Да ли је стратешко партнерство Србије и САД по много чему историјско

БЕОГРАД - Србија кроз нови формат стратешке сарадње са Сједињеним Америчким Државама настоји да обезбиједи нове инвестиције, приступ савременим технологијама и подршку модернизацији, док Вашингтон у Београду види важног партнера за стабилнији Балкан. Од војне опреме и енергетике до критичних сировина и великих инфраструктурних пројеката, стратешки дијалог Србије и САД отвара најшири оквир сарадње двије земље у посљедњих неколико деценија.

• Србија и САД покренуле су нови формат стратешког дијалога који обухвата безбједност, економију, енергетику, технологије и инвестиције, што се оцјењује као најшири оквир сарадње двије земље у посљедњих неколико деценија.
• Београд кроз ново партнерство настоји да привуче инвестиције, савремене технологије и подршку модернизацији, док Вашингтон Србију види као важног партнера за стабилност Западног Балкана.
• Посебна пажња у разговорима посвећена је војној сарадњи, енергетици и критичним сировинама, прије свега литијуму, који Србији даје стратешки значај у европским и глобалним ланцима снабдијевања.
• Аналитичари оцјењују да би јачање односа Београда и Вашингтона могло имати шири регионални утицај, укључујући и Републику Српску, кроз промјену приступа САД према Балкану и већи фокус на стабилност и економску сарадњу.

Иако је процес тек започео, аналитичари оцјењују да би нови однос Београда и Вашингтона могао имати посљедице шире од билатералних односа, укључујући и Републику Српску, која је са Србијом снажно повезана политички, економски и безбједносно.

ПАРТНЕРСТВО

Србија и САД покренуле су ново поглавље у односима који су деценијама били оптерећени тешким политичким насљеђем, али и периодима сарадње. Први стратешки дијалог између двије земље, покренут у Вашингтону између америчког државног секретара Марка Рубија и министра спољних послова Србије Марка Ђурића, није само дипломатски сусрет, већ покушај стварања трајнијег механизма сарадње.

Тај формат обухвата безбједност, економију, енергетику, технологије и инвестиције, а посебну тежину му даје чињеница да Србија и САД ове године обиљежавају 145 година дипломатских односа. Нови модел сарадње успоставља се у вријеме великих промјена у међународном поретку.

ГЕОПОЛИТИКА

Рат у Украјини, раст супротстављања великих сила и промјена приоритета Вашингтона створили су ново геополитичко окружење. Америка све више тражи партнере који могу допринијети стабилности у својим регионима, економском развоју и безбједности, а мање жели дуготрајно учешће у политичком преуређењу других држава.

Управо у том контексту аналитичар Срђан Барац објашњава зашто је Вашингтон у овом тренутку отворио простор за нови ниво институционалне сарадње са Београдом. Према његовим ријечима, америчка политика у ери предсједника Доналда Трампа више је усмјерена на прагматичне интересе и тражење партнера који могу допринијети остваривању америчких циљева.

За Вашингтон је Београд значајан јер је највећа држава Западног Балкана, има највећу економију у региону, значајне војне капацитете и велики политички утицај. Додатну тежину Србији дају и њен географски положај, енергетски правци и могућност да буде фактор стабилности. За САД Србија није важна само као политички партнер, већ и као простор у којем се укрштају интереси у енергетици, инфраструктури, технологијама и области критичних сировина. Београд, са друге стране, настоји да кроз нови формат сарадње привуче инвестиције, модерне технологије и ојача своју међународну позицију. Барац је оцијенио да је стратешки дијалог један од најзначајнијих искорака Србије у односима са Америком јер ствара институционални оквир за директне разговоре о темама важним за Београд.

Према његовим ријечима, највећа промјена је у томе што Србија више не би требало само да реагује на одлуке других, већ да покуша да утиче на њихово креирање. Он је додао да статус стратешког партнера САД шаље снажну поруку инвеститорима.

ВОЈНА САРАДЊА

Највише пажње привукла је информација да је Србија затражила америчку војну опрему. Иако још нису познати конкретни системи који би могли бити предмет будућих уговора, чињеница да је одбрана постављена у оквиру првог стратешког дијалога показује нову тежину војних односа двије земље.
Србија је посљедњих година значајно повећала улагања у Војску Србије. Буџет Министарства одбране премашује 200 милијарди динара, односно око 1,7 милијарди евра, док се за одбрану издваја око 2,2 до 2,5 одсто БДП-а.

