Да ли Европу након мамурлука чека болна реалност?

БАЊАЛУКА - Европска унија у последњих неколико година није више политичка, а ни економска глобална сила. Није ни војна, након што су САД дигле руке од ње, остављајући је ван свог кишобрана. Она сада покушава да поврати било шта од поменутих моћи, играјући на карту милитаризације, ширећи страх да Русија наводно представља сталну претњу за европску безбедност.

Казао је ово за "Глас Српске" директор Безбједносног форума у Бањалуци Митар Ковач, коментаришући и анализирајући документ, односно војни план Европске уније о томе како да се припреми за рат са Русијом до 2030. године. Према његовим ријечима ова унија, односно њене чланице, које су некада биле економска локомотива Европе, попут Њемачке, данас грцају у великим проблемима из којих не знају како да изађу, вукући и даље сулуде политичке потезе. При томе, како наводи, код њих је, поготово у тим глобалистичким круговима који не желе да прихвате нову реалност, завладала и једна врста сујете, због губитка некадашње империјалне моћи и чињенице да се у глобалним односима готово ништа не питају. Они, како каже, данас вјероватно сматрају да би кроз милитаризацију и наоружавање могли поново постати респектабилан глобални играч.

- Мислим да су ово последњи трзаји тих глобалистичких европских елита, које су се угнездиле у Бриселу. Уверен сам да их чека болни мамурлук, а онда још болније отрежњене. Сматрам да је овај план, како је замишљен, немогуће реализовати, јер ће ускоро доћи до транзиције, како система вредности, тако и власти које су и даље опхрване идеологијом глобализма, али и русофобијом и великом мржњом свега што долази са истока. Ово није ништа друго него покушај прављења једне нове гвоздене завесе на истоку. Али она не треба да штити од руских граната, већ од ширења суверенистичких идеја. Подсетио бих да су овакви и слични планови довели до украјинске кризе. Надам се да ће и обични људи из Француске и Немачке то схватити и супротставити се таквој погубној и милитантној политици својих влада, али и оних који седе у Бриселу, а који је постао отуђени европски центар глобалиста - каже Ковач.

Како додаје бунт у одређеним европским државама је све видљивији због све тежег живота у који их увлаче политичари те све мање "пију воде" нови покушаји ширења страха међу обичним људима да Русија наводно планира једног дана да нападне Европу.

- Мислим да је ово један од најсуморнијих периода Европе, али и будућности Европске уније. У сваком погледу. Она неће моћи све ово преживети у шта су је увукле глобалистичке елите које седе у Бриселу. И док ове елите вуку конце, а при томе их и европски лидери прате, људима неће бити боље. На сцени видимо једну унитаристичку Европу, у којој су у први план гурнути интереси елита, које не желе да изгубе моћ. Из тог страха произлази и овај војни план. Али људима постаје све јасније да Русија само покушава да заштити своје интересе и националну безбедност те да јој није стало, али ни у плану, да било кога евентуално нападне. Да би промениле ту перцепцију глобалистичке елите су онда инсценирале наводне упаде руских дронова, желећи да на тај начин оправдају своје планове, иако нико, ни у једном случају НЛО дронова, није успео да докаже да је реч о руском - истакао је Ковач.

Европска комисија је већ саставила списак приоритетних области у које земље чланице треба хитно да инвестирају, укључујући муницију, дронове и технологију против дронова те ваздушни и свемирски одбрамбени штит. Према овом војном плану, односно мапи пута - "зид дронова" је тренутно приоритет и он би требало да постане потпуно интегрисан до краја 2027. године, а функционалан до краја 2028. ЕУ је већ пристала да издвоји 150 милијарди евра за финансирање плана. Средства долазе из механизма кредитирања Безбједносне акције за Европу (SAFE), који је иначе дио плана ReArm Europe вриједног 800 милијарди евра, који је ЕК објавила у марту. Ова средства ће бити коришћена за куповину система противваздушне одбране, ракета, артиљерије и дронова. Балтичке државе и Финска ће добити највише средстава.

Мотиви

На питање да ли се овим евентуално покушава оживјети посрнула и умирућа европска индустрија, јер покретање војне производње за собом вуче и многе друге секторе, директор Безбједносног форума у Бањалуци Митар Ковач каже да то може бити један од евентуалних мотива, али и да је историја до сада показала да милитаризација сама по себи не може бити главни покретач привреде те да су земље које су ишле тим путем по правилу трагично завршавале.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.