Данас и овдје: Европски вјетар

Пише Жељка ДОМAЗЕТ

ЕВРОПA је одлучила да нас не остави као "црну рупу" која би представљала сталну пријетњу региону и подручје од кога свако окреће леђа, што је прије само неколико дана био главни епитет за БиХ. Европа се ипак досјетила да нас "повуче за собом" и уврсти на листу оних који би, уколико буде слуха и воље домаћих снага, сутра могли постати пуноправни чланови Уније. Парафиран је Споразум о стабилизацији и придруживању који је доскора био толико далеко од БиХ да ни највећи оптимисти у то вријеме нису могли сањати да ће до тога доћи. Прије неколико дана све чешће се чула ратна реторика, калкулисало о томе да ли ће зазвецкати оружје, цијене су дивљале а народи из "црних фондова" вадили новац и залихама пунили оставе, наговјештавале су се смјене и наметање закона. Реформа полиције је била услов свих услова да се Споразум парафира, али је "закочило" код имена и опстанка полиције Републике Српске. Aмбициозни Мирослав Лајчак је мјесецима покушавао да уразуми политичке лидере, па су сви домаћи и међународни званичници безрезервно тврдили да је услов договора споразум Додика и Силајџића. Када је до усаглашавања између ове двојице ипак дошло, исти ти који су тврдили да су они кључ свега, потрчали су да оспоре договор и да га прогласе погубним и неважећим. Сви приједлози што су изношени на сто оспоравани су са једне или друге стране да би потом Лајчак констатовао да ће своју улогу специјалног представника оставити у џеп и замахнути овлашћењима високог представника. Наметнуо је Закон о Савјету министара, посланицима наредио да донесу нови пословник, а лидерима да се коначно одреде да ли ће институције у БиХ функционисати или не. Почеле су жестоке реакције. Предсједавајући Савјета министара Никола Шпирић је поднио оставку, предсједавајући Парламентарне скупштине БиХ Милорад Живковић наговијестио исти потез, Милорад Додик и СНСД да ће прећи у опозицију и тако редом. Институције БиХ су почеле да се распадају и минут до дванаест изгласавањем пословника са стриктно уставним одредбама, тумачењем Закона о Савјету министара који прати уставни оквир и јасним механизмом да се прегласавање не може десити дошло је до потпуног политичког заокрета. У цијелој овој гужви десио се и Мостар и договор коалиционе шесторке о реформи полиције, потом Сарајево и Aкциони план са јасним реформским потезима и роковима за спровођење, што је релаксирало узаврелу политичку сцену у БиХ. Истрајном и досљедном политиком лидера из Републике Српске се показало да борба за Српску и њену полицију није у колизији са европском стратегијом и европским путем БиХ. Европски вјетар је наново задувао у БиХ и готово преко ноћи јој омогућио да покуца на европска врата. Дошло је до парафа и Споразума за који је Шпирић рекао да је због дугог чекања радост још већа, а пасионирани "сакупљач оловака" Оли Рен је констатовао да ће ова којом је парафирао споразум у Сарајеву имати посебно мјесто у његовој колекцији. Парафирање Споразума о стабилизацији и придруживању тек је први корак на путу у ЕУ. У наредном периоду власти у БиХ морају да испуне низ врло конкретних захтјева како би БиХ постала чланица ЕУ. Ријеч је о јасно прописаној процедури које су морале проћи све нове чланице и коју ће, жели ли постати дио породице ЕУ, морати испунити и БиХ. Парафирање практично значи да су БиХ и ЕУ усагласиле све одредбе 615 страница Споразума. Документ садржи производне и трговачке квоте, динамику потпуне либерализације трговине, јасно дефинисане обавезе и реформе које БиХ мора спровести у процесу стабилизације и придруживања. Да би након парафирања дошло и до потписивања Споразума предуслов је да сагласност дају све чланице ЕУ, а добијање сагласности ће у првом реду зависити од спровођења Aкционог плана за реформу полиције, реформе јавног РТВ сервиса, јавне управе и остваривања сарадње са Хашким трибуналом. Званичници који су присуствовали парафирању Споразума кажу да би потписи на овај документ могли да се ставе у прољеће наредне године. У том погледу највише замаха, воље и оптимизма има премијер Републике Српске Милорад Додик који каже уколико га други буду слиједили и имали воље као он, да се потписи на Споразуму могу наћи већ у јануару. Међутим, и послије парафирања Споразума са ЕУ цијене се нису вратиле назад, плате нису порасле... Добро је он дошао као олакшање на узаврелу политичку климу. На бољи и просперитетнији живот и европски стандард, још ћемо сачекати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.