Да ли је потребно парламентарно тијело за разматрање ревизије?

БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО - Ревизорски извјештаји на свим нивоима власти у БиХ откривају грешке у корацима, које надлежни праве свјесно или не, и као такви често подигну већу прашину у јавности, али коначан епилог не улива наду да ће одговорност бити повећана, односно да ће они који су кршили законе и друге акте за то бити и санкционисани.

Канцеларија за ревизију институција на нивоу БиХ недавно је објелоданила извјештаје о ревизији за 2024. годину за укупно 73 институције, а на помолу је и објава годишњег извјештаја о извршењу буџета те о главним налазима и препорукама, такође за 2024.

Ревизорским извјештајима, примарно, у Републици Српској и ФБиХ се баве тијела, односно одбори у оквирима тамошњих парламената. На нивоу БиХ су, с друге стране, за те послове надлежне комисије за финансије и буџет у Представничком и Дому народа Парламентарне скупштине БиХ.

Управо због чињенице да се посланици и делегати који су чланови комисија за финансије и буџет баве и осталим питања, осим ревизорских извјештаја, било је коментара да би можда било добро основати посебну парламентарну комисију која би се бавила тим питањем, као што је на почетку мандата овог сазива власти формирана Комисија за борбу против корупције.

У Канцеларији за ревизију институција БиХ сматрају да би вјероватно посебна или заједничка комисија оба дома Парламентарне скупштине БиХ за ревизију имала већи фокус на ревизијске активности. Ипак, додају да то не значи и да би резултати били бољи.

- За успјех парламентарног надзора, од начина његове организације, пуно је важније на који начин успостављена тијела раде и колико су посвећена томе да редовно разматрају ревизијске извјештаје и користе механизме које имају с циљем да обезбиједе имплементацију препорука ревизије, чиме би се систем стално унапређивао. Засад није било посебних иницијатива да се формира засебно тијело које би се бавило само ревизијом, али континуирано се улаже у развој сарадње између Канцеларије и постојећих парламентарних комисија Парламентарне скупштине БиХ - поручили су из Канцеларије за "Глас Српске".

Замјеница предсједавајуће Комисије за финансије и буџет Представничког дома Мира Пекић за "Глас" истиче да је ревизија надлежна да укаже на све пропусте које учине агенције, министарства и друге институције на нивоу БиХ.

- Сваки ревизорски извјештај разматрамо и посебно позивамо руководиоце оних институција које имају негативна или мишљења са резервном на саслушања. Јесте то велики посао, али ако су сви извјештаји и јавно доступни и ако се види јасно који чланови закона су кршени, то је довољан податак и тужилаштвима да раде свој посао. Ми, као посланици можемо да саслушамо и тражимо чињенице и доказе који могу да образложе одређена ревизорска мишљења, али ми нисмо тужиоци. Ако институције на свим нивоима раде свој посао, неће бити проблема и неће се дешавати ствари као што имамо. Из године у годину причамо исту причу, а исте бивају и препоруке ревизора у 90 одсто случајева - поручила је Пекићева.

Пресјек

Укупно извршење буџета институција БиХ у 2024. износило је 1.285.695.661 КМ. Од укупно 74 институције БиХ, за њих 15, односно 20 одсто изражено је позитивно мишљење и на финансијске извјештаје и усклађеност пословања. Позитивно мишљење уз скретање пажње на финансијски или усклађеност је добило 48 институција (65%), док је резерва изражена код 10 институција (14%).

- Процес финансијске ревизије институција БиХ за 2024. годину резултирао је и великим бројем препорука. Од укупно 577, њих 339 су нове, док је 238 препорука поновљено из ранијих година - потврђено је у Канцеларији за ревизију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.