Danas i ovdje: Krvavi med

Piše Branimir Bata GRULOVIĆ

U KONTEKSTU međunarodnih političkih prilika Balkan je tokom DžDž veka bio etiketiran kao nosilac svih geopolitičkih negativnosti. To je istorijska činjenica i ne bi trebalo o tome raspravljati. Sa naukom se ne polemiše. Međutim, ostaje otvoreno pitanje zašto je to tako. Iz razgovora sa jednim istoričarem iz Turske, pre nekoliko godina, čuo sam da je reč Balkan kovanica iz dve reči koje su korišćene u nekom arhaičnom jeziku u oblasti Male Azije, i da ima značenje med i krv. Nisam ulazio u istinitost te tvrdnje, ali ovih dana neprestano razmišljam o tome. Balkan nije med i krv, Balkan je krvavi med. Razvoj balkanskih država uvek je zavisio od raspoloženja velikih sila. Oba balkanska, i oba svetska rata, u proteklom veku menjala su granice i društvena uređenja po volji i potrebi tih istih velikih i moćnih. Slučaj, ili Božija volja, ali kraj novembra i početak decembra prošlog veka je vreme kada su se bitne stvari za ovaj naš prostor događale. Pred kraj novembra, dok je besnio II svetski rat, Staljin, Ruzvelt i Čerčil raspravljali su o budućnosti Jugoslavije. Krajem novembra ratne '43. donete su istorijske odluke u Jajcu, kada je praktično Kraljevina Jugoslavija umrla, a koja je nastala voljom naroda Srba, Hrvata i Slovenaca, početkom decembra dve i po decenije ranije. I konačno ovih dana, preciznije juče, propao je i poslednji pokušaj da se o budućem statusu Kosmeta postigne kompromis. U nemerljivom naporu za postizanjem kompromisa, srpska strana u svojim političkim ponudama kosmetskim Albancima prešla je sve granice, ali bez uspeha. Albanci, zaslepljeni mržnjom, i verujući u obećanja, data im od strane SAD, tvrdoglavo su odbili sve ponude i krenuli na put ka nezavisnosti. Ako postoji pravda, i ako ima Boga, to se neće dogoditi. Kako sila Boga ne moli, niti je sili do pravde stalo, lako može da se desi da Kosovo i Metohija budu izbrisani sa geopolitičke karte Srbije. Stiče se utisak da je pronalaženje izlaza iz postojeće situacije na Balkanu skoro nemoguće jer su razlike među etničkim grupama velike i nepremostive. Nameću se pitanja: Postoji li išta zajedničko što nas povezuje? Ima li nešto što bi smanjilo mržnju? Postoji li neka sila koja bi nas skupa, koliko nas ima na ovom prostoru, pomirila? Jednostavno se, sa žaljenjem, mora konstatovati da su ideju o "etnički zasnovanim granicama", koja je doprinela raspadu SFRJ, prihvatile nacionalne vođe, intelektualci i narodi. Tu ideju prihvatili su svi. Svako ima pravo na očuvanje svog duhovnog, nacionalnog, kulturnog i istorijskog identiteta, ali zašto smo morali da kusamo krvavi med.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.