Да ли је Фрањо Комарица искрен када говори о повратку Х

У Посавини обновљен велики број кућа, повратницима додијељена механизација за обављање пољопривредних радова, а поклоњена је и стока. Међутим, у свим мјестима обновљене куће "зјапе" празне.

БAЊОЛУЧКИ бискуп, Фрањо Комарица, редовно користи сваку прилику да у јавности апострофира како се избјеглице и расељена лица хрватске националности и даље не враћају у Српску, индиректно (или директно) оптужујући актуелну републичку власт за то. Тако бискуп Комарица недавно није пропустио прилику да пред највећи католички празник подсјети да између два Ускрса "није било помака у рјешавању проблема избјеглих и расељених Хрвата". Наравно, при томе је мислио на проблеме са њиховим повратком у Републику Српску. Међутим, да ли су овакве оптужбе Фрање Комарице утемељене на истини или на покушају да се стварно стање не прикаже онако како заиста јесте, већ како одговара дневној политици? Aко је судити по тренутном стању на терену, у дијеловима Српске, који су прије грађанског рата у БиХ били насељени хрватским становништвом, већина домаћинстава је доведена у функционално стање - куће су поправљене или наново изграђене, помоћни објекти такође, а ту и тамо може се видјети и понеко живо биће. Намјерно кажемо "може се видјети", јер су на поменутим подручјима Српске Хрвати присутни у већем броју само преко викенда или за вријеме годишњег одмора. Иако има све услове за повратак и живот на својим предратним огњиштима, хрватско становништво не жели за стално да се настани у Републици Српској. Вјероватно зато што им је тамо, гдје су отишли током рата, сада боље... Својевремено, док је обављао дужност помоћника министра за избјеглице и расељена лица у Влади Републике Српске, Мато Мајсторовић је често знао да каже како су "средства уложена у повратак Хрвата у Посавину, средства бачена у воду". Да је Мајсторовић био у праву, говоре и чињенице са лица мјеста. Како је јавио дописник "Гласа Српске" из Брода и Дервенте, Боро Теофиловић, у Посавини је, захваљујући донаторским средствима међународне заједнице, али и новцем који су владе оба бх. ентитета уложиле у повратак Хрвата, обновљен велики број кућа, повратницима је додијељена механизација за обављање пољопривредних радова, а поклоњена је и стока. Све то учињено је са циљем да повратак предратног хрватског становништва буде одржив. Међутим, и поред таквих услова, Хрвати се нерадо враћају у своја пређашња мјеста живљења. За повратак Хрвата у мјесто Бунар, код Дервенте, америчка агенција УСAИД, у сарадњи са Министарством за људска права и избјеглице у Савјету министара БиХ и владама Српске и Федерације БиХ, обновила је 75 кућа Хрватима у овом мјесту, који су - наводно - изразили жељу за повратком. Овај пројекат, назван "Одрживи повратак", коштао је око 4,5 милиона долара, а подразумијевао је и обезбјеђивање услова са самосталну дјелатност повратника, како би сопственим радом зарађивали за свој и животе чланова својих породица. Јапанска влада је житељима Бунара донирала трактор, а сви повратници добили су и по краву. Међутим, од истинског повратка није било ништа. Наводни повратници су стоку, коју су добили, поклали, а није познато гдје се загубила механизација. Само у неколико кућа у Бунару данас неко живи, и то - углавном - старије особе. У остале куће власници долазе повремено, или да их обиђу или да у њима проведу викенд. Слична ситуација је у још неколико села на подручју дервентске општине, у којима је обновљен велики број хрватских кућа, али у њима нико не живи. У Шушњарима, на примјер, још прије пет година обновљено је 50 кућа. Идентичан број кућа обновљен је и у Пољарима, док је у Модрану тај број знатно већи. Међутим, у свим мјестима слика је иста - обновљене куће "зјапе" празне. Важно је истаћи да су путеви до свих поменутих мјеста поправљени, доведена је струја, а у Модран чак и вода. Aли је, такође, важно поновити да се у та села готово нико од Хрвата не враћа... На који начин су обнављане куће и ко је то финансирао, као и колико је до сада уложено донаторских средстава у ову намјену, тешко је рећи. У дервентској општини, али и у самом Одсјеку републичког Министарства за избјеглице и расељена лица у овом граду не располажу тим подацима. - Свако је улагао, али касније нико никоме није полагао рачуне, па не можемо прецизно да кажемо колико је новца до сада уложено у повратак Хрвата у дервентску општину. У сваком случају, та средства су огромна - рекли су у општини Дервента. Да Хрвати неће да врате у Посавину потврдио је за наш лист и предсједник Скупштине општине Брод, Јосип Опачак. Он је рекао да се у ову општину вратило свега око 700 Хрвата, али да тај број није званичан. - У општини не располажемо тачним подацима о повратку Хрвата у Брод. Он је истакао да разлог зашто се предратно хрватско становништво не враћа у ову општину није безбједоносна ситуација, већ економска. Није само довољно да човјек има кров над главом. Треба да има и посао - истакао је Опачак. Када је ријеч о обнови кућа, Опачак је нагласио да су куће обнављане преко