Da li Evropu nakon mamurluka čeka bolna realnost?

BANjALUKA - Evropska unija u poslednjih nekoliko godina nije više politička, a ni ekonomska globalna sila. Nije ni vojna, nakon što su SAD digle ruke od nje, ostavljajući je van svog kišobrana. Ona sada pokušava da povrati bilo šta od pomenutih moći, igrajući na kartu militarizacije, šireći strah da Rusija navodno predstavlja stalnu pretnju za evropsku bezbednost.

Kazao je ovo za "Glas Srpske" direktor Bezbjednosnog foruma u Banjaluci Mitar Kovač, komentarišući i analizirajući dokument, odnosno vojni plan Evropske unije o tome kako da se pripremi za rat sa Rusijom do 2030. godine. Prema njegovim riječima ova unija, odnosno njene članice, koje su nekada bile ekonomska lokomotiva Evrope, poput Njemačke, danas grcaju u velikim problemima iz kojih ne znaju kako da izađu, vukući i dalje sulude političke poteze. Pri tome, kako navodi, kod njih je, pogotovo u tim globalističkim krugovima koji ne žele da prihvate novu realnost, zavladala i jedna vrsta sujete, zbog gubitka nekadašnje imperijalne moći i činjenice da se u globalnim odnosima gotovo ništa ne pitaju. Oni, kako kaže, danas vjerovatno smatraju da bi kroz militarizaciju i naoružavanje mogli ponovo postati respektabilan globalni igrač.

- Mislim da su ovo poslednji trzaji tih globalističkih evropskih elita, koje su se ugnezdile u Briselu. Uveren sam da ih čeka bolni mamurluk, a onda još bolnije otrežnjene. Smatram da je ovaj plan, kako je zamišljen, nemoguće realizovati, jer će uskoro doći do tranzicije, kako sistema vrednosti, tako i vlasti koje su i dalje ophrvane ideologijom globalizma, ali i rusofobijom i velikom mržnjom svega što dolazi sa istoka. Ovo nije ništa drugo nego pokušaj pravljenja jedne nove gvozdene zavese na istoku. Ali ona ne treba da štiti od ruskih granata, već od širenja suverenističkih ideja. Podsetio bih da su ovakvi i slični planovi doveli do ukrajinske krize. Nadam se da će i obični ljudi iz Francuske i Nemačke to shvatiti i suprotstaviti se takvoj pogubnoj i militantnoj politici svojih vlada, ali i onih koji sede u Briselu, a koji je postao otuđeni evropski centar globalista - kaže Kovač.

Kako dodaje bunt u određenim evropskim državama je sve vidljiviji zbog sve težeg života u koji ih uvlače političari te sve manje "piju vode" novi pokušaji širenja straha među običnim ljudima da Rusija navodno planira jednog dana da napadne Evropu.

- Mislim da je ovo jedan od najsumornijih perioda Evrope, ali i budućnosti Evropske unije. U svakom pogledu. Ona neće moći sve ovo preživeti u šta su je uvukle globalističke elite koje sede u Briselu. I dok ove elite vuku konce, a pri tome ih i evropski lideri prate, ljudima neće biti bolje. Na sceni vidimo jednu unitarističku Evropu, u kojoj su u prvi plan gurnuti interesi elita, koje ne žele da izgube moć. Iz tog straha proizlazi i ovaj vojni plan. Ali ljudima postaje sve jasnije da Rusija samo pokušava da zaštiti svoje interese i nacionalnu bezbednost te da joj nije stalo, ali ni u planu, da bilo koga eventualno napadne. Da bi promenile tu percepciju globalističke elite su onda inscenirale navodne upade ruskih dronova, želeći da na taj način opravdaju svoje planove, iako niko, ni u jednom slučaju NLO dronova, nije uspeo da dokaže da je reč o ruskom - istakao je Kovač.

Evropska komisija je već sastavila spisak prioritetnih oblasti u koje zemlje članice treba hitno da investiraju, uključujući municiju, dronove i tehnologiju protiv dronova te vazdušni i svemirski odbrambeni štit. Prema ovom vojnom planu, odnosno mapi puta - "zid dronova" je trenutno prioritet i on bi trebalo da postane potpuno integrisan do kraja 2027. godine, a funkcionalan do kraja 2028. EU je već pristala da izdvoji 150 milijardi evra za finansiranje plana. Sredstva dolaze iz mehanizma kreditiranja Bezbjednosne akcije za Evropu (SAFE), koji je inače dio plana ReArm Europe vrijednog 800 milijardi evra, koji je EK objavila u martu. Ova sredstva će biti korišćena za kupovinu sistema protivvazdušne odbrane, raketa, artiljerije i dronova. Baltičke države i Finska će dobiti najviše sredstava.

Motivi

Na pitanje da li se ovim eventualno pokušava oživjeti posrnula i umiruća evropska industrija, jer pokretanje vojne proizvodnje za sobom vuče i mnoge druge sektore, direktor Bezbjednosnog foruma u Banjaluci Mitar Kovač kaže da to može biti jedan od eventualnih motiva, ali i da je istorija do sada pokazala da militarizacija sama po sebi ne može biti glavni pokretač privrede te da su zemlje koje su išle tim putem po pravilu tragično završavale.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.