Да ли ће велики број миграната промијенити европски идентитет

Европски пејзаж доживио је значајне промјене од 2015. године, када су стотине хиљада људи кренуле ка Европској унији (ЕУ) у потрази за безбједнијим и бољим животом.

- Они ће се снаћи - изјавила је тада њемачка канцеларка Ангела Меркел наговјештавајући да ће Европа успјети да се избори са све већим бројем избјеглица и миграната.

Међутим, експеримент неколико европских земаља, попут Њемачке, да отварањем врата мигрантима ријеше демографске и економске изазове, показао се као неуспјешан, а према мишљењу многих стручњака, чак пријети да угрози стабилност Старог континента.

Демографи упозоравају да би ова мигрантска криза могла бити један од најзначајнијих догађаја који су обликовали Европу од краја Другог свјетског рата, можда чак и од пада Берлинског зида и завршетка хладног рата.

ИЗАЗОВИ

Европа се већ деценијама суочава са озбиљним демографским проблемима: падом наталитета, старењем становништва и недостатком радне снаге. Просјечна стопа фертилитета у Европској унији износи само 1,5 дјеце по жени, што је знатно испод прага од 2,1 дјетета потребног за природну репродукцију становништва.

Према подацима Евростата, Европска унија биљежи негативан природни прираштај, са више смртних случајева него рођења - око 1,3 милиона више смрти годишње. Ови трендови довели су до прогноза да би становништво ове уније до 2100. године могло пасти на само 295 милиона, у поређењу са садашњих 450 милиона.

Старење становништва додатно компликује ситуацију. Према извјештају Уједињених нација из 2024. године, 21 одсто становништва старије је од 65 година, а очекује се да ће тај удио до 2050. порасти на чак 30  одсто. Ово ствара огроман притисак на пензијске и здравствене системе, док се радна снага смањује.

На примјер, у Италији, земљи са најнижим наталитетом у Европској унији (1,2 дјетета по жени), процјењује се да ће радна снага до 2040. опасти за 25 одсто, што ће озбиљно угрозити већ ионако пољуљану економску стабилност. Према пројекцијама Европске комисије, укупна стопа фертилитета могла би се благо повећати са 1,5 на 1,6 до 2070. године, али то и даље остаје испод нивоа замјене популације.

ПОСЉЕДИЦЕ

Умјесто системских мјера за подстицање наталитета и реформу економских модела, многе европске земље кренуле су пречицом - масовним прихватањем миграната.

Током врхунца мигрантске кризе 2015. године Европска унија примила је више од 1,3 милиона тражилаца азила, углавном из Сирије, Авганистана и Ирака. Од тада, према подацима Међународне организације за миграције (ИОМ), у ову заједницу је стигло више од 20 милиона миграната, претежно из региона Блиског истока, Африке и Азије.

Ипак, очекивања да ће мигранти поправити демографску и економску слику нису се испунила. Њихова интеграција наишла је на бројне препреке. Језичке баријере, непризнавање квалификација и културне разлике отежавају запошљавање.

У Њемачкој, према извјештају Савезног завода за запошљавање, око 40 одсто избјеглица и даље прима социјалну помоћ пет година након доласка. Слично је и у Шведској, гдје је стопа незапослености међу мигрантима из Африке и са Блиског истока троструко већа у односу на домаће становништво.

Поред тога, мигранти често постају корисници социјалних система. У Француској, према подацима Националног института за статистику, 60 одсто миграната из сјеверне Африке прима неку врсту социјалне помоћи у првим годинама боравка. Ово додатно оптерећује ионако крхке социјалне системе, док истовремено повећава зависност од увозне радне снаге.

БЕРЛИН И КЕЛН

Међутим, показало се да то није једини проблем. Масовни прилив миграната из културно различитих средина почео је да утиче и на етничку, вјерску и културну структуру европских друштава.

Према Евростату, девет одсто становништва Европске уније чине особе страног поријекла, а пројекције указују да би тај удио до 2050. године могао достићи чак 20 одсто.