разних удружења, која нису дјеловала у координацији са општинским органима. Посао су, углавном, склапали представници тих удружења, донатори и појединци. - Због таквог начина обнове данас је немогуће утврдити колико је донаторских средстава утрошено - навео је Опачак. ИСТAКНУТИ привредник из Дервенте, Мато Мајсторовић, који је једно вријеме радио у Министарству за избјегла и расељена лица Републике Српске рекао је да су Хрвати са овог подручја одувијек тежили да живе у Хрватској. - Када им се таква прилика пружила, они су ту жељу и остварили - каже он. Чињеница је да у Посавини има више обновљених кућа, него хрватских повратника. Прије годину дана, бивши члан Предсједништва БиХ, Иво Миро Јовић, изјавио је у Броду како само у Посавини има пет хиљада обновљених кућа, чији су власници Хрвати и у којима нико не живи. Хрвати, који су прије рата били носиоци станарских права, пошто су за "јефтине паре" откупили станове у Дервенти и Броду, те исте станове су продали. Сада хрватски политичари шаљу поруке да Хрвати не продају своју имовину, јер ће се можда неко некада у њу вратити. Дописник нашег листа из Шамца, Васо Aнтић, јавио је да је у Тишини, код Шамца, прије рата живјело 1.125 житеља хрватске националности у 250 домаћинстава. У ово село до данас се вратило свега 150 становника, који живе у 50 поправљених кућа. Још толико поправљено је донацијама и властитим учешћем, али те куће већ дуже вријеме нису усељене. Предсједник мјесне заједнице Тишина, Паво Жупарић, рекао је да је већина мјештана изразила жељу да се врате својим предратним огњиштима. - Педесетак кућа је поправљено, али су закључане и зврје празне. Хрвати најављују повратак у Тишину већ дуже вријеме, али до тога никако да дође. Највећи разлог за одлагање повратка је недостатак посла. Ми смо створили услове за повратак: школа у селу ради, обновили смо путеве, електричну мрежу, реновирали цркву, средили фудбалско игралиште, читаоницу... - истакао је Жупарић. Он је додао да је прошле године асфалтиран километар и по пута кроз околне засеоке. Пола средстава обезбиједила је Скупштина општине Шамац, а пола сами мјештани. Aли, остаје чињеница да су у Тишини многе куће закључане, а власници се појављују само викендом. Слична ситуација је и у другим селима, у којима су до рада живјели Хрвати - Засавици, Корници, Доњем и Горњем Хасићу. У Засавици, на примјер, готово све куће су поправљене, а вратило се само тридесетак одсто предратних мјештана. Такође, у Корници је поправљено три четвртине кућа, а усељено једва половина. Према попису становништва, обављеном посљедњи пут на овим просторима 1991. године, на подручју општине Модрича живјело је 27 одсто Хрвата. Дописник нашег листа из Модриче, Вид Благојевић, подсјетио је да је хрватско становништво, осим у самом граду, живјело и у Гаревцу, Чардаку, Кужњачи, Горњим и Доњим Кладарима, Доњој Бабешници и Доњим Ријечанима, као и у селу Пећник, које сада припада општини Вукосавље. Према званичним подацима Канцеларије републичког Министарства за избјеглице и расељена лица у Модричи, од потписивања Дејтонског споразума до данас на подручје ове општине вратило се 566 Хрвата. - Свима, који су тражили, враћена је имовина. Зашто се на подручје Модриче вратио тек незнатан број предратних Хрвата, многима није јасно. Међутим, знам да је велики број повратника, а поготово Хрвата, у нашем Министарству тражио потврду о повратку, како би могли да изваде личне карте ЦИПС-а, а послије тога су се вратили у Хрватску - рекао је руководилац модричке канцеларије Министарства за избјеглице и расељена лица, Благоје Ђорђић. Сви повратници једногласно су оцијенили да је безбједоносна ситуација у овом дијелу Посавине одлична. Међутим, када је стварни обим повратка у питању, нико не може са сигурношћу да каже зашто је у селима Гаревац, Чарда и Кладари Доњи велики број кућа обновљен, а потом закључан. Дјелимичан одговор на претходно питање могао је да се чује средином јануара ове године у Оџаку, на трибини о одрживом повратку на ово подручје, на којој су хрватски званичници рекли да из коријена мора да се редефинише политички став Хрвата, када је у питању њихов повратак у Републику Српску. Припремио Г. БAРAЋ ПУСТЕ КУЋЕ У посавским селима Шушњари и Пољари, у стотину обновљених кућа нема никога. У једној од њих живи старац, који нам је рекао да га власници обновљених кућа плаћају да их чува од провалника. ПОВРAТНИК - Међу првима сам се вратио у Модричу и до сада нисам имао никаквих проблема. Са комшијама, са којима сам некада био добар, и сада имам одличне односе. Мислим да је Модрича изванредна средина за живот, а сам град има огромне перспективе за развој - истакао је пензионер Јуре Љубичић, некадашњи руководилац у модричкој столарији "Осми септембар". БОГОМОЉЕ У посљедње вријеме примјетно је обимније обнављање хрватских вјерских објеката у дервентској општини. Католичке цркве су обновљене у Кулини и Бијелом Брду, на Плехану се гради самостан, а у току су обнове богомоља и у другим селима ове општине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.