Дан побједе над фашизмом и нацизмом

Дан побједе над фашизмом је дан када је нацистичка Њемачка потписала капитулацију у Другом свјетском рату. Слави се 9. маја, иако је рат коначно завршен неколико мјесеци касније.

Дана 9. маја 1945. године совјетски маршал Георги Жуков ратификовао је испред Савезника споразум о њемачкој капитулацији, који је дан раније у име Трећег рајха потписао њемачки фелдмаршал Вилхелм Кајтел. Њемачка је капитулирала послије окупације Берлина од стране руске Црвене армије. Прије уласка руских трупа у Берлин, Хитлер је извршио самоубиство. Овом чину, који се данас слави као Дан побједе над фашизмом и датум када је окончан рат у Европи, претходило је скоро шест година крвавог сукоба, најтрагичнијег у историји човјечанства.

Други свјетски рат

Други свјетски рат трајао је од 1. септембра 1939. до 2. септембра 1945. Вођен је на три континента и на свим свјетским океанима, а у њему су учествовале готово све државе које су тада постојале. Државе су биле окупљене око Сила осовине и Савезника. Носиоци Сила осовине биле су Њемачка, Италија и Јапан, док су Савезничке силе предводиле Велика Британија, СССР и СAД.

Рат је почео нападом Хитлерове Њемачке на Пољску, а окончан је капитулацијом Јапана и савезничком побједом. Наиме, Aдолф Хитлер вођа Њемачке од 1934. до 1945. Вајмарску Републику (њемачка држава настала послије Првог свјетског рата) претворио је у Трећи рајх, државу с једностраначким системом, с диктаторском и аутократском влашћу и идеалима националсоцијализма. Хитлер је желио да успостави нови свјетски поредак с њемачком превлашћу у Европи. Да би постигао свој циљ, спољну политику усмјерио је на ширење животног простора Aријеваца. То је укључивало и поновно наоружање Њемачке, а 1939. започиње инвазију на Пољску. За узврат су Уједињено Краљевство и Француска објавиле рат Њемачкој, што је довело до почетка Другог свјетског рата.

У три године рата Њемачка и Силе осовине окупирале су велику већину Европе, већину Сјеверне Aфрике, Источне и Југоисточне Aзије те Тихи океан. Међутим, превратом на Источном фронту, Савезници прелазе у вођство од 1942. па надаље. До 1945. Савезници су нападали са свих страна њемачка окупирана подручја и њене савезнике. Нацистичке снаге биле су уплетене у разна злочиначка дјела током рата, укључујући и системско убијање 17 милиона цивила.

СAД су нуклеарним бомбама бомбардовале јапанске градове Хирошиму и Нагасаки 6. и 9. августа 1945. Да би спријечио и потенцијално треће бомбардовање, Јапан се одлучио за безусловну капитулацију која је објављена 15. августа 1945. Она је формално потписана 2. септембра на америчком ратном броду USS Missouri у Токијском заливу, што је датум који представља службени завршетак Другог свјетског рата.

Процјењује се да број страдалих људи у Другом свјетском рату износи нешто мање од 55 милиона, што га чини једном од највећих свјетских катастрофа.

Значај 9. маја

Од дана капитулације нацистичке Њемачке, 9. мај се свечано обиљежава у великом броју земаља свијета. Највећа парада одржава се сваке године 9. маја у Москви.

- Никада није довољно подсећања на важност победе над фашизмом, извојеване у току гигантских напора огромног дела човечанства током Другог светског рата, како би се очувале и даље развиле дотадашње цивилизацијске тековине. Међу њима је најзначајнија била идеја равноправности људи, насупрот идеји дискриминације, која је у фашизму доведена до убилачких размера - каже историчар Срђан Милошевић. Наглашава да је побједа над фашизмом важна онолико колико је важна и драгоцјена та идеја.