У Њемачкој, која је 2015. примила више од милион миграната, удио странаца порастао је са девет на 15 одсто, што је око 12,5 милиона људи, док неке анализе указују да је стварни број близу 17 милиона ако се урачунају особе са мигрантским поријеклом.

У урбаним центрима попут Берлина, Франкфурта или Келна одређене четврти имају удио миграната и до 50 одсто, гдје су језици попут турског, арапског или курдског често доминантни, а културне праксе знатно одступају од традиционалних.

ФРАНЦУЗИ И БРИТАНЦИ

Француска, са 12 одсто становништва мигрантског поријекла, углавном из сјеверне Африке, такође се суочава са изазовима у вези са секуларизмом и интеграцијом. Муслимани чине око девет одсто популације, што је довело до тензија у вези с ношењем хиџаба, родном равноправношћу и секуларним образовањем. У предграђима Париза мигрантске заједнице често живе изоловано, стварајући тзв. паралелна друштва.

Велика Британија, иако више није дио Европске уније, није имуна на ове изазове. Иако су мигранти допринијели попуњавању радних мјеста у секторима попут здравства и грађевинарства, притисак на здравствени систем и стамбени фонд је огроман. Према пројекцијама Оксфордског универзитета, "бијели Британци" би до 2060. могли постати мањина у Енглеској, што подстиче дебате о идентитету и кохезији друштва.

Када је у питању Италија, са наталитетом од само 1,2 дјетета по жени, она прима око 200.000 миграната годишње, што је повећало удио Африканаца и Арапа са пет на 10 одсто. На Сицилији и у Калабрији, гдје мигранти чине до 15 одсто становништва, локални политичари упозоравају на "културну ерозију" и пораст нелегалних насеља.

ТЕОРИЈА ЗАВЈЕРЕ ИЛИ ...

Стручњаци упозоравају да без свеобухватних реформи, попут подстицања наталитета, улагања у образовање и интеграцију миграната, као и аутоматизације привреде, Европа ризикује дугорочну стагнацију.

Неки политичари, посебно из десничарских странака, сматрају да се ради о пројекту "велике замјене" становништва. Мађарски премијер Виктор Орбан сматра да миграције представљају велику пријетњу европском идентитету, наводећи да је на дјелу такозвана замјена становништва. Слично мишљење има и Марин ле Пен, лидерка француског Националног окупљања. И она годинама упозорава на губитак француског идентитета због масовне имиграције. На њиховој линији размишљања је и бивши лидер пољске странке Право и правда Јарослав Качињски који упозорава  да Европа не може постати полигон за експерименте мултикултурализма који воде до губитка идентитета.

Иначе, теорију "велике замјене" први је јавно популаризовао француски писац Рено Каму. Он је сматрао да масовна миграција, посебно из муслиманских земаља, води ка демографској и културној замјени европског становништва, уз наводну подршку  глобалиста и либералних елита.

ДА ЛИ ЈЕ КАСНО

Судећи према најновијим политикама, велики дио европских влада све више схвата изазове и ризике повезане са прекомјерним доласком миграната. Политике се мијењају и пооштравају граничне контроле.

Усвојен је пакт о миграцијама и азилу који ступа на снагу од јуна 2026. године. Он предвиђа брже процедуре за азил, већу солидарност међу чланицама и пооштрене депортације за оне чији захтјеви буду одбијени.

Од октобра ове године уведен је и дигитални систем за праћење улазака у Шенген зону и излазака из ње. Такође, планирано је прављење "ретурн хабса" - прихватних центара за мигранте, али на просторима западнобалканских земаља.

Да ли је  Европа закаснила? Сазнаће за коју деценију, а  можда и прије. Проблем је само што свој неуспјели експеримент сада покушавају извести на просторе Балкана, па и у БиХ. У тој причи највише предњачи Велика Британија.    

Пројекције

Европска комисија је "израчунала" да би  становништво Европске уније, с обзиром на све актуелне демографске трендове, могло до 2050. пасти на 400 - 420 милиона. Удио старијих од 65 година премашиће 30 одсто, а радна снага ће се смањити за 20 до 25 одсто. Мигранти ће чинити од 15 до 20 одсто становништва.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.