Савремени ратови показали су да војна снага више не зависи само од броја авиона, тенкова и ракетних система, већ од способности повезивања извиђања, комуникација, командовања и контроле. Управо у тим областима америчка технологија могла би бити најзначајнија за Србију, од комуникационих система и радара до електронског ратовања и беспилотних технологија.

Војни аналитичар Владе Радуловић оцијенио је да војна неутралност Србије не значи изолацију, већ сарадњу са различитим партнерима. Према његовим ријечима, сарадња са Америком не доноси само опрему, већ и обуку, логистику, одржавање система и приступ савременим технологијама. Оцијенио је и да војна неутралност не значи да Србија треба да буде изолована, она подразумијева сарадњу са различитим партнерима и јачање сопствених капацитета.

ЕНЕРГЕТИКА

Иако је војна сарадња била највидљивији симбол приближавања Вашингтона и Београда, енергетика би дугорочно могла бити једна од најважнијих области новог партнерства. Енергетска криза у Европи показала је да снабдијевање гасом, нафтом и електричном енергијом више није само економско питање, већ и питање националне безбједности.

Управо у енергетици Вашингтон види један од највећих простора за проширење односа са Србијом. Амерички магазин "Форбс" навео је да би нови формат партнерства могао убрзати енергетску транзицију Србије и њено повезивање са западним енергетским ланцима.

Србија због свог положаја има посебну улогу јер се налази на раскрсници енергетских праваца који повезују централну Европу, Балкан и источни Медитеран. Један од најзначајнијих пројеката је реверзибилна хидроелектрана "Ђердап 3", која би могла постати један од највећих енергетских подухвата у региону. Процијењена вриједност инвестиције већа је од 2,6 милијарди евра, а планирана снага око 2.400 мегавата. Вриједност овог пројекта додатно расте у вријеме када Европа улаже у соларне и вјетроелектране, чија производња зависи од временских услова и захтијева додатне капацитете за стабилизацију система. Управо због тога велике хидроелектране добијају све већу важност, јер могу обезбиједити стабилност електроенергетског система и складиштење енергије када је производња из обновљивих извора већа од потрошње. За америчке компаније то представља могућност учешћа у једном од највећих енергетских пројеката у региону.

ЛИТИЈУМ

Поред енергетике, једна од најважнијих области у којој се укрштају интереси Србије, Европе и САД јесу критичне сировине, прије свега литијум. Он је постао један од најважнијих стратешких ресурса будућности јер је основа за производњу батерија за електрична возила, системе складиштења енергије и бројне технологије које ће одредити индустријски развој у наредним деценијама. Због контроле над ланцима снабдијевања критичним минералима води се глобална економска и геополитичка трка, у којој Србија због својих ресурса добија додатну важност. Налазиште "Јадар" код Лознице једно је од најзначајнијих европских налазишта литијума и годинама привлачи пажњу великих играча. Ипак, највећа корист за Србију не би била само у извозу сировине, већ у развоју читавог производног ланца, од прераде литијума до производње материјала за батерије и компоненти за електрична возила.

РЕПУБЛИКА СРПСКА

Барац сматра да да ће промјене у односима Србије и САД имати шири утицај и на регион, укључујући и Републику Српску. Након година у којима су односи Бањалуке и Вашингтона углавном били обиљежени политичким неспоразумима, представници Српске у претходном периоду настојали су да успоставе директнију комуникацију са америчким политичким круговима и представе своје ставове кроз дијалог. Промјене у америчкој спољној политици показале су да Вашингтон све више тражи партнере који могу допринијети стабилности и преузети дио одговорности у својим срединама, али и да више не жели учествовати у изградњи нових нација и држава. Главни фокус је на стабилности Балкана и економији.

Стратешки положај

Географски положај једна је од највећих предности Србије у привлачењу америчких инвестиција. Смјештена између централне Европе и Балкана, са развијеном путном инфраструктуром и приступом тржишту Европске уније, Србија представља мост између различитих економских простора. Близина европских купаца, споразуми о слободној трговини и развијена индустријска база повећавају привлачност Србије као инвестиционе дестинације. Додатна предност је и квалификована радна снага.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.