремостиве. Намећу се питања: Постоји ли ишта заједничко што нас повезује? Има ли нешто што би смањило мржњу? Постоји ли нека сила која би нас скупа, колико нас има на овом простору, помирила? Једноставно се, са жаљењем, мора констатовати да су идеју о "етнички заснованим границама", која је допринела распаду СФРЈ, прихватиле националне вође, интелектуалци и народи. Ту идеју прихватили су сви. Свако има право на очување свог духовног, националног, културног и историјског идентитета, али зашто смо морали да кусамо крвави мед.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.