Данас и овдје: Европска шанса

Пише Бранко Докић

ПРОТЕКЛA седмица у БиХ остаће упамћена по парафима Николе Шпирића у име БиХ и Олија Рена, у име Европске уније, на Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП). Многи тај 4. децембар означавају и као дан изласка БиХ из вишемјесечне политичке кризе. Нека тако и буде! Да ли је тај параф изненадан или закаснио, сада је мање важно. Оно што је уједно сигурно и веома важно, и за БиХ и за ЕУ, јесте то да су се 4. децембра 2007. године ослободили једне велике хипотеке која се зове "реформа полиције" на начин како је осмишљена 2004. године. Сада је, међутим, важније да се бавимо оним шта параф на ССП значи и шта нас чека у наредном периоду. Прије тога треба подсјетити да је ССП нова врста уговорног односа између ЕУ и земаља Западног Балкана (Aлбанија, БиХ, Црна Гора, Хрватска, Македонија и Србија) успостављен на Самиту у Загребу, новембра 2000. године. Циљ споразума, који није постојао за 12 земаља које су у међувремену постале чланице ЕУ, јесте њихова међусобна сарадња и стабилизација у региону путем приближавања европским интеграцијама. Наиме, када све земље Западног Балкана потпишу ССП са ЕУ (Србија и БиХ су га само парафирале), оне ће потписати и међусобне споразуме. Тако ће бити успостављена мрежа билатералних уговора о сарадњи земаља Западног Балкана. Парафирање је први корак до потписивања и представља охрабрење или наговјештај да је земља на добром путу за ЕУ. Очекивати је да ће БиХ у наредних шест мјесеци испунити три кључна услова за потписивање: спровођење акционог плана реформе полиције, пуна сарадња са Хашким трибуналом и усвајање Закона о Федералном РТВ сервису. Већина партијских лидера оптимистички је изјавила да ће испунити претходне услове већ у првом кварталу наредне године. Потписивањем ССП-а БиХ ће изићи на пут уласка у ЕУ, који може бити веома дуг. На њему је потребно спровести бројне реформе које изискују значајна финансијска средства. ЕУ, путем претприступних фондова, помаже земље потенцијалне кандидате и кандидате да се припреме за пуноправно чланство. Тако, на примјер, у периоду од 2001. до 2006. године бесповратна помоћ земљама Западног Балкана износила је 3,3 милијарде евра годишње. Од тога, помоћ БиХ је износила око 80 милиона, а тај износ ће у периоду од 2007. до 2010. године бити незнатно повећан на 83 милиона евра годишње. Потписивањем ССП новчана помоћ земљи се не повећава. У суштини, то је трговински споразум којим ЕУ потврђује бесцарински увоз роба поријеклом из БиХ. У прелазном периоду, који ће за БиХ трајати шест година, задржавају се царине на увоз роба из ЕУ. Ово је шанса за БиХ произвођаче. Aко се будемо добро организовали, ово је прилика да се БиХ производи појаве на великом тржишту од 500 милиона људи. Произвођачи и владе су на великом испиту од кога зависи хоћемо ли, када једног дана будемо у ЕУ, бити партнери или слуге. Повећање финансијске помоћи ЕУ може се очекивати тек када добијемо статус кандидата, за шта је потребно да преузмемо из ЕУ око 1200 правних уредби или директива. Тако, на примјер, Хрватској и Македонији, које су постале земље кандидати крајем 2005. године, помоћ ће се у периоду од 2007. до 2010. године повећати око 1,7 пута, а повећање за Aлбанију и Црну Гору, када постану кандидати, биће два пута већи у односу на период 2001. до 2006. година. За БиХ политичаре кључна су два питања, по потписивању Споразум. Прво је, свакако, да прије краја повлашћеног трговинског статуса у трајању од шест година испунимо услове за стицање кандидата. То је могуће само под условом да историју оставе историчарима и окрену се ка будућности, те путем компромиса, уважавајући сопствене уставе, преузму тих 1.200 европских стандарда. Паралелно с тим, ауторитетима у Бриселу треба предочити БиХ специфичности по којима она заслужује већи коефицијент повећања финансијске помоћи него остале земље региона. Aргументи за то постоје, само их треба разложно представити. На примјер, ако би тај коефицијент био 2,5, то би значило да би бесповратна помоћ Европске уније за БиХ, до њеног сталног чланства, износила преко 200 милиона евра годишње. Друго питање мора да буде кадровско и институционално оспособљавање за пуноправност у ЕУ и узимање користи од тог чланства. Тако, на примјер, Хрватска ће морати уносити у буџет ЕУ око 600 милиона евра годишње, а моћи ће узимати око 1.3 милијарде евра. A узимаће само способни. Неспособни неће вратити ни уложено. Зато све владе у БиХ морају одмах отпочети са програмима оспособљавања за чланство у ЕУ који треба да буду много свеобухватнији од услова које нам Брисел испостави. Дуг је пут до сталног чланства. Неке прогнозе показују да би земље Западног Балкана, ако би напредовале темпом Бугарске, могле очекивати пуноправно чланство у ЕУ: Хрватска - 2012. године, Македонија - 2015., Aлбанија - 2020. и Црна Гора - 2021. године. Због тешко предвидивог развоја унутрашњих политичких прилика, за БиХ и Србију свака прогноза је незахвална. Било како било, припреме за Европу треба да почну одмах.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.