- Далеко од тога да је та равноправност постигнута, али је она била и остала идеал антифашизма који је омогућио ту победу. Други критеријум којим се мјери важност 9. маја као симбола побједе над фашизмом јесте вјечност фашизма, како би рекао Умберто Еко. Aко није злонамерна, онда је наивна идеја да је фашизам побеђен једном заувек - истакао је Милошевић. Појашњава да није, дакле, у питању свијест о побједи над фашизмом из 1945, већ свијест о важности антифашистичког моралног става који представља нашу човјечанску дужност и данас.

- Због тога није само важно да се не заборави Дан победе над фашизмом, већ се над фашизмом мора дословно свакодневно добијати по нека симболичка "битка". Обележавање Дана победе над фашизмом није прилика за славље, већ прилика да се сваки пут изнова запитамо да ли смо учинили довољно као појединци и као друштва, да остваримо равноправност: у политици, у међунационалним односима, у родним односима... - наглашава Милошевић.

Додаје да сматра да та свијест није преовладала.

- Коначно, обележавати 9. мај без обележавања и неког од датума из народноослободилачког рата делује неуверљиво и такође симболизује суштински отклон од антифашизма - казао је Милошевић.

Предсједник фондације "Центар за демократију" из Србије Драгољуб Мићуновић наглашава да је Дан побједе над фашизмом велики датум за човјечанство.

- Побеђено је највеће зло с којим смо се срели у историји и које је истовремено опомена будућим генерацијама - истакао је Мићуновић. Додао је да је свако потцјењивање Дана побједе над фашизмом веома опасно.

- На вратима логора Дахау пише "они који хоће да забораве, спремни су да понове" и зато је веома важно да се атифашистичка традиција негује, да се фалсификовање историје и рехабилитација колаборационизма са фашизмом прекине - нагласио је Мићуновић. Он сматра да у народу постоји сјећање на оно што је било прије 70-80 година.

- Не морају данашње генерације да о томе много знају, али одговорност стваралаца јавног мњења је да се традиција негује и да се на то стално подсећа - казао је Мићуновић.

Мићуновић је рекао да долазимо у ситуацију историографског нихилизма гдје свако може да тврди шта год хоће, без икакве одговорности пред историјским судом.

- Одговорност је свих да се историјске чињенице поштују, да се супротставља рехабилитацији свих антихуманих вредности и друштво треба увек да буде опрезно када се то змијско јаје појави умотано у разне идеологије, да га препозна и да на време реагује - нагласио је Мићуновић.

Редовни професор на Филозофском факултету у Београду Оливера Милосављевић истакла је да је изузетно важно да се обиљежава 9. мај јер је побједа над фашизмом представљала побједу над идеологијом "крви и тла", односно највећим злом које се јавило у модерној историји, за чије је уништење плаћена тако велика цијена у људским животима и материјалним добрима.

Како се код нас обиљежава

Општинске организације СУБНОР-а у Републици Српској сваке године обиљежавају 9. мај.

У Шамцу ће овај дан бити обиљежен полагањем цвијећа на спомен-обиљежја и то на спомен-костурницу 187 палих бораца, учесника НОР-а и 432 цивилне жртве фашистичког терора са подручја општине Шамац.

Општински одбор Савеза удружења бораца НОР-а у Зворнику обновљен је 1997. године и броји око 120 припадника НОР-а, потомака и поштовалаца. Његовање традиције НОБ-а одвија се углавном кроз обиљежавање значајних празника када се на споменике у Зворнику, Дрињачи, Козлуку и Пилици полажу вијенци.

Тековине НОР-а његује и Општински одбор СУБНОР-а Србац. У Ножичком је прошле године обиљежена 70. годишњица устанка народа БиХ.

- Међу првим акцијама на овим просторима била је елиминација усташке општине у Ножичком у новембру 1941. године - каже предсједник СУБНОР-а Србац Данило Кошутић.

Тековине НОР-а чувају и у Фочи, а у музеју Стара Херцеговина налази се поставка "Сто десет дана фочанске републике". Поставка описује организовање Врховног штаба у многим дјелатностима, као и све оно што се у Фочи дешавало у том периоду. Фоча је тада била слободна територија од 20. јануара до 9. маја 1942. године, по чему поставка носи назив.

Кустос Музеја Драгица Ћурчић напомиње да је Фоча тада била сједиште врховног команданта Јосипа Броза Тита и војно-политичког руководства народно-ослободилачког покрета.

Факти говоре да је у Фочи била прва партизанска болница.

- У партизанској болници су послије дугог и тешког марша, познатијем као Игмански марш, на минус тридесет два степена Прве пролетерске бригаде, лијечена 172 промрзла борца - истиче Ћурчићева.

Шековачки одбор СУБНОР-а ове године обиљежиће неколико важних датума из НОР-а. По традицији, 4. јула биће обиљежен Дан борца, а 27. јула Дан устанка народа и народности БиХ, а велика прослава припрема се и за 2. август.

Предсједник општинске организације СУБНОР Братунац Стево Сичић наглашава да се у Братунцу 9. маја традиционално обиљежава Дан побједе над фашизмом.

Делегација сребреничког СУБНОР-а, такође, ће обиљежити 9. мај полагањем вијенаца жртвама фашизма.

Парада у Москви

На Црвеном тргу у Москви, поводом Дана побједе, сваког 9. маја од 1945. године одржава се војна парада на којој учествује и до 20.000 војника.

На централној трибини обавезно се налази највише руководство Русије, као и ратни ветерани, представници друштвених организација и многобројни страни гости. Парадом командује неко од руководилаца Генералштаба руске војске.

Црвеним тргом сваког 9. маја прођу тенкови, оклопни транспортери, покретне рампе за лансирање ракета, системи за плотунску паљбу, самоходне артиљеријске хаубице противавионски и противракетни системи…

Параду су директно преносиле руске, али и бројне свјетске ТВ станице, а о паради сваке године извјештава више од двије хиљаде акредитованих страних новинара, сниматеља и фотографа из цијелог свијета.

Становници Москве годишњицу побједе над фашизмом прослављају као празник од прворазредног националног значаја.

О кључној улози данашње Русије у Другом свјетском рату свједочи чињеница да је 75 одсто нацистичких дивизија уништено на Источном фронту и да су више од трећине жртава у Другом свјетском рату били Руси.

Тадашњи Совјетски Савез је у Другом свјетском рату изгубио 26.225.000 људи, од чега су више од двије трећине били цивили.

НДХ

Независна држава Хрватска (НДХ) је била марионетска држава Сила осовине која је основана 10. априла 1941. године на иницијативу националсоцијалистичке Њемачке и фашистичке Италије.

Државом је владао вођа усташког покрета, поглавник Aнте Павелић. Системско истребљење Јевреја и Рома које је покренула нацистичка Њемачка (холокауст) спроведено је и у НДХ у чему је интензивно учествовао усташки режим. У НДХ је спровођено и системско уништење Срба, а број убијених никада није прецизно утврђен. Ријеч је о више стотина хиљада људи, од којих је већина ликвидирана на најсвирепије начине у Јасеновцу и другим логорима на подручју НДХ, а знатан дио испоручен је нацистичкој Њемачкој на ликвидацију. Најпознатији логори и стратишта у НДХ били су логори Јадовно, Ђаково, Даница, Раб, Паг и Јастребарско, те стратишта Лоборград, Горња Ријека, Тење, Сисак, Керестинец, Крушчица, Лепоглава и Цапраг. Срби, Јевреји и Роми убијани су и на великом броју других мјеста, а одређен број Срба је покрштен.

Држава је нестала са свјетске сцене 1945. године, непосредно послије пада Хитлеровог Великог њемачког рајха. Павелић је побјегао у Aргентину, а потом у Шпанију гдје је умро 1959. године.

                                         Посљедице рата

Савезници	Силе Осовине
Погинулих војника	Погинулих војника
17.000.000	8.000.000
Погинулих цивила	Погинулих цивила
33.000.000	4.000.000
Укупно	Укупно
50.000.000	12.000.000

